SKUP O “EKONOMIJI I PRAVU" NA INSTITUTU DRUSTVENIH NAUKA

U Crnoj Gori politicka polarizacija je izvrsena na strukturi ekonomskih interesa koje su donele vlasnicke promene; u Srbiji, gde privatizacije jos nema, zreli smo za “puni socijalizam"

Polazeci od konstatacije da trziste ne moze biti formirano ukoliko sama drzava, kao bitan organ drustvene regulacije, ne postuje pravila, dr Vladimir Goati je na skupu, koji je u organizaciji Instituta drustvenih nauka juce odrzan na temu “Ekonomija i pravo", ovu cinjenicu projektovao na jugoslovensku stvarnost. U njoj, kao sto drzava nije autonomna u odnosu na vladajucu partiju, nisu ni njeni pojedini delovi, sto se u prvom redu vidi kroz odsustvo nezavisnog sudstva. Takodje, ne postoji ni parlamentarna kontrola drzave mada se u poslednje vreme stvara sasvim razlicita situacija na tom planu u Srbiji i Crnoj Gori.

U manjoj federalnoj jedinici je, naime, i usporeni proces privatizacije doveo do uspostavljanja bazicne strukture interesa, a na toj osnovi je izvrsena politicka polarizacija. Po snazi partija ujednaceniji parlament, do kojeg je doslo raspadom DPS, u Crnoj Gori strukturalno odgovara procesu dekoncentracije moci u sferi ekonomije, koja se u ovoj republici ostvaruje upravo posredstvom vlasnicke transformacije. Uz to, dr Goati konstatuje, da u Srbiji ne postoji paralelizam zbivanja u ove dve sfere. Na lanjskim srpskim parlamentarnim izborima doslo je do ujednacavanja snage politickih partija, ali ista ocena ne vazi za netrzisnu privredu, koja je do sada uglavnom postedjena privatizacije i sa kojom i dalje upravlja vladajuca partija kao “kolektivni menadzer". Po njegovom misljenju, upravlja tako da smo prakticno zreli za “puni socijalizam".

Po misljenju dr Marka Sekulovica, imamo paternalisticku drzavu, drzavu podanika a ne gradjana, drzavu koja je stvorila dovoljno nesrecnika cija je nesreca tako velika da im je preostala jedina nada u takvu drzavu. Njihov broj je dovoljno veliki da postojeca vlast i pri novim izborima moze racunati na svoju izbornu pobedu. Uspesno regrutovanje novih pripadnika socijalne grupacije koja je zavisna od drustva i koja se mazohisticki vezuje za drzavu, omogucuje da se na demokratskim visestranackim izborima objedinjuje kontinuitet najgore vladavine kakistokratije, sto ce reci da biramo onog ko produkuje nesrecu, konstatuje Sekulovic. Po njegovom misljenju, kao i u Rusiji, tako je i kod nas nastala nova oligarhija, koja ima ne manju moc od bivse nomenklature. A od takve oligarhije se ne moze ocekivati da bude kreator pravne drzave i institucija savremene trzisne privrede.

Dr Silvano Bolcic podseca da u stvari imamo puno pravnih normi, a da realni zivot lici kao da uopste nema primene prava. Moderni despoti pribegavaju zaodevanju vlasti u specificne pravne norme toliko opsteg karaktera da daju sirok prostor za arbitrarno vladanje. U takvim okolnostima drzava stvara kvazi pravo sa nedefinisanim subjektima na koje se ono odnosi. To se moze lepo videti kroz novi Zakon o univerzitetu, gde u upravnim odborima treba da participiraju predstavnici osnivaca, zaposlenih i studenata, a da nijedan od tih subjekata nije jasno definisan, sto omogucava punu arbitrarnost onome ko to upravne odbore imenuje - da ih sastavi od ljudi koji u stvari ne predstavljaju nijednu od pomenutih grupa. U drustvima, koja se mogu pohvaliti vladavinom prava, nema hirovitog vladanja i promena personalnih nosilaca vlasti, ne izaziva radikalne promene svakodnevnog zivota. U tom smislu kod nas je na snazi “opsenarstvo", zakljucuje dr Bolcic.

Nastojanje da se ekonomska teorija, koja naglasava potrebu ekonomske efikasnosti, preslika u pravo, potpuno je neuspelo, smatra dr Mijat Sukovic, pre svega zato sto je zanemareno mesto drustveno-moralnih vrednosti i socijalne pravde. Pri tome, on je objasnio da pod pojmom socijalne pravde podrazumeva da niko ne moze da uzme ono sto nije zaradio, sto je za sadasnji jugoslovenski trenutak najaktuelnije upozorenje. Za trajno prosperitetnu ekonomiju, zasnovanu na trzisnim nacelima, institucionalizaciji svojine i svojinskoj individualnosti, potrebno je pravo dopuniti pomenutim sadrzajima, jer bez toga nema prosperiteta ekonomije, neophodne izvesnosti i poverenja u sam sistem, istice dr Sukovic.

B. Jager