“FAJNENSL TAJMS": KAKO STVARNO POSLUJE SRPSKI “KRUNSKI DRAGULJ" NA KOSOVU

“Odredjeni strani investitori oklevaju, ali ce se smiriti kad vide da izvozimo", kaze Novak Belic koji sebe naziva “kraljem lakih metala". “Trepca je nesto za sta bi Albanci dali zivot", tvrdi Burhan Kavaja bivsi direktor, koji sada odvraca strance od ulaganja u kombinat

Pravo stanje u kome se nalazi topionicarski kompleks Trepca sa svojih pet rudnika olova i cinka, obavijeno je velom tajne, neprobojnom kao smog koji ga okruzuje. Novak Bijelic, generalni direktor koji rukovodi carstvom rudnika i fabrika sa 15 hiljada radnika, opisuje sebe kao srpskog “kralja lakih metala".

On insistira da kompleks radi punim kapacitetom, ali drugi izvori predstavljaju drugaciju sliku, sa proizvodnjom daleko od maksimuma i nadostatkom radnika. Ipak, veliki interes za ovu firmu, pokazao je grcki koncern u usponu, Mitilineos, cije je glavna oblast delovanja trgovina metalima i koji se kotira na Atinskoj berzi. U ovoj firmi tvrde, da su svojim ugovorom sa Trepcom, iz 1996. godine, vrednim 517 miliona dolara oziveli proizvodnju.

Trepca je jadan od dva rudarska kompleksa, koje Vlada Srbije smatra u okviru zastale privatizacije “draguljima u kruni". Drugi je RTB Bor, sa rudnicima bakra i zlata, inace sa izuzetkom Rusije, drugi najveci proizvodjac bakra u Evropi.

Bilo koja prica o privatizaciji Trepce, mora biti stavljena u kontekst velikih gradjanskih nemira u regionu. Svega nekoliko kilometara dalje od kompleksa (koji ukljucuje i rudnik Stari trg, nekada treci najveci evropski proizvodjac olova i cinka), separatisticki albanski pobunjenici se bore sa srpskom snagama bezbednosti.

“Evropljani su glupi"

Carstvo Trepce, osnovano od strane Britanske rudarske kompanije 1920. godine - sada obuhvata 32 grada, 14 rudnika olova i cinka sirom Srbije, dve fabrike za preradu metala, i cak i jednu farmu na severu Srbije. Za vise od 10.000 Albanaca koji su nekad radili oko Kosovske Mitrovice, rudnici su bili centar njihove zajednice i jedini izvor sredstava za zivot.

Taj zivot se raspao februara 1989. godine kada su rudari Starog trga, stupili u osmodnevni strajk, protestvujuci protiv namere Slobodana Milosevica da centralizuje vlast, i ukine siroku autonomiju Kosova. Rudari su tvrdili da zele da spasu “staru Jugoslaviju". Beograd ih je proglasio “separatistima" i uhapsio. Burhan Kavaja, Albanac i u to vreme generalni direktor, proveo je 14 meseci u zatvoru, zbog svoje uloge u protestima. Sada, nezaposlen kao i vecina etnickih albanskih rudara, rukovodi kampanjom za odbijanje stranih investitora. “Trepca je nesto za sta bi Albanci dali zivot", kaze Kavaja. Bijelic, insistirajuci da se radi punim kapacitetom, kaze da rudari dobrovoljno rade, i da su poljski strucnjaci zauzeti radom u Starom trgu. On cak tvrdi da je sedam stranih investitora zainteresovano za suvlasnistvo nad Trepcom, ali odbija da ih imenuje.

Za ovu godinu planirana je proizvodnja vredna 370 miliona dolara, od cega 129 miliona za izvoz. Bijelic odbija da otkrije druge cifre, i negira da Trepca mora da uvozi cink i olovo da bi uposlila topionoce. Drugi izvori daju drugaciju sliku. Rudari Romi iz Starog trga, kazu da su poljski radnici napustili posao nezadovoljni platom , i zabrinuti mogucnoscu izbijanja rata. Kratka tura kroz kompleks otkriva da radi samo jedna topionica (od tri), te da je oprema stara bar 20 godina. Nova topionica je navodno u izgradnji ali gradjevinskih radnika nema na vidiku.

Kavaja tvrdi, da je u njegovo vreme, 2860 radnika proizvodilo 850 hiljada tona godisnje, a trenutno je cifra dvostruko manja sa zaposlenih 730 radnika. On tvrdi da su do prosle godine, ratni zarobljenici iz rata u Bosni i Hrvatskoj, odrzavali proizvodnju u rudniku. Srpski kriticari tvrde da se proizvodi oko 20 hiljada tona olova i 15 hiljada tona cinka, sto je trecina od plana, te da Trepca duguje lokalnim kompanijama 14 miliona dolara, a ne placa ni racune za vodu i struju.

Mitilineosov veto

Zauzvrat, Grci treba da izvrse modernizaiju kompleksa, obezbede sredstva za rad, kao i dodatne kolicine koncentrata olova i cinka iz rudnika u Makedoniji ili medjunarodnog trzista.

Jedan od direktora Trepce, priznaje da je trecina rude koje se preradi, u stvari uvozi. Evangelos Mitilenos, izvrsni direktor grckog koncerna, izjavio je u Atini, da je proizvodnja poboljsana zahvaljujuci investiciji od 40 miliona dolara u revitalizaciju dve topionice i rudnike. On je medjutim odbio da da detaljnije cifre. Fajnensel tajmsu je izjavio:“One ce biti bolje nego sto ocekujete, s obzirom na okolnosti. Na primer, uskoro cemo imati isporuku 2500 tona rude za Italiju. To je velika isporuka u poslu sa olovom."