Ponedeljak, 30. jun 1997.

BOSNA: POGLED SA VLASTI I POGLED "IZ SENKE"EDHEM BICAKCIC, PREDSEDNIK VLADE FEDERACIJE BIH

Imamo dobar put za sve narode u BiH

"BiH je uvijek bila pomalo hereticko podrucje. Ovdje je hereza cvjetala, i omogucila ljudima da prezive"

Dragan Banjac

Pozdravljajuci brojne goste na nedavnom okruglom stolu SGV BiH, predsednik Vlade Federacije BiH, predsednik Izvrsnog odbora SDA i direktor Elektroprivrede BiH Edhem Bicakcic je rekao da oni pred sobom imaju samo jedan cilj - da BiH bude "jedinstvena, demokratska i cjelovita drzava u kojoj ce svi njeni narodi zivjeti slozno i jedni druge ispomagati". "Necemo vracati nikakvo bratstvo-jedinstvo, ali cemo napraviti takav demokratski sistem koji ce ravnopravnost i konstitutivnost naroda obezbijediti u cjelosti. Na podrucju Federacije, gdje stvari idu nesto brze, ulazimo u puni proces reformi, od trzisnog sistema i trzisne ekonomije do proseca privatizacije priznatog od evropskih i americkih eksperata, da bismo se i promjenom strukture vlasnistva otvorili prema trzisnoj ekonomiji i da bismo razvojem demokracije koju smo sacuvali i tokom rata obezbijedili puni demokratski sistem", podvukao je Bicakcic.

Struja kao revolucija

Kada sam rekao da je proslog septembra struja ukljucena u Gorazdu to je bilo krajnje revolucionarno i tri puta su iz Predsjednistva provjeravali. Isto se desilo i kada smo povezali Banjaluku sa Trebinjem. Tu informaciju nisu ni znali u Banjaluci. Uskoro cemo da uvezemo zeljeznicu i ici ce to sve brze o bolje. Mi u Federaciji nemamo nikakve rezerve da se integrise telekomunikacijski sistem, ali su mi u RS rekli da je njihov sistem potpuno razrusen i vjerujem da ce se sve uvezati u septembru ove godine. Bosna ce uhvatiti svoj zamah, mislim narocito veliki poslije znacajnijih pomaka vezanih za Hag i ratne zlocine. Treba znati sta se hoce i to je put za jedinstvenu Bosnu.

Koliko je realna "slozna i harmonicna zajednica" koju zagovarate?

- Nas krajnji cilj je ulazak u evropske integracije. BiH jeste evropska drzava, nama trebaju koridori za Evropu, a treba nam i punopravno clanstvo u Savjetu Evrope. Zapravo, treba nam jedno otvoreno drustvo sposobno da suceli ideje i poglede i da se ne boji nicega. Mislim da na tom zajednickom putu, uvazavajuci razlicitosti naroda koji ovdje zive mozemo naci jednu sloznu i harmonicnu zajednicu gdje ce svi narodi naci svoj puni interes. Od prvog januara, otkako obavljam duznost premijera u Federaciji, mislim da smo pokrenuli dosta stvari na tom nivou. Prvo, Federacija zazivljava kao federacija deset kantona, kantonalnim skupstinama, i razvija svoju infrastrukturu po jednom evropskom modelu decentralizirane uprave.

Ipak je dosta zastoja?

Upravo ovih dana Predstavnicki dom Parlamenta Federacije BiH usvojio je Zakon o privatizaciji stanova i privatizaciji preduzeca, jedan potpuno liberalni koncept. Ovih dana smo svjedoci da drzavne institucije pocinju da funkcioniraju u malo vecem obimu. Savjet ministara je uspio da donese paket zakona za brzi pocetak, iako je ponovo nesto zapelo na drzavnom parlamentu. Zao mi je sto je doslo do ovoga zastoja i smatram ga za prolaznu nezgodu koju cemo brzo preci, a usvajanjem ovog zakona na drzavnom nivou zaokruziti osnove drzave po Dejtonskom sporazumu, imati temeljne zakone i prici onom drugom dijelu posla koji je jasno i precizno definisan u Sintri.

Vlastiti put

"Ima puno uzora koji se mogu slijediti, ali mi i pored toga moramo traziti svoj vlastiti put u cemu imamo dosta pomoci izvana. Ona istina, nije na nivou Marsalovog plana, ali je znacajna i dolazi kroz saradnju sa mnogim medjunarodnim institucijama i sa zemljama SAD, Bliskog istoka pa i Japana."

Ipak, entiteti slabo saradjuju, a svet ne pronalazi mehanizam da obnovi zajednistvo u BiH?

Razmisljanje koje jedan dio BiH, bilo koji entitet, ostavlja izvan Evrope je vrlo stetno i mislim da mi imamo jedan put koji je dobar za sve u BiH i da svi narodi u tome mogu participirati, iskazati se kulturno i na svaki drugi nacin. Uvjeren sam da su putevi ka integraciji BiH sada sirom otvoreni. Ima i problema i tu vidim dva su bitna faktora. Jedno je nasledje iz proslog sistema, sto ljude, po inerciji, drzi dosta umrtvljenim i kad znaju da to za njih znaci boljitak, a drugo je psiholosko nasledje iz rata.

Verujete li i dalje u jedinstvenu i demokratsku Bosnu i mogu li to sprovesti takozvani ratni kadrovi?

Ocekujem da dodje do demokratizacije ovih nasih prostora, medijske slobode i prezentacije o tome sta se zaista dogadja. U RS je jos velika medijska blokada i ljudi ne znaju sta se desava. Svako otvaranje za njih je dragocjeno i oni su toga zeljni. Dokaz je da su se mnogi vec razocarali zbog rata. Medjutim, one snage koje su dovele do rata jos uvijek kontrolisu vlast u RS, posebno sto jos nije objasnjeno zasto se ginulo i koji su to promaseni i nedostignuti ciljevi. Ili da ti ljudi odu ili da se postepeno demokratizuju. Ja sam pristalica njihove postepene demokratizacije jer ce sve onda biti bezbolnije i da znanjem pokazemo kako se moze zivjeti zajedno bez onoga ranijeg bratstva i jedinstva, vec zajedno na zbiru interesa. BiH je uvijek bila pomalo hereticko podrucje. Jos od srednjeg vijeka, kad je papska kurija slala ovdje svoje poslanike da discipliniraju ovo podrucje. Ovdje je hereza cvjetala, ona je na ovim brdima omogucavala da ljudi prezive, Bosna je kao drzava opstojala i u doba turske imperije koja je trajala petsto godina. Nije je to razgradilo, nije ni Jugoslavija, iako je nesto pred Drugi rat bila izdijeljena na banovine, ali je to pred rat vraceno u administrativnu jedinicu i ima sve uvjete da bude prosperitetna, suverena, nezavisna multietnicka drzava. Ta njena multietnicnost je njena prednost a ne mana.

Pritisci "odozgo i odozdo"

Saradnja izmedju entiteta, ipak, dobiva na dinamici. Mi imamo sada redovne sastanke vlada. Pocelo je u prostorijama americke ambasade, da bismo se sada redovno posjecivali. To je pozitivan trend, sto pomaze i Savjetu ministara kao pritisak odozdo. Tu je i onaj drugi, pritisak odozgo, koji dolazi od centara svjetske moci i tako kombinirano vrsi se pritisak na taj minimum zajednickog djelovanja. Mislim da ce institucija Centralne banke znacajnije sve pokrenuti naprijed, otvoriti sirom vrata za imput medjunarodne zajednice za ulazak znacajnijih sredstava u oba entiteta. Medjunarodna zajednica nema instrumente da sankcionise takva ponasanja i ona vodi politiku mrkve i stapa. Pomalo obecava, pomalo zateze stvari, sto ce, za sta opet treba izvjesno vrijeme, dati odredjeni rezultat.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /