ENERGETSKA PREDUZECA PRED FINANSIJSKIM KOLAPSOM

Aranzman s Kinom ne funkcionise, pa se umesto sirove nafte uvoze derivati, a barter s Ruskom Federacijom je uslovljen time da SRJ najpre sanira dug NIS-a za do sada isporuceni prirodni gas

Beograd. - Uzdanice jugoslovenske privrede, energetska preduzeca, toliko su iscrpljena da je cak i Savezna vlada morala konstatovati da se tu nesto hitno mora preduzimati. Koliko je “dogorelo do nokata", najbolje se vidi iz pretnje “Gazproma" da obustavi isporuku gasa vec od danas (1. juna). Da bi se energetski bilans SRJ za ovu godinu ostvario, neophodno je do kraja 1998. obezbediti 411,64 miliona dolara za uvoz sirove nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, a za uvoz elektricne energije 234 miliona dinara (za struju iz Republike Srpske) i jos 28 miliona dolara (za kupovinu struje na evropskom trzistu).

Kao krivce za ovako tezak ekonomski polozaj energetskih preduzeca Savezna vlada je na sednici od 14. maja navela dugogodisnji izostanak ulaganja u ove firme i politiku depresivnih cena energenata. Ocuvanje socijalnog mira, neekonomskom cenama struje, benzina i dizela dovelo je do neracionalne potrosnje, pa se u Jugoslaviji, za razliku od mnogo bogatijih drustava, gradjani greju koristeci inace najskuplju energiju - elektricnu.

Ovako nedomacinsko gazdovanje dovelo je do toga da se sasvim normalni poslovni poduhvati, kao sto se remonti postrojenja, ne sprovode po tehnoloskim zahtevima, nego sa zakasnjenjem i uz redukovan proces. Za remonte u energetskim preduzecima neophodno je, prema podacima Saveznog ministarstva za privredu, obezbediti 3.229.273.000 dinara: za elektroprivredu 2.809.000.000, a za naftnu privredu 420.273.000 dinara.

Posle devalvacije dinara ekonomski polozaj preduzeca iz oblasti energetike bitno je pogorsan tako da su kod naftne privrede povecane ukupne, a narocito ino-obaveze za citavih 86 odsto, a elektroprivreda ce, zbog povecanih troskova za uvoz repromaterijala i delova morati da obezbedi za oko 600 miliona dinara vise.

Da bi se stanje u energetskim preduzecima bez kojih ne moze da funkcionise ni ostala privreda popravilo, Savezna vlada je zakljucila da se Kineskim barter aranzmanom za nabavku sirove nafte pozabave savezna ministarstva za spoljnu trgovinu i za privredu. Kako naftni barter sa Kinom zapravo ne funkcionise, pa se u 1998. godini umesto sirove nafte uvoze derivati, Savezno ministarstvo za spoljnu trgovinu je dobilo nalog da u sto kracem roku uspostavi kontakt sa drugim potencijalnim isporuciocima sirove nafte. Sve nade se polazu u novi naftni barter aranzman s Ruskom Federacijom. S Irakom ce se takodje pregovarati o isporuci nafte s tim sto bi Jugoslavija zauzvrat u Irak slala hranu i lekove.

Treba, medjutim, reci da barter sa Ruskom Federacijom nije bas izvestan, jer SRJ treba najpre da sanira dug naftne industrije Srbije za do sada isporuceni prirodni gas. Kao moguce resenje navodi se kredit Ruske Federacije koji je, doduse, odobren, ali se sporazum jos ne primenjuje.

Ipak, sve ove navedene aktivnosti ostace bez rezultata ako se ceo sistem ne promeni. Jer, u Jugoslaviji jos uvek prodju ima apsurd da ima deviza za uvoz derivata, a nema ih za uvoz sirove nafte. Zato bi nadlezni, Savezna i republicke vlade morale da menjaju kompletnu politiku prema monopolskim preduzecima iz naftnog i elektroenergetskog kompleksa, a ne da lece posledice.

J. Putnikovic