PRASKO MUZICKO PROLECE 1998.

"Prasko prolece" uvek pocinje 12 maja i ima svoje zakonitosti - prve veceri se uvek izvodi Smetanina "Moja domovina". Nastup Ketlin Betl - kruna ovogodisnjeg festivala

Danka Nikolic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Praga

Prosle su ravno pedeset i tri godine od kada je, 12. maja 1946. godine (12. maj je dan smrti Bedziha Smetane), odrzan prvi Medjunarodni muzicki festival Prasko prolece. Kako Cesi vole da postuju tradiciju, i Prasko prolece ima neke svoje nepromenljive zakonitosti: zapocinje uvek 12. maja i prve veceri uvek se izvodi Smetanina "Moja domovina". Gotovo uvek, sa malo izuzetaka, svirali su je ceski orkestri sa ceskim dirigentima. Samo nekoliko puta bili su to inostrani dirigenti, a samo jedanput, pretprosle godine, inostrtani ansambl sa stranim dirigentom (London klasikal plejers sa dirigentom ser Rodzerom Noringtonom).

I prosle i ove godine, medjutim, organizatori su se vratili ceskim izvodjacima. Na ovogodisnjem otvaranju "Moju domovinu" svirala je ceska filharmonija, a dirigovao Vladimir Valek. Kritika je istakla da je izvodjenje bilo "korektno, ali nista vise od toga". Slicne ocene pratile su i gotovo sve dosadasnje koncerte (do trenutka kada pisemo tekst ostalo je jos pet festivalskih dana). Mora se, istina, reci i to da 53. Prasko prolece nema tako velikih muzickih imena kakvih je bilo prethodne dve godine (Londonski simfonijski orkestar, Petrogradska filharmonija, Mstislav Rostropovic...).

Medju onima za koje je ove godine vladalo najvece interesovanje i koji su dobili oohvale (mada ni u jednom slucaju jednodusan) na prvom mestu je francuski Orhestr d Pari sa jednim od najtrazenijih dirigenata danasnjice, poreklom iz Petrograda - Semjonom Bickovim i pijanistom visokog svetskog renomea, Radu Lupu.

Dogadjajim ovogodisnjeg Proleca ocenjene su i veceri dvaju manjih ansambala. Sa jednim od njih, Kamernim orkestrom Orfeus iz Njujorka (cije je sediste u Karnegi Holu), nastupila je proslavljena u svetu, Svedjanka poreklom, mecosopran, Ane Sofije fon Oter, koja je izvela, pored poema americkog kompozitora Koplanda, i nekoliko pesama svedskih autora. O njenim visokim vokalnim mogucnostima receno je da dostizu domete kakvi se retko mogu cuti na danasnjoj svetskoj muzickoj sceni. Ansambl Orfeus (ima 26 clanova) svira bez dirigenta, a na mestu "vodje ansambla" smenjuju se, za svaku kompoziciju, drugi clanovi orkestra. Odsvirali su briljantno Mocartovu Simfoniju broj 14 i Dvorzakovu Cesku svitu. I za tu poslednju interpretaciju Cesi su im odali priznanje. Drugi kamerni orkestar, Klasicni ansambl iz Londona, nastupio je u okviru programa nazvanog "U cast fortepijanu", povodom tristogodisnjice nastanka klavira. Londonski kvartet (flauta, celo, sopran i pijanista koji je svirao na starom "hamerklaviru") dobili su buran aplauz i veoma dobre kritike za vece nenametljive, lagodne, "salonske muzike" XVIII i pocetka XIX veka (Hajdn, Kozeluh, Osvald), komponovane za izvodjenja u privatnim drustvima, koju je neko nazvao skromnom "pop muzikom minulih vekova". Ovo vece suptilnih i rafiniranih engleskih umetnika bilo je, mozda, i jedno od najprijatnijih na festivalu.

Gostovala su jos dva simfonijska orkestra: iz Detroita, sa dirigentom Nemom Jarvi (estonskog porekla) i stokholmski simfonijski orkestar sa njegovim sinom, takodje dirigentom, Pavom Jarvi.

Poslednje vece pred zavrsetak ovog teksta, medjutim, donelo je ovogodisnjoj publici Praskog proleca uzbudjenje kakvo nije izazvao nijedan prethodni koncert. Ketlin Betl, tamnoputa americka primadona, dugogodisnja clanica Metropoliten opere i gostujuca zvezda na mnogim drugim americkim i evropskim operskim scenama, partnerka Pavarotija i Plasida Dominga, ekstravagantna i "hirovita Ketlin", sa kojom je Metropoliten opera, zbog nediscipline i ekscesa, pre cetiri godine, definitivno raskinula ugovor. Otada Ketlin Betl nastupa uglavnom na koncertnim podijumima, i dalje ne komunicira sa novinarima i medijima, i dalje se strepi od njenih raspolozenja. I dalje se smatra jednim od velikih soprana danasnjice.

Kompletnu salu praskog Obecnog doma Ketlin Betl digla je na noge, a ovacije kakvima nijedan ovogodisnji koncert nije bio nagradjen dugo su odzvanjale najvecom praskom koncertnom dvoranom.