RICARD DRAJFUS, GLUMAC

Urnebesna Diznijeva komedija "Kripendorfsko pleme" o spletkama na akademskom nivou izaziva burne komentare. Cuveni glumac Ricard Drajfus koga pamtimo iz filmova "Ralje" i "Americki grafiti" prihvatio je ulogu arheologa Kripendorfa tek posle javnog citanja scenarija

Jasmina Bojic
Od naseg stalnog dopisnika iz San Fanciska

Bez obzira koliko je politicki korektno da se u SAD o medjuetnickim grupama, a posebno o Indijancima i drugim plemenima, govori vrlo specificnim recnikom koji nikoga nece uvrediti i omalovaziti, veliki filmski studiji kao sto je Dizni, imaju privilegiju da to poneki put preokrenu. Takav je slucaj sa novom komedijom Ricarda Drajfusa i Dzene Elfman "Kripendorfsko pleme" u kojoj, ne samo da se govori o obicajima i manama urodjenickog plemena sa Nove Gvineje, nego se ubrzo otkriva da to pleme uopste ne postoji i da ga je profesor Kripendorf izmislio da bi opravdao novac koji je dobio za istrazivanje. Da situacija bude jos gora, profesor uskoro mora sve svoje dokaze pokazati vecu akademika koje mu je dalo novac. Posto pleme ne postoji, Kripendorf dolazi na ideju da sebe i svoju decu obuce u izmisljene kostime i sve ovo snimi na video traku kao dokaz svog pronalaska. U akademskom skandalu pomaze mu ambiciozna Veronika, koju igra mlada, vrlo popularna televizijska komicarka Dzena Elfman. "Kada se pojavila na audiciji za film, moja prva reakcija je bila da je isuvise mlada za ulogu i da je previsoka za mog partnera", objasnjava nam svoj prvi susret sa Dzenom Ricard Drajfus. "Posle nekoliko minuta izgovorenog teksta i spektakularne gestikulacije zasmejala je sve oko sebe. Vrlo sam brzo promenio misljenje i odmah sam predlozio producentu da je prihvate za glavnu zensku ulogu. Dzena je neverovatna komicarka i zasluzuje da bude zvezda. Za mene je najvaznija publika i kako je zasmejati. Deca me cesto pitaju kada se vratim kuci da li sam pogledao ono sto sam danas snimao ili da li sam video bar jedan deo snimljenog filma. Kad im kazem da me to bas mnogo ne interesuje, da neprekidno trcim do monitora i sebe gledam u ovoj ili onoj sceni, gledaju me u cudu. Druga je prica kada film gledam u sali sa publikom i delim njihov dozivljaj. Sve sto stvaram u mom glumackom zivotu je za publiku, a ne za mene.

NASA BORBA: Sta vas je privuklo da radite film kao sto je "Kripendorfsko pleme"?

RICARD DRAJFUS: Kada sam prvi put procitao scenario nije mi se dopao i odbio sam da radim film. Medjutim, producent je bio uporan i nastavio je sa insistiranjem. Posle cetvrtog poziva predlozio sam mu da napravi javno citanje scenarija i da vidimo kakva ce biti reakcija publike. Ispalo je vise nego odlicno, ljudi su se smejali i tada sam konacno odlucio da prihvatim ulogu. Publici je tekst bio duhovit i to je za mene cesto presudan kriterijum. Zatim je dosao i drugi element - slicnost dece u prici sa mojom familijom.

NASA BORBA: Kako su vasa deca reagovala na ogromnu sliku tate prerusenog u vodju nepoznatog plemena nasred Sanset Plaze?

RICARD DRAJFUS: S jedne strane im se to jako dopada, a sa druge strane su vrlo ljuti sto im nisam dozvolio da se prijave na audiciju za film. Moja cerka ima cetrnaest godina, sin jedanaest i najmladji sin sedam, isto kao i moja deca u filmu. Moje misljenje je da im ne treba glumom prekidati detinjstvo. Vreme ce pokazati svoje ukoliko i dalje budu imali istu zelju i sposobnosti. Emili je proslog leta osvojila nagradu za najbolju glumicu u decijem letovalistu. Srednji sin Bendzamin se takodje bavi glumom u skoli, a najmladji sin Hari je vec bio u pozorisnoj predstavi "Oliver Tvist". Ocigledno da svaki od njih ima zelju i motivaciju da se bavi glumom i videcemo kroz nekoliko godina koliko je to ozbiljno.

NASA BORBA: Pre nekoliko godina imali ste prilike da studentima glume na stenfordskom univerzitetu prenesete deo svog glumackog iskustva u dvonedeljnom seminaru. Kakva je bila vasa poruka?

RICARD DRAJFUS: Uvek se pitam hoce li mi neko od novinara postaviti pitanje koje do sada jos nisam cuo. Vi ste to upravo uradili. Moja poruka studentima je da je gluma profesija velike casti i velike nagrade, ali da zahteva potpunu posvecenost i stabilnost licnosti sto je izuzetno tesko, ne zato sto je komplikovano potpuno se posvetiti glumackom zanatu, nego zato sto ima jako puno smetnji i izazovnih "sireninih pesama" kao sto je na primer novac, koji vas potpuno moze zbuniti i povrediti. Vrlo je vazno znati sta zaista zelite od glumacke umetnosti, gde vam pocinje zadovoljstvo i gde se zavrsava, i sta je prava nagrada za ulozeni trud. To je ono o cemu sam razgovarao sa studentima na Stenfordu i sta bih svakom mladom coveku koji zeli da se bavi glumom preporucio. Vrlo sam zahvalan britanskoj Akademiji za glumu koja je Marsi Mejson, En Dzekson i meni omogucila dvonedeljni boravak na Odeljenju za glumu i rad sa studentima. Ne znam koliko sam dobar predavac glume, ali znam da imam veliko glumacko iskustvo i ako neko zna koje pitanje da mi postavi mislim da ce dobiti pravi odgovor. Secam se svoje prve profesorke drame koja je strasno puno uticala na moj zivot, ne toliko svojim recima koliko svojim stavovima o zivotu. Ona je duboko verovala u nasu buducnost, isto koliko i mi. Podrzavala je sve nase fantazije i realne zelje. Uzasno mi je bilo vazno da na svetu postoji neko kao ona, ko veruje u mene. Nazalost, umrla je isuvise rano da bi me videla u najvecem uspehu.

NASA BORBA: Pored glume i rezije bavite se i producentskim poslom. Koliko vam to omogucava da radite na projektima u koje zaista verujete?

RICARD DRAJFUS: Nema niceg lepseg nego imati udela u stvaranju filma ili pozorisne predstave od pocetka do kraja, od scenarija do izbora ljudi koji ce ucestvovati u ekipi. To nije samo osecaj moci, nego pre svega stavljanje pecata po kome vas ljudi prepoznaju. Vazan je stav, stil i energija koja iz ovoga proizilazi. Nije lako praviti filmove, stvarati atmosferu u kojoj se realizuje vasa ideja i prenosi poruka na generacije, ali je veoma izazovno i vrlo uzbudljivo. Moj sledeci film je prica o Albertu Ajnstajnu, gde glumim slavnog naucnika.