NOVI BEOGRAD - URBANA SREDINA SA KOMPLETNOM SOCIJALNOM PATOLOGIJOM

Prestupnici mahom iz srednjeg staleza. Porodicna prezaposlenost i otudjenost vodi u kriminal. Zeljni ljubavi, ali i roditeljske kontrole, deca se okrecu ulici i drogi

Tipicna porodica koja oblikuje mladog prestupnika statisticki pripada srednjem stalezu - sa dvoje dece, od kojih obicno mladje krene stranputicom. Iako se radi o osiromasenom srednjem stalezu socijalno poreklo manje utice na broj krivicnih dela nego faktori vezani za razvoj licnosti i porodicno funkcionisanje mada socijalne okolnosti sigurno sve ovo podgrejavaju.

Maloletni delinkvent zapravo vrsi pokusaj socijalizacije ali na pogresan nacin, jer se i normalna razvojna kriza svakog maloletnika na zalost poklapa sa socijalnom i moralnom krizom u nasem drustvu.Tesko je proceniti koja ce slabost ili snaga prevladati kod tih mladih ljudi jer se radi o razvojnom periodu gde je tesko stvari prognozirati, kaze psiholog Centra za socijalni rad u Novom Beogradu, Snezana Jovic. “Ubistveni trend" novobeogradskog megalopolisa galopira negde od ’93.od kada u proseku maloletnici godisnje ubijaju po dvoje svojih vrsnjaka ili odraslih sugradjana. Inace, po broju “andjela garavog lica" Novi Beograd je u statistickom vrhu maloletnicke delinkvencije, ne samo u ovoj novoj vec i onoj “staroj" Jugoslaviji.

Socijala na margini

Novi Beograd je moderna urbana sredina sa kompletnom socijalnom patologijom. Preventivno, drustvo u ovoj oblasti nije nazalost nista uradilo, to su stvari koje stoje a o kojima se prica vec 50 godina. Kako organizovati tu decu, koja se okrecu ulici, privuci na saradnju? Imali smo ideju da tu decu sakupimo ovde u Centru, da nabavimo za pocetak bar bicikala, i grupno radimo sa njima. Tri puta sam svojevremeno pisao gradskom sekretaru trazeci pomoc u realizaciji ove ideje ali nisam dobio cak ni odgovor. Ovako, nas rad sa njima svodi se na neku vrstu formalnosti, nema novih sadrzaja, nase je samo da redovno izvestavamo sud kako se donete mere sprovode, odnosno da li maloletnik pohadja skolu ili ne, da li dolazi na konsultacije u Centar. A sta tek da radimo sa povratnicima iz kazneno-popravnih domova? Jedan od njih me zapitao “sta da radim, posla nema, ja moram ponovo da kradem da bih preziveo", prica Tomislav Simic, direktor Centra za socijalni rad. Socijala je uvek bila na margini, drustvo jednostavno nece da ulaze u preventivu. Ono sto mene muci kao pedagoga je zasto kaznjavamo samo maloletnika koji biva zigosan kao delinkvent a veliki deo krivice zapravo snose upravo roditelji, ocenjuje Simic.

“U nekom dijagnostickom postupku sud poziva roditelje ali kada se radi o nadzoru, odnosno popravci decjeg ponasanja, odgovornost roditelja nije zakonom regulisana - tu se oslanjamo samo na princip dobrovoljnosti. Sigurno je da se radi o formi ali nekad cak i ona daje tezinu", iznosi pedagog Nada Maletic.

Paleta maloletnickih prestupa ide od sitnih i teskih kradja do razbojnistva, silovanja, pokusaja ubistva. Ipak, vecina familija iz kojih dolaze maloletnici sa tezim krivicnim delima su disfunkcionalne u smislu smanjene roditeljske odgovornosti, siromastva komunikacija kako izmedju samih partnera tako i roditelja i dece. Cesto imamo osecaj da se medjusobno i ne poznaju. Emotivna bliskost i ne postoji, neguje se distanciran tip odnosa izmedju svih clanova porodice. Tu je zapravo puno usamljenih osoba, kaze psiholog Snezana Jovic. Patrijarhalni model porodice je u krizi, ovaj danasnji je mnogo zahtevniji za roditelje i zbog specificnog socijalnog okruzenja i porodica je u “procepu", ne zna kako da funkcionise. Mnoga “nasa" deca kazu sa cinizmom za svoje roditelje “oni su moderni roditelji". Deca imaju osecaj da se roditelji njima i ne bave, a ovi pak imaju predstavu da se demokratski odnose prema deci i da su zapravo drugovi. Roditelji od dece traze minimalan ili nikakav angazman. Porodica gubi neki svoj identitet, i zato ne mogu da ga ponude ni svojoj deci, dodaje, socijalni radnik.

Stihijsko “navlacenje" na heroin

Kada se stvari sasvim otvore presudna je spremnost grupe da ih prihvati u bekstvu od trazenja sopstvenog adolescentnog identiteta. Desava se da dete koristi dve godine opijate a da roditelji to ne znaju. Kod sudskog vestacenja najvise je narkofilicara, maloletnika koji samo povremeno koriste drogu stvarajuci psiholosku a ne i fizicku zavisnost. Najveca grupa delinkvenata pripada ovim “gangovima", sto samo znaci da je posezanje za drogom pokusaj razresavanja njihovih unutrasnjih problema.

U delinkvenciju mahom krecu decaci, jer pred njima stoji dupli posao. Posto je uglavnom majka angazovana, a tata je “uvek tamo negde daleko distanciran", nastupajuci samo kao “interventna jedinica" ili “kompenzujuci odsustvo tolerancijom", decak ne moze da se poistoveti sa njim, sto bi mu olaksalo adolescentnu krizu odrastanja. Ne postoji neka ponudjena aktivnost zapoceta na ranijem uzrastu, njihovo vreme je uglavnom neorganizovano. Vecina izostaje sa nastave ili vanredno pohadja casove, dok roditelji stavljaju akcenat na obezbedjenje egistencije. I njima zapravo nista ne fali, samo im je svejedno sta se sa njima zbiva. Kad se okrenu ulici i naprave prestup, ne osecaju preveliku dozu kajanja - samo strah od kazne. Njima je sa 14 ili 15 godina bilo dozvoljeno ono za sta moraju da se izbore 20-godisnjaci. Roditelji obicno kazu: “Mislili smo da je zreo, da moze sam", ne znajuci da se u tom uzrastu nista ne podrazumeva, posebno danas kada su maloletnici skloni da mnogo eksperementisu. Ima slucajeva da se roditelji trgnu, otac “padne" sa visine i postane “ziv" covek a porodicna “reorganizacija" sprecava rizik recidiva maloletnicke delinkvencije. Roditelji na kraju ipak shvate da deca sazrevaju i da oni moraju da im pokazu smernicu. Mladi se u pocetku bune zbog kontrole, ali u sustini to je ono sto im prija, kaze psiholog Snezana Jovic.

Z. Mihajlovic