IZ IZVESTAJA HELSINSKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI O SKOLSTVU U REPUBLICI

Skolstvu u Srbiji nisu potrebne kozmeticke promene, vec kreiranje potpuno novog skolskog sistema. Ali, da bi se tako nesto izvelo, ova delatnost se ne moze posmatrati izdvojeno od ostalih segmenata drustva, tako da reforma u obrazovanju moze biti samo deo opste reforme drustva i njegovih vrednosti. Takva reforma u Srbiji nije pocela i nema indicija da bi mogla poceti u iole bliskoj buducnosti. Ovo je, u najkracem, zakljucak o stanju u obrazovanju koji je pripremio Helsinski odbor u svom izvestaju o ljudskim pravima u Srbiji za 1997.

Poglavlje o skolstvu sadrzi analizu postojecih sistemskih resenja i posledica teske ekonomske krize koja je ovu delatnost i zaposlene u njoj dovela na rub egzistencije. Po izvestaju koji je objavljen pocetkom godine, osnovni nedostatak zakonskih resenja je centralizacija obrazovnog sistema koja se ogleda u tome “da republicko Ministarstvo za prosvetu ima ulogu vrhovnog i jedinog arbitra u svim elementima obrazovno- vaspitnog procesa". “Sistem centralizovanog skolstva u uslovima nedostataka demokratskog ponasanja omogucava samoodrzanje onih koji ga sprovode, bez ikakve kontrole, sto im obezbedjuje i ucvrscuje vlast i kontrolu nad skolstvom", navodi se u izvestaju, uz zakljucak da se na taj nacin potpuno zanemaruje uloga strucnjaka u oblikovanju skolskog sistema u Srbiji. Posledice ovakvog pristupa prema Izvestaju su da ni sami nastavnici nemaju samostalnost u radu, jer su prinudjeni da se striktno pridrzavaju “zvanicnog nastavnog programa, uniformnog za celu Srbiju".

Po oceni autora Izvestaja, obrazovanost pojedinca se, posebno tokom rata, srozala na lestvici drustvenih vrednosti. “Medju mladim ljudima na ceni su novac i moc, dok se na skolovanje gleda kao na nuzno zlo." Dva su glavna razloga za to. Skola i nastavnici su izgubili svaki autoritet, odnosno konzervativizam samog obrazovnog procesa. U analizi se upozorava da se “obrazovne institucije nisu suprotstavile rastucem nacionalizmu, ksenofobiji i ozivljavanju nacionalnih mitova, vec su i same postale instrumenti takve ideologije.

Analizirajuci posledice srozavanja skole u drustvu po ucenike, autor(i) upozoravaju da se oni sve cesce okrecu od skole “ka kriminalu, alkoholu i drogama". Dominantno negativan stav ucenika prema skoli uslovljen je i njihovim polozajem u obrazovnom sistemu, u kome su potpuno pretvoreni u “objekte obrazovanja", koji se svode samo na puku reprodukciju naucenog gradiva.

Po oceni koja dominira u Izvestaju, “sadrzaji nastavnog programa prilagodjeni su dominantnoj ideologiji u drustvu". Na udaru su se prevashodno nasli sadrzaji iz istorije, geografije, knjizevnosti i istorije umetnosti. Vaspitna funkcija skole ogleda se u propagiranju takvih ideja kao sto su nacionalizam i kreiranje pokornog gradjanina. Posebno je uocljivo lazno prikazivanje istorije juznoslovenskih i balkanskih naroda, velicanje srpskog naroda i nipodastavanje hrvatskog i albanskog naroda. U sadrzajima istorije, stano je prisutna ideja o “velikoj Srbiji", naznaceno je u dokumentu Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji.

O. Nikolic