SVETSKI MEDIJI O REZULTATIMA CRNOGORSKIH IZBORA

Ubedljiva pobeda koalicije "Da zivimo bolje" na narednim parlamentarnim izborima dobila je u svetskim medijima veoma zapazeno mesto. Dajemo kljucne ocene nekih svetskih medija, onako kako su ih prenele agencije

"NJujork tajms" pise da pobeda koalicije crnogorskog predsednika Mila Djukanovica "siri raskol sa Beogradom", Beogradski dopisnik "Njujork tajmsa" ocenjuje da "mnogi te izbore smatraju referendumom da li Crna Gora treba da ostane u jugoslovenskoj federaciji", pise i dodaje da "bitka izmedju Djukanovica i Milosevica" ipak "nije jos ni izdaleka zavrsena".

Berlinski "Velt" postavlja pitanje "sta Milosevic moze da ucini u ovakvoj situaciji" i ocenjuje da bi "elegantan sah-potez bila ponuda kosovskim Albancima da postanu treca jugoslovenska republika". "Time bi medjunarodna zajednica bila ponovo naklonjena Beogradu, uticaj Crne Gore bio bi smanjen, a uz pomoc referenduma, nuznog za ovakvu promenu ustava, mogle bi da se postignu i neke druge ispravke saveznog ustava". Levoliberalni "Frankfurter rundsau" smatra da je Miloseviceva neogranicena vlast pri kraju i naglasava da za eventualne nove "pokusaje zongliranja" ne bi imao podrsku armije. "Djukanovic zasluzuje sada punu podrsku Zapada", istice "Frankfurter rundsau".

"Frankfurter Algemajne" predvidja zaostravanje ustavne krize u zemlji i dodaje da bi "zajedno sa srpskom opozicijom, crnogorski poslanici u saveznom parlamentu mogli ubuduce da otezaju zivot jugoslovenskoj vladi". "Liberalni minhenski "Zidojce cajtung" smatra da je Milosevic u tesnacu, ali dodaje da "ipak postoje i sumnje u Djukanovicevo poimanje demokratije". "Godinama je Djukanovic bio Milosevicev sledbenik, cvrsto za svoje potrebe drzao crnogorsku policiju, crnogorski drzavni mediji su u njegovoj sluzbi, sverc i siva ekonomija prodrli su u egsitencijalne temelje republike. Zato je potrebna obazriva medjunarodna podrska ako se zeli da dostignuca crnogorske opozicije protiv Milosevica budu zaista dobro iskoriscena", smatra list.

Berlinski "Tagescajtung - Tac" pobedu demokratskih snaga u Crnoj Gori tumaci zeljom stanovnistva za izlaskom iz duge izolacije. Sigurno je, medjutim, da ce Milosevicu i njegovim pristalicama od sada biti teze da destabilizuju Crnu Goru.

"Liberasion" ocenjuje da su rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori "pre svega poraz nacionalisticke politike Slobodana Milosevica". Taj dnevnik ocenjuje da je porazena Miloseviceva politika kojom je "zemlja (SRJ) osiromasena i gurnuta u stranu od svih promena u poslednjih deset godina na istoku Evrope". "Liberasion" podvlaci da je "Djukanovic, ubedjeni Jugosloven, svojim biracima obecao da ce nastojati da reformise srpsko-crnogorsku federaciju tako sto ce Crnoj Gori vratiti ravnopravnost, koju ona na papiru ima sa Srbijom". Taj pariski dnevnik napominje da ce Crna Gora u saveznom parlementu imati snagu "blokade" i postavlja pitanje "hoce li pretnja stalne ustavne krize biti dovoljna da Milosevica natera na kompromis?"

Moskovski "Ruski telegraf" ocenjuje da rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori potvrdjuju da je "ne samo predsednik Djukanovic, nego i crnogorski narod jos jednom ispoljio cvrstu privrzenost kursu reformi i izlaska svoje republike iz medjunarodne izolacije". Iz gotovo opsteg cutanja kojim je i zvanicna i nezvanicna Rusija propratila crnogorske opste i lokalne izbore, izuzetak je jos Ruska drzavna televizija RTR, koja je jutros, objavljujuci rezultate, zakljucila da ce protivnici jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica "toliko ojacati da ce moci da dovedu u pitanje njegov polozaj sefa drzave". Kako javlja dopisnik FoNeta Branko Stosic, od tridesetak dnevnih listova koji izlaze u ruskoj prestonici, samo su jos dva-tri objavila agencijske vesti o ishodu izbora u Crnoj Gori.

Londonski "Gardijan" pise da je izborna pobeda koalicije okupljene oko crnogorskog predsednika Mila Djukanovica dovoljna da omoguci blokadu ustavnih promena na saveznom nivou i smanji vlast predsednika SRJ Slobodana Milosevica. U clanku pod naslovom "Reformista pobedio u Crnoj Gori i doveo Milosevica u opasnost", list navodi da su "biraci u Crnoj Gori zadali udarac Milosevicu" i da bi taj udarac "mogao da unisti ono sto je ostalo od jugoslovenske federacije i spreci ponovni izbor Milosevica na mesto predsednika federacije". "Gardijan" navodi i da je OEBS "uputila prekor Djukanovicu" zbog jednostrane upotrebe crnogorske drzavne televizije i vodecih novina tokom kampanje ali dodaje da su drzavni mediji u Srbiji primenjivali slicne oblike pristrasnog izvestavanja u korist glavnog takmaca na ovim izborima Momira Bulatovica.

Ceski mediji u izvestajima o izbornim rezultatima u Crnoj Gori isticu da se na njima odlucivalo i o buducnosti Jugoslavije. "Radi se o tome da li ce SR Jugoslavija biti centralizovana drzava pod srpskom hegemonijom ili ce to biti demokratski savez dve ravnopravne republike", komentarisu "Hospodarzske novini". "Pravo" najavljuje Djukanovica kao "najopasnijeg rivala Milosevicu" koji bi posle ubedljive pobede na izborima mogao, uz pomoc srpske opozicije u saveznom parlamentu, da smeni predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica. "Lidove novini" predvidjaju da ce ovi crnogorski izbori dovesti "do opoziva Milosevica ili raspada Jugoslavije".

Svajcarski "Noje Cirher Cajtung" pise da ce pobeda Mila Djukanovica na izborima u Crnoj Gori produbiti ustavnu krizu u Jugoslaviji. Dnevnik ocenjuje da se predsednik Crne Gore Milo Djukanovic, uprkos ranijoj komunistickoj karijeri, "pretvorio u pragmaticara".

Poljska "Gazeta viborca" konstatuje u naslovu na prvoj strani da Crnogorci "nece Milosevica" i predvidja da ce oni u federalnom parlamentu paralisati nedemokratske poteze predsednika Jugoslavije. Pored opsirnog izvestaja "Gazeta" donosi i komentar sefa podgorickog Centra za demokratiju i prava coveka Srdjana Darmanovica, koji kaze da je na pobedu Djukanovica bitno uticao nelegalni izbor njegovog protivnika Bulatovica za saveznog premijera. Po Darmanovicevoj racunici, protiv politike Milosevica i za ravnopravne odnose u federaciji izjasnilo se najmanje 60 odsto stanovnika Crne Gore. "O tome da li ce Crna Gora ostati u okvirima Jugoslavije odlucice Milosevic ukoliko dovede do toga da njegovi pritisci postanu za nas neizdrzljivi. Secesija, ipak, nije cilj Djukanovica, to je covek koji izbegava politicke konflikte", kaze Darmanovic i istice da je Milosevic "vec izgubio legitimitet sefa zajednicke drzave". On je ipak upozorio da "moramo stalno pamtiti da zivimo u drzavi kojom upravlja covek obdaren izuzetnom snagom destrukcije".

Sarajevsko "Oslobodjenje" konstatuje da ce se Djukanoviceva pobeda "odraziti" na ukupnu politicku situaciju u Crnoj Gori i naglasava da ona ima i siri medjunarodni znacaj. "Djukanovic dobija na snazi ukoliko izborni rezultati budu sprovedeni na saveznom (jugoslovenskom) nivou", jer ce sa novim poslanicima u Vecu republika Savezne skupstine crnogorski reformisti "direktno" uticati na ishod svih zvanicnih odluka, a time i na polozaj Bulatovica i samog Milosevica, pise dnevnik. List dodaje da je Bulatovic svojevremno najavio mogucnost ostavke ukoliko njegova partija ne pobedi na izborima. "On (Bulatovic) ce mozda odstupiti - Milosevic nece", smatra "Oslobodjenje".

Austrijski "Standard" ocenjuje da je pobeda Djukanovica potvrdila da stanovnistvo Jugoslavije pokazuje sve manje sluha za "paranoidnu izolacionisticku politiku" predsednika SRJ Slobodana Milosevica. "Mozda ipak postoji izlaz iz krvavog corsokaka u koji Slobodan Milosevic vec 11 godina uvodi citav balkanski region. Lisac iz Beograda po lukavosti i taktickoj spretnosti, istina, nadmasuje svakog zapadnog mirotvorca, ali mu manevarski prostor postaje sve manji u sopstvenoj zemlji", pise dnevnik. "Milosevic teoretski moze da pokrene svoju vojsku u pravcu Podgorice, ali s obzirom na situaciju na Kosovu koju jedva kontrolise, tesko da ce sebi dozvoliti otvaranje drugog unutrasnjeg kriznog zarista", pise "Standard". List zakljucuje da Miloseviceva vlast u Srbiji jos ipak nije dovedena u pitanje.

Austrijski "Di Prese" istice da su rezultati izbora zacudjujuci kada se ima u vidu da pobeda Mila Djukanovica moze voditi ka raspadu SRJ. Milosevic je ulozio mnogo novca i medijske kampanje u podrsku Momiru Bulatovicu, koji je i pored toga pretrpeo poraz, navodi "Kurir", ukazujuci da jos nista nije reseno u Crnoj Gori. Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic i jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic imaju toliko udaljene politicke stavove da se ne moze ocekivati sklapanje kompromisa. Djukanovic zeli Crnu Goru da otvori i priblizi Evropi i svetu, dok Milosevic i dalje sledi politiku izolacije zemlje, podseca "Kurir". Posto je Djukanovic sada nakon izbora postao "jak politicki faktor" u Vecu republika Savezne skupstine, on bi ubuduce mogao znatno uticati na politiku SR Jugoslavije i na taj nacin "smetati" Milosevicu, istice dnevnik, dodajuci da Djukanovic u ocima nekih Beogradjana budi nadu za resenje politicke krize i u Srbiji.