SPECIJALNO ZA “NASU BORBU": HAVIJER RUPERES, PREDSEDNIK PARLAMENTARNE SKUPSTINE OEBS

Napade kojima sam bio izlozen u ovdasnjim drzavnim medijima shvatam istovremeno i kao napad na Spaniju i na OEBS koji predstavljam. Mislim da je to bio pokusaj da se posmatrac OEBS-a “opomene" i zbuni pred odlazak u posmatracku misiju na izbore u Crnoj Gori

Zorica Banjac

“Pobeda Djukanoviceve koalicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori je cista, ostvarena cistim sredstvima i apsolutno ubedljiva u odnosu na protivnike. Ona treba da se postuje, svuda, u Crnoj Gori kao i Jugoslaviji", kaze za “Nasu Borbu" Havijer Ruperes, predsednik Parlamentarne skupstine OEBS-a i predstavnik predsedavajuceg OEBS-a Bronislava Geremeka, na izborima u Crnoj Gori.

Razgovor sa gospodinom Ruperesom vodili smo neposredno pred njegov odlazak u Pristinu, a zatim dalje, u Skoplje. U trenutku dok smo razgovarali (utorak ujutro) jos se nije znao odgovor iz kabineta predsednika Jugoslavije - da li ce gospodin Ruperes biti primljen na razgovor sa Slobodanom Milosevicem.

“Izbori, parlamentarni i lokalni, u Crnoj Gori, bili su dobro organizovani, po evropskim standardima, i na njima nije bilo vecih problema i primedbi. U odnosu na prethodne predsednicke izbore moze se reci da je ucinjen vrlo veliki napredak", kaze gospodin Ruperes.

Ipak, posmatracka misija OEBS-a, imala je neke primedbe na ulogu medija u predizbornoj kampanji a i za vreme samih izbora. U dnevnom listu “Politika" navedeno je da ste Vi izjavili da su “drzavni mediji u vestima i ostalim programima pokazali jasnu dominaciju vladajuce partije". U izvestaju “Nase Borbe", sa iste konferencije za stampu iz Podgorice, govori se o “drzavnim medijima Srbije". Na koje ste drzavne medije zapravo mislili - crnogorske ili srpske?

- Mislio sam na medije iz obe republike. U drzavnim medijima Crne Gore, pravo politickih partija da u predizbornoj kampanji salju poruke svojim biracima bilo je pomereno u korist Djukanoviceve, sada pobednicke, koalicije. Istovremeno, bilo je mnogo optuzbi na racun srpskih drzavnih medija da drze stranu protiv Djukanovica. Ali, sve u svemu izbori su se odrzali u demokratskoj atmosferi i nadam se da ce se trend demokratizacije i nastaviti.

Pre nego sto ste otputovali u posmatracku misiju u Crnu Goru dnevni list “Politika" objavio je neuobicajeno ostar komentar Vase posete. Cime ste izazvali ovakve, neuobicajeno ostre reakcije?

- Po mom saznanju “Politika" je list koji je pod uticajem vlasti i gospodina Milosevica. Taj tekst, dakle, treba shvatiti kao izraz te politicke linije. Moram da kazem da je tekst u “Politici" nesto necuveno: U svom zivotu i diplomatskoj karijeri nikada nisam video da clanak u listu, koji je pod uticajem drzave, moze da pise takve gluposti, da tako napada mene licno, gospodina Gonsalesa i Spaniju, zemlju odakle smo obojica. Zelim da naglasim da sam dosao ovde sa otvorenim stavovima, da razgovaram o stvarima u vezi sa evolucijom situacije u Jugoslaviji, naravno i o izborima u Crnoj Gori, a nasao sam se suocen sa jednim iracionalnim, potpuno besmislenim napadom, koji ima i vrlo neprijatne licne tonove. Jos uvek cekam objasnjenje jugoslovenske vlade u vezi s tim tekstom. Moram vam reci da cu napraviti beleske o tom clanku, posto je ocigledno vrlo tesko zamisliti da ce ljudi koji inspirisu i pisu ovakve tekstove evoulirati u pravcu saradnje sa svetom.

U isto vreme kad se pojavio ovaj tekst u “Politici" moji jugoslovenski sagovornici su mi postavili pitanja reafirmisanja Jugoslovije i njenog ponovnog clanstva u medjunarodnim institucijama. To su zaista sokantne stvari.

Da li cete pomenuti ovaj incident u susretu sa gospodinom Milosevicem, ako do njega dodje?

- Ne znam da li cu danas uopste videti gospodina Milosevica, ali budite uvereni da cu iskoristiti priliku da mu kazem ovo isto sto sam vama izjavio. Imao sam priliku da razgovaram sa predstavnikom jugoslovenske Savezne skupstine, gospodinom Minicem, koji je na mene ostavio izuzetno negativan utisak. Rekao sam mu da ce sa stavovima koje on zagovara biti tesko da se uspostavi saradnja Jugoslavije sa evropskim institucijama.

Da li je ostre tonove u delu ovdasnje stampe protiv Vas izazvao bas susret sa gospodinom Minicem i sa predsednikom Skupstine Srbije, gospodinom Tomicem?

- Cujte, ja mislim da su stvari vec bile pripremljene unapred. Jer u susretima sa gospodom Minicem i Tomicem cuo sam apsolutno iste stvari koje su objavljene u tekstu u “Politici", stvari bazirane na neistinama, na proizvoljnostima, na totalnom deformisanju stvarnosti. Necu da kazem da su gospoda Tomic, Minic, ili Milosevic pisali ovaj tekst, ali on odaje potpuno istu inspiraciju. Po mom misljenju to je bilo usmereno da se zbune i “opomenu" ljudi koji prate izbore u Crnoj Gori. Isti je slucaj i sa odnosom prema gospodinu Gonsalesu. Rekli su mi da je u nedelju na drzavnoj televiziji procitan tekst koji je direktno uvredljiv i za Gonsalesa i za Spaniju. Ja nalazim da je to zaista vrlo glupo ponasanje. Jer za jednu vladu, kao sto je jugoslovenska koja je izolovana iz medjunarodne zajednice, a koja istovremeno trazi da bude vracena u tu zajednicu, takve reakcije su neshvatljive. Rekao sam gospodi Minicu i Tomicu da je takvo ponasanje veoma cudan nacin sticanja prijatelja i podrske.

Moram vam reci i svoj utisak da oni, srecom, ne predstavljaju stav vecine srpskog naroda: Imao sam prilike da razgovaram sa drugim ljudima ovde i oni imaju veoma razlicite, pozitivne stavove o ulozi OEBS-a u Jugoslaviji, o odnosima sa medjunarodnom zajednicom i o misiji gospodina Gonsalesa. Najkrace receno, vecina ljudi shvata da mi iz OEBS-a pokusavamo da pronadjemo nacin da interesi srpskog i jugoslovenskih naroda budu predstavljeni na najbolji nacin.

Da li ce se, po Vasem misljenju, misija gospodina Gonsalesa realizovati u dogledno vreme?

Kad je rec o gospodinu Gonsalesu posebno, mislim da je on meta jedne iracionalne mrznje. Njegova prva misija u Srbiji bila je vrlo pozitivna za demokratske procese. On je demonstrirao nacin na koji su izbori bili pokradeni, sto su pokazale i velike manifestacije gradjana i jasno izrazena politicka volja naroda. Mislim da je njegova misija bila vrlo znacajna i uspesna: posle nje je u dvadesetak gradova u Jugoslaviji dosla na vlast koalicija koja je pobedila na izborima. Gonsales je danas predmet mrznje onih ljudi koji su navikli da funkcionisu sa mrznjom ugradjenom u komunisticki sistem vladanja.

Vi u novembru prelazite na novu funkciju, zauzimacete mesto predsedavajuceg Parlamentarne skupstine NATO pakta. Kako predvidjate da ce se odigravati razvoj situacije na Kosovu? Da li ce biti potrebe da se snage NATO pakta postave u tom delu regiona? I da li smatrate da su snage NATO zaista faktor “demokratizacije" u regionu?

- Naravno da niko ne zeli da se dodje do situacije u kojoj bi snage NATO morale biti postavljene kao zastitni zid izmedju Kosova i susednih zemalja da se sukobi ne bi prelili na ceo region. Nadam se da do toga nece doci i niko ne prizeljkuje takav rasplet dogadjaja. NATO u ovom trenutku nije odlucio da prosiri svoje snage na granice sa Kosovom i bila bi sreca da se sve resi bez njegovog ucesca. Ali ako se stanje rata, koje realno postoji na Kosovu, bude sirilo, intervencija ce biti nuzna.

Stavovi u medjunarodnoj zajednici u ovom trenutku su vrlo jasni: ne podrzavaju su bilo kakve revandikacije za nezavisnoscu i promenom granica. Razgovori koji su poceli izmedju srpske vlade i albanske strane trebalo bi da budu usmereni ka mirnom razresenju, da dovedu do postovanja autonomije i postovanja postojecih granica.

Kako u opstem kontekstu krize u Jugoslaviji ocenjujete znacaj parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. Imate li utisak da ce jugoslovenska i srpska vlada prihvatiti izbornu pobedu u Crnoj Gori ili ce ona, pak, biti razlog novim konfrontacijama?

- Pobeda na nedeljnim izborima je potvrdjena od posmatraca OEBS-a i njeni rezultati treba da se postuju svuda. Ako bi srpska i jugoslovenska vlada nastavile sa politikom konfrontacije sa Crnom Gorom, to bi bilo vrlo lose shvaceno u medjunarodnoj zajednici, ako jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic nastavi sa dosadasnjom politikom, dace mu se do znanja da se medjunarodna zajednica sa tim ne slaze i da se demokratski politicki zivot jedne zemlje sastoji od saradnje, tolerancije, izbegavanja tenzija i otvaranja dijaloga ukoliko zeli da svoju zemlju uvede ponovo u medjunarodnu zajednicu.