ZELIMIR ZILNIK, REDITELJ

Narcisoidna zagledanost

Radna verzija najnovijeg filma Zelimira Zilnika "Djuzepe ide na istok" otvorila je proslog cetvrtka Prvi festival evropskog filma u Novom Sadu, ciji je prateci program posvecen 30. godisnjici rada na filmu i videu ovog znacajnog jugoslovenskog reditelja i scenariste. Tim povodom, Zilnik govori o svom filmu, ekipi, ali i o stanju u jugoslovenskoj kinematografiji danas

Danica Milosavljevic

Djuzepe Pastorcic u potrazi za zenom

Film sa radnim naslovom "Djuzepe ide na istok" nastao je dogovorom nas u ekipi, koji smo, razmisljajuci o ovom trenutku jugoslovenskog filma, dosli do zakljucka da je poceo da se vrti u zacaranom krugu jedne narcisoidne zagledanosti samo u nas prostor i u nasu nesrecu, kao da smo mi jedini na svetu. To je nalicje onih frazeoloskih tvrdnji da smo "narod najstariji" i "narod najcasniji", do kojih smo dosli pre tri-cetiri godine, a sada je nasa nesreca najveca. Ta pitanja vezana za kraj jednog perioda, za kraj jedne imperije i ideologije, identicne su, medjutim, i kod nas, i u Madjarskoj, i Ceskoj, Slovackoj i u drugim zemljama. Da bismo izasli iz tog zacaranog kruga, odlucili smo da nam glavni junak bude jedan Istrijanin, zato sto su bas tu Istru, samo u dvadesetom veku svojatale mnoge drzave: ona je bila deo Austrougarske, zatim Musolinijeve Italije, onda je u vreme saveznicke okupacije bila deljena na zone "A" i "B", pa je pripala Titovoj Jugoslaviji, i sada je opet podeljena izmedju Hrvatske i Slovenije. A svo to vreme je na jedan odredjeni nacin branila svoj identitet.

Nas glavni glumac je Djuzepe Pastorcic, Istrijanin, koji je jos 1949. godine optirao da zivi u Italiji. Djuzepe, kao posmatrac koji i jeste i nije odavde, bio je jedan transparentan lik oko koga smo lako mogli da formulisemo pricu - on putuje prema istoku Evrope u potrazi za zenom, i tako smo istovremeno progovorili i na temu zemalja u prelaznom periodu, o srednjoj Evropi, i, u krajnjoj liniji, na temu ovih juznoslovenskih bratstava i sukoba.

Bez medijske najave - od uroka

Film nismo mnogo najavljivali u medijima, jer smo i sami bili u velikom grcu da li cemo ga uopste napraviti. To je bio krupan zahvat, a mogucnosti su nam bile male, i prosto nismo zeleli da ga ureknemo. Montaza je u toku, i za nekih mesec dana bi film trebalo premijerno da bude prikazan. Ako mi, medjutim, ne uspemo da dobijemo nikakav status normalnog kulturnog dobra - znaci: ako nas ni jednim gestom ne bude podrzao ni jedan drzavni organ, mi smo u velikoj dilemi da li cemo film ovde zavrsavati, ili cemo morati da nadjemo stranog partnera koji ce nam u tome pomoci. U tom slucaju to ce biti strani film.

Film koji se oslanja iskljucivo na glumce

Reditelj kad radi neki film, on sam ne moze da mrdne. Odnos reditelja i ekipe je kao kad neki covek pocne da kopa bunar, i zabije se duboko unutra, od spolja mu saradnici dodaju alatke, a na kraju ti saradnici moraju i da ga izvuku iz bunara na svetlo dana. Bez takvog odnosa, na ovako malom tehnickom i finansijskom prostoru nista ne bi moglo da se uradi.

Imao sam izvanrednu ekipu interpretatora, sa kojima smo mogli da napravimo glumacki brilijantne stvari. Snimili smo film koji se potpuno oslanja na glumce - znaci to nije film koji se oslanja na neke spoljne efekte u smislu, recimo, vizuzelnih atrakcija. Od mnogih stvari koje sam ja radio, ovo je apsolutno najkompaktnija glumacka ekipa sa kojom sam imao priliku da se sretnem.

Kada se u glumackoj ekipi iskombinuju profesionalni i neprofesionalni glumci, cesto dolazi do izvesnih tenzija medju tim iskusnim i neiskusnim ljudima, i onda se sa obe strane dobija slabiji rezultat. U nasoj ekipi se desila jedna druga, za sam rezultat vrlo srecna i povoljna okolnost, a to je da su profesionalni glumci imali veliko razumevanje i strpljenje, i pomogli su nam da se stvori taj kreativan spoj u sekvencama u kojima nastupaju ljudi koji su prvi put pred kamerama. Za nas koji smo iza kamere najvazniji je taj mikrorad sa glumcima, narocito spojevi izmedju dva kadra. Kada imate neiskusne ljude najcesce su spojevi i ritmovi razliciti. Tu su profesionalni glumci bili od velike pomoci.

Kolonijalna zemlja africkog tipa

Cak i pod ovako nemogucim okolnostima, pokusali smo da nastavimo neku vrstu tradicije pravljenja filmova u Novom Sadu. Smatram da je potpuno anticivilizacijski ono sto se desava sa nasom domacom kinematografijom. Pre svega je protivno interesima i kulture, i drzave, i samog identiteta miljea u kome zivimo, da medij koji bitno oblezava kraj dvadesetog veka - medij pokretnih slika - potpuno zamre. Ovde se organizovano radi na tom zamiranju medija pokretnih slika, kao da je nekom u interesu da ne ostane nikakav dokument o ovom vremenu. Cini se, zapravo, da je drzavnoj organizaciji u interesu da ne bude nista zabelezeno o ovoj eposi, kao da se i ona sama stidi epohe u kojoj vlada.

Potpuno je protivno interesima kulture u kojoj zivimo jedan takav "dzingiskanovski" odnos prema kinematografiji. Veliko je pitanje da li uopste ima smisla raditi jugoslovenske filmove, ako u Jugoslaviji, Vojvodini i u Novom Sadu nema interesovanja za film. Lepo je sto se kaze da je kod nas film upucen na trziste, ali se zaboravlja da je trziste jugoslovenskog filma predhodno razbijeno i unisteno. Zatvoreni su bioskopi, srani filmovi se kupuju po "dumping" cenama, strana distributerska preduzeca nam diktiraju repertoar, tako da, kada je rec o filmu mi ne da nismo samostalna zemlja - mi smo, po tom pitanju jedna kolonijalna zemlja africkog tipa. Sem kod nas, filmovi se tako pustaju jos samo u Aziji i Africi, gde bioskope drzi "Coca-cola". Ni jedno nase distributersko preduzece ne moze da planira domaci film jer veliki americki distributeri uslovljavaju tempo projekcija.

"Djuzepe ide na istok" je nastao zahvaljujuci odricanju nekolicine zaposlenih u "Terra filmu", uz veliki entuzijasticki i strucan rad ekipe filma. Snimanje je zavrseno - ostalo je jos samo montaza i prebacivanje filma na 35 mm - ta dva procesa ukupno kostaju 55 hiljada maraka. U ovim uslovima veliko je pitanje da li cemo uspeti te pare da nadjemo. Nema nikakvih problema da nadjemo stranog partnera, ali je onda, kao sto sam rekao, pod velikim znakom pitanja definitivno vlasnistvo nad celom stvari.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /