NEIZVESNA BUDUCNOST KODEKSA O KAMATNOJ POLITICI

U finansijskim rashodima privrede na kamate otpada 69 odsto, a prosle godine kratkorocne obaveze preduzeca iznosile su 140,7 milijardi dinara

Da li je moguce odrediti relanu cenu robe cija je traznja mnogo veca od ponude? Kako je moguce obavezati jednog igraca da se pridrzava utvrdjenih pravila igre kad svi drugi igraci u igru ulaze sa svojim pravilima?

Autori Kodeksa o kamatnoj politici iako svesni da nemaju odgovore na ova pitanja upustili su se posao za koji niko od njih ne moze da garantuje da ce dati neki rezultat. Oni su predvideli da se potpisnici Kodeksa obavezu da obezbede ekonomske uslove pri utvrdjivanju aktivnih kamatnih stopa na trzisnim principima i sprecavaju nelojalnu konkurenciju kod odredjivanja pasivnih kamatnih stopa. Opredelili su se da prosecna kamatna stopa po kojoj banke daju pozajmice ne moze biti od 1,5 odsto veca od rasta cena.

Odavno je postojala potreba da se u oblasti kamatne politike uvede red, ali su monetarne vlasti bile svesne cinjenice da je preduslov za to uvodjenje reda i u drugim oblastima. Objasnjenje zasto je bas sad izabran moment da se to uredi tesko je naci osim u cinjenici da je Savezna vlada tako odlucila. Krajem marta dat je zadatak Udruzenju banaka Jugoslavije da pripremi medjubankarski sporazum koji bi njegove potpisnike obvezivao da uticu da se sadasnje kamatne stope znatno snize.

Prema podacima NBJ tokom prosle godine dinarski plasmani su povecani za pet milijardi dinara, pri cemu su kratkorocni plasmani veci za 3,9 milijardi, a dugorocni za 1,2 milijarde dinara. Ovo povecanje, nazalost, uglavnom je rezultat pripisa dospelih potrazivanja i kamata glavnici duga. Od ukupnih bankarskih potrazivanja skoro polovina je nenaplacena. U finansijskim rashodima privrede na kamate otpada 69 odsto, a krajem prosle godine kratkorocne obaveze jugoslovenskih preduzeca iznosile su 140,7 milijardi dinara.

Kamatna stopa, i pored toga sto se tokom cele prosle godine kretala silaznom putanjom, za privredu ispaznjene kase je i dalje previsoka. Kad se ima u vidu da se ona sa nekadasnjih cak 17 procenata na mesecnom nivou u martu ove godine spustila na 5,43 odsto i da je i to za vecinu firmi cifra koju ne mogu platiti, onda je tesko napraviti kompromis i odrediti takvu cenu novca koja nece biti na stetu bankara, a privredi ce otvoriti vrata za nove kredite. Naravno, sve pod uslovom da novca ima, a njega, prema priznanju bankara, nema ni priblizno dovoljno da bi se zadovoljili apetiti privrednika. Po svemu sudeci ubuduce ce ga biti jos manje, jer su pali u vodu planovi o znatnijem prilivu stranog kapitala bez kojeg banke mogu samo da zivotare i vode bitku da naplate ono sto su godinama ranije pozajmljivale.

Ni drugi preduslov da bi Kodeks o kamatnoj politici bio primenljiv, a to je uvodjenje finansijske dicipline, nije cak ni na putu da bude obezbedjen. Duznici su i dalje miljenici drzave, a nekim mezimcima, poput poljoprivrede i elektroprivrede, dugovi se na njen racun otpisuju. Sve dok to bude tako Kodeks ce biti mrtvo slovo na papiru jer cak i da se svi pridrzavaju minimalne kamatne stope sta to vredi kad ni ona nece biti vracena u predvidjenom roku, a o glavnici da se i ne govori.

Na spisku neispunjenih preduslova sledi stednja gradjana kao znacajan izvoz sredstava za odobravanje bakarskih kredita. Krajem aprila ove godine stedni ulozi bili su 270 miliona dinara sto ne moze da zadovolji potrebe jednog dobrostojeceg preduzeca. Slabi su izgledi da se ova stavka u bankarskim knjigama popravi sve dok se drzava ne uhvati u kostac sa starom deviznom stednjom, a to se svakako nece skoro dogoditi.

U ovakvom ramu i najbolje delo delovalo bi bezvredno, pa tako i Kodeks o kamatnoj politici ima sve izglede da zavrsi u fioci njegovih potpisnika. Predvidjene sankcije prema onima koji ne uvazavaju svoj potpis u situcaiji kad i zakoni prvog reda nikog ne obavezuju deluju cak i smesno.

M. Vukovic