DRZAVA NEMA SANSE DA ZAUSTAVI CENE, TVRDE EKONOMISTI

Firme nemaju novac da rade, u privredi vlada mrtvilo, u troskove proizvodnje su ugradjeni svi elementi inflacije, potrosnja raste i pre ili kasnije takva situacija mora da eksplodira - u inflaciju, kaze dr Jovan Rankovic

Ono sto je konacno “priznala" statistika, morace pre ili kasnije da priznaju i politicari, da vestacko drzanje cena na uzdi ne moze da da rezultate i da ce ovo biti ponovo godina sa inflacijom, koja vec u ovom trenutku prevazilazi granicnih podnosljivih 20 odsto na godisnjem nivou. Majski rast cene od 4,4 procenta i ukupni od pocetka godine od 17,8 odsto to nedvosmisleno potvrdjuju.

Kontrolom znacajnog dela cena drzava uspeva da usporava njihov rast, ali u prilikama kada nezadrzivo raste domaca traznja - plate, penzije i drzavni izdaci - ta taktika nece moci dugo da se odrzi, konstatuje dr Miroljub Labus. Sa jedne strane povecavaju se dispariteti cena i drzava ce morati postepeno da pusta cene o kojima ona odlucuje, a koje jos drzi na ledu. Sa druge strane uz povecanje zarada i opste potrosnje (a na tom planu su ostvareni i najveci proboji u ekonomskoj politici), sve manje ce biti uspesna (uskoro i neodrziva) sadasnja novcana “terapija". Pri tome dr Labus sumnja da je novcana masa veca nego sto se zvanicno saopstava, pri cemu Centralna banka igra providnu igru - tokom meseca kolicina novca je veca, a krajem meseca on se povlaci i novcana masa se na kratko smanjuje, tako da se zvanicno moze mahati s restriktivnijom monetarnom politikom nego sto ona objektivno jeste.

I najzad, sam devizni kurs se vestacki odrzava i moze se ocekivati da ce drzavne banke i dileri, u prvoj prilici kad dodje na red neko vece placanje prema inostranstvu, ponovo dobiti zeleno svetlo da pokupe devize sa ulice (na drugoj strani ni nemaju gde), jer ce se to oceniti kao prece od zadrzavanja cena. Sa porastom paralelnog kursa navise ide i sve ostalo. Sve je to vec vidjeno, konstatuje dr Labus, samo se sada ova politika “prigusene inflacije" sprovodi uz smanjenu mogucnost ino zaduzenja kroz spoljnotrgovinski deficit. To znaci da ce i posledice pucanja biti teze, a samo je pitanje kada cemo stici do kriticne tacke i kada na ovaj nacin nece moci vise da se sprecava razmah inflacije.

Sada se, upzorava dr Jovan Rankovic, u dobroj meri placaju posledice isto tako vestackog zadrzavanja inflacije, koje se neslavno zavrsilo sa znacajnim porastim zarada upravo u poslednjem tromesecju prosle godine. Prakticno, realne plate su od avgusta do decembra bile duplirane. Efekti poslednje devalvacije su se, takodje, izgubili jer je potrosena ona sitna razlika izmedju tadasnjeg sticovanog deviznog kursa (vec ugracenog u cene) i nesto vise utvrdjenog zvanicnog. U sticungu marka danas vredi u proseku 6,8 dinara, a preduzeca, kojima nedostaju dinari, sve teze mogu i tako da nabave devize, sto sve zajedno poskupljuje uvoz. To, zatim potreba da se pokriju visoki gubici i da se plate alarmantno povecane obaveze narocito prema inostranim, ali i prema domacim dobavljacima, motivisu preduzeca da zidaju cene. To cine i izvoznici, pogotovo oni angazovani u lon poslovima, da bi pokrili gubitke u izvozu, obzirom na to da su im izvozne cene dvostruko nize od domacih, podseca dr Rankovic.

Na tasu koji preteze ka inflaciji stoje i visoki porezi, jer su budzeti i fondovi prazni, kao i visoki troskovi finansiranja proizvodnje pre svega po osnovu kamata na kratkorocne kredite (ona se na godisnjem nivou krecu od 150 do 300 odsto), koje bi nekim firmama, kada bi platile svoje obaveze, prakticno pojele ceo sopstveni kapital. Periodicni obracuni za prvo polugodiste pokazace dalji veliki rast dugovanja privrede, iako se nece povecati masa kredita. Firme u stvari nemaju novca da rade, u privredi vlada mrtvilo, a u troskove proizvodnje su uzidani svi elementi inflacije, potrosnja raste i pre ili kasnije takva situacija mora da eksplodira - u inflaciju, kaze dr Rankovic, tvrdeci da drzava u ovakvoj situaciji nema sanse da zaustavi kretanje cena navise.

Bojana Jager