TRI DECENIJE OD STUDENTSKIH DEMONSTRACIJA U BEOGRADU (5)

Prilagodjavanje sezdesetosmasa

Ako su se jedni prikljucili vlastima, drugi su ostali “profesionalni buntovnici", a treci su svoju kritiku rezima artikulisali ucescem u razlicitim opozicionim partijama

Vera Didanovic

U pesmi Dzonija Stulica (“Azra") sezdesetosmas u zrelim godinama duboko je razocaran i dezorijentisan, cak suicidalan (“ja sada idem iz ovih stopa da se bacim u Savu")... Da li je 68. imala samo tako pogubne posledice po ucesnike protesta?

Djuro Kovacevic, predsednik Saveza studenata 1968, a danas direktor Instituta za evropske studije, nije, poput Stulica, nezadovoljan dosadasnjim zivotnim ucinkom svojih vrsnjaka: “Ta generacija je, dobrim delom, krenula u intelektualne pozive, neki od njih su postali privrednici i preduzimaci, sto znaci da je kod njih nesto od sezdesetosmaskog duha ostalo, ali on nije dobio socijalnu relevantnost", kaze Kovacevic.

Prema misljenju Bore Kuzmanovica, profesora socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu, zivotni putevi ucesnika protesta razisli su se, kasnije, u nekoliko pravaca. Jedan deo, kaze Kuzmanovic, uklopio se u sistem i na neki nacin poceo da se ponasa realisticki - shvatili su ko ima vlast i silu, izgubili iluzije i prilagodili se. Drugi su, opet, pokusali da istraju na starim idejama, sto nasem sagovorniku “lici na pomalo tuzan nacin da se pokusa da se sacuva sopstvena mladost" - nastavili su, objasnjava on, da se u svakoj prilici bune, postavsi, tako, “profesionalni buntovnici sa velikim stepenom nezrelosti".

Novi protesti - bez mitova

Treca grupacija “sezdesetosmasa", prema misljenju Kuzmanovica, nastavila je da svoju kritiku dalje artikulise i uvidevsi nove slabosti u sistemu, transformise je u kritiku rezima. Predstavnici te grupacije, dodaje on, danas se nalaze u mnogim politickim partijama i bili su ucesnici u gotovo svim novijim pobunama.

- Danas je situacija daleko dinamicnija od one iz 1968. Dogadjaji se medjusobno preplicu i prestizu i verovatno je to uzrok sto neki noviji protesti ipak nisu dobili takve mitske elemente kao sto se to desilo sa buntom iz 1968. koji je, u tom trenutku, na izvestan nacin sokirao i vlast i gradjane, kaze Kuzmanovic poredeci, sada se vec moze reci, davnasnji sezdesetosmaski bunt sa sve ucestalijim novijim protestima.

Prema njegovom misljenju, nije nevazan ni jedan drugi “detalj" - a to je da je proces odumiranja pokreta trajao mnogo duze od gasenja nekih novijih protesta, koji su izgledali zesci, po svojim neposrednim efektima i uspesniji, ali su mnogo brze jenjavali.

- Protest 1968. je gusen dugo, ali se nije gasio sam od sebe. Skorasnji protesti, kao sto je, recimo, pobuna iz 1996-97, dobro su vodjeni, imali su snazne, upecatljive elemente i pragmaticno posmatrano, vece efekte. Ali, nisu imali jasno osmisljenu, trajniju koncepciju za koju se zalazu, sto je 1968, ipak, postojalo u vidu zahteva za boljim drustvom koje bi se zvalo socijalizam, ali sa drugacijim odnosima i vecim stepenom demokratije od onog koji je postojao, primecuje Kuzmanovic i dodaje da “problem" novijih studentskih pobuna predstavlja i postojanje veceg broja politickih partija koje po svojoj prirodi preuzimaju zadatak osmisljavanja drustvenih koncepata za koje se valja zalagati.

Ljusa - nekad i sad
Studentima koje, zbog borbe za autonomiju univerziteta i demokratizaciju drustva, danas prebija "narodna milicija" moze biti zanimljiva cinjenica da je i predsednik jedne od vladajucih partija, Ljubisa Ristic, nekada bio slobodouman i kritican prema rezimu.
Tako je, recimo, u jednom od "postprotestnih" brojeva lista "Student" Ristic objavio satiricno "Otvoreno pismo mome drugaru poslanickom kandidatu":
- Ko je to jos video: student, pa sedi u skupstini i izmislja spoljnopoliticke amandmane. Mislio sam da ti se vise svidja da vicemo De Golu da ide kuci kad bude dosao ovamo, jer je reakcija. Medjutim, ima tu jos jedna stvar: dok mene tada bude jurila milicija, ti mozes mrtav ladan da stanes i da se pozoves na poslanicki imunitet - kaze Ristic i potom obrazlaze svome drugu zasto ne bi bilo dobro da ga izaberu za poslnika:
- zato sto si ti jedan student i sta ti tu sad odjednom da izigravas neku vlast i neki faktor,
- zato sto ce tamo da bude vas petorica studenata, s kim ste se, bre, uhvatili da se nadglasavate,
- zato sto mogu da te prozderu, bre, one ale sto 20 godina sede tamo i napamet znaju sve poslovnike, dosta da ti mladom i zelenom kad god hoce rec oduzimaju i da te zednog preko Save nasetaju,
- zato sto cim te izaberu, urazumi se, ti isti studenti ima da prestanu da ti veruju i mozes da se ubijes ko siroce,
- ko zna mozda ces i da se zbunis za govornicom ili da se uplasis i ne izadjes da im sve kazes

I Svetozar Stojanovic, jedan od profesora izbacenih sa Filozofskog fakulteta zbog “podstrekavanja" bunta 1968, danasnjim studentima zamera nedostatak idejne pripreme za proteste u koje ulaze. Stojanovic, ipak, dodaje da za to u danasnjim uslovima nema ni dovoljno vremena.

Opozicija nije sve sto nosi to ime

Prema njegovom misljenju, danasnji studenti su, zahvaljujuci kumulativnom iskustvu proteklih godina, puno toga i naucili. Pre svega, da se domaci rezim tesko moze oboriti na ulici na nacin kako se to desilo u zemljama istocne Evrope. “U istocnoevropskim drzavama rezime je branila Crvena armija. Kada su videli da Gorbacov nece da ih brani, oni su pobegli pa je tek onda formiran visepartijski sistem", kaze Stojanovic i podseca da je kod nas visepartijski sistem formiran tek onda kada se vlast obnovila.

Druga bitna stvar koju su danasnji studenti naucili, prema njegovim recima, jeste “cinjenica da nije sve ono sto se naziva demokratskom opozicijom - opozicija".

- Imam utisak da su naucili i da za promenu rezima nece biti dovoljna snaga politickih partija, vec da su potrebne razlicite forme otpora i to bez vodja, kao i da su nesto oprezniji od svojih prethodnika, kaze Stojanovic.

Svoje poredjenje studentskog protesta 1968. sa danasnjim pobunama, Djuro Kovacevic iznosi u samo jednoj recenici:

- Sticajem okolnosti, vladajuce slike sveta i prisutnog autoriteta, 1968. demokratski, antiautoritarni potencijal nije mogao da se probije kroz socijalizam, dok danas demokratija, koja jeste osnovni motiv, ne moze da se probije kroz nacionalizam, smatra Djuro Kovacevic.

Kraj

Koracnica Crvenog univerziteta

Ko kisa plamna na zemlji susnoj Sto mlazom vode peva Putem revolucije koracajmo Leva! Leva! Leva!
Nek sunce padne u srca nasa Nek munja zemljom seva Kljusinu istoriju poterajmo Leva! Leva! Leva!
Za hrabrost oceva znamo iz knjiga I njihov je san to sto zagreva Danas i dalje nasa je briga Leva! Leva! Leva!
Pred ocima nam sada ko nekad njima Komuna - zvezda izgreva Mladost je nasa privilegija Leva! Leva! Leva!
(tekst Miroljuba Todorovica, muzika Vuka Stambolovica)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /