KOLIKO TELEKOMA SRBIJA TREBA PRODATI DA BI SE PODMIRILI SVI "DEVIZNI KORISNICI"

Drzavno prebiranje po srebrnini

Ako novac od prodaje Telekoma bude deljen po principu "svakome pomalo", za psenicu, penzionere, izvozne kredite, preko plata za javnu potrosnju i budzete, potrosice se zacas, i za godinu dana bicemo tamo gde smo i danas, ali bez "krunskog dragulja" u drzavnoj imovni

Bojana Jager

Reforme su izborni program SPS-a, obznanio je Milorad Vucelic odmah posle prodaje "Telekoma". Pala su i druga javna obecanja - ove devize ce se uloziti u proizvodnju i izvozne programe, za mesec-dva bice urednije isplate zarada u prosveti i zdravstvu. Isti Vucelic iz rukava ce odrediti stotinak miliona penzijskom fondu za "dokapitalizaciju", u izgledu je i prodaja deviza gradjanima preko banaka, ojacace se devizne rezerve zemlje... i tako redom. Dele se sakom i kapom ove pare u javnim istupima politicara. Iza javne scene jagma je ista, a radni timovi svakodnevno tesu razne varijante u ocekivanju kljucnog razgovora u Predsednistvu Srbije, gde konacne odluke padaju na poznatom kanabetu.

Nevolja je u tome sto su ova "velika sredstva" (preko dve trecine sadasnje monetarne mase) u stvari mala u odnosu na sve izborne potrebe rezima. Ako budu deljena po principu "svakome pomalo", za psenicu, za penzionere, za izvozne kredite, preko plata za javnu potrosnju i budzete, potrosice se cas posla, a nakon toga, za godinu dana, bicemo tamo gde smo i danas - samo bez 1,5 milijarde maraka i bez najatraktivnijeg infrastrukturnog objekta koji se mogao prodati. Jos je veca nevolja sto bi i grublja podela - investirati ili potrositi - dala gotovo isti rezultat.

Dve struje

Sef srpskih radikala, koji pred svake izbore nacionalnu kartu zameni sa socijalnom brigom za gradjane, umesto SPS-a, objasnio je jednostavno privlacnost ove druge opcije: umesto da se pare ulupaju u propala drustvena preduzeca treba ih preko penzija i zarada podeliti ljudima, pa da oni kao platezno sposobni kupci budu filter za proveru trzisne proizvodnje. Kriza javnih finansija ubedljivo je pokazala da drzava ne moze da ispuni obaveze budzeta i fondova javne potrosnje i da nema vise koga da odere da bi namakla dodatne pare, jer je regularna drustvena privreda vec fiskalno preopterecena, privatni sektor je reketiran do granice izdrzljivosti, a siva ekonomija je za drzavu neuhvatljiva.

Vrlo jaka struja u vladajucoj partiji i izvrsnoj vlasti zagovara da se "Telekom devize" upotrebe za popunjavanje ovih deficita, bolje receno za penzije, plate u javnom sektoru i socijalne transfere (ovo poslednje koliko preostane). Strucno objasnjenje je da drzava mora da ispunjava svoje finansijske obaveze, ako zeli da sacuva formu pravnog poretka, a politicko objasnjenje je da gladni ljudi sa praznim novcanicima ne mogu biti pouzdani biraci.

Nezgodno je to sto bi nuspojave ovakve operacije bile promptni atak povecane novcane ponude na oskudne robne fondove, a to bi odmah izazvalo rast cena, i pritisak na sada nesto manje oskudne devizne fondove, sto bi poteralo navise devizni kurs i nateralo drzavu da te iste devize potrosi na intervencije usmerene za ocuvanje deviznog kursa. Dakle, vlast bi vrlo brzo izgubila i jedan od glavnih predizbornih aduta - da niskim cenama i stabilnim dinarom usrecuje narod i tako mu kompenzira mala i neredovna primanja.

Devizno zasrafljivanje

Druga struja, koja zagovara ulaganje ovih deviza u ozivljavanje proizvodnje i pre svega u izvozne programe, ima svoje lobiste medju ministrima biznismenima, u famoznim koordinacionim timovima srpske vlade i naravno u komorskoj vrhuski. Ona igra na oprobanu kartu: ulozimo u proizvodnju, pa kad prodamo i izvezemo bice para i za plate i za budzete i za fondove. Tako bi zaista i bilo kada bi, najprostije receno, imalo u sta da se ulozi i kada ne bi postojao strah da ce se pare straciti na to da, na primer, u "Zastavi" zasrafe koji automobil vise, da "Sartid" lakse dise i slicno. Danas gotovo sva drustvena preduzeca posluju sa gubitkom, a lane je 215 njih sa najvecim gubitkom imalo za 50 odsto veci gubitak od svih 72.700 drustvenih i privatnih firmi zajedno.

To su rupe bez dna, u koje su bespovratno potonule sve dosadasnje novcane i devizne transfuzije, izvedene po diktatu drzave i njenih banaka. Ako se devizni krediti i sada utope u firme koje nemaju ni trziste, ni kvalitetne robe za izvoz, dobar deo ce zasigurno biti potrosen za plate u takvim preduzecima, sto je opet samo posredno finansiranje socijalnog mira. Razlika od cistog potrosackog pristupa sastoji se u tome sto je ovaj nepravedniji, jer ce do deviznih kredita doci lakse preduzeca ciji direktori imaju jace poprecne veze sa izvrsnom i partijskom vlascu. Treba se samo setiti sa kolikom politickom propagandom je ne tako davno najavljivan barter aranzman sa Kinom, na racun kojeg su neka preduzeca dobila sasvim konkretne pare da organizuju proizvodnju. Rezultat je izvoz od svega pet miliona dolara u prvih pet meseci ove godine.

Izborno podmazivanje

Izvozni programi i pretendenti za obecane devizne kredite nicu kao pecurke posle kise, privrednici jure jake veze, a bankari se jeze od mogucnosti da se od njih traze garancije za ove poslove, a da kredite raspodeljuje Fond, odnosno drzava. U instrumente obezbedjenja za njihov povracaj u deviznom obliku, ocito niko preterano ne veruje.

Takodje, "velikog poglavicu" nece biti tesko ubediti da biracka volja ima svoju cenu i da makar mesec-dva pred izbore mora biti podmazana javna i licna potrosnja. A mozda se i gradjani ogrebu za koju kosku, kroz kupovinu deviza u bankama, sto je ovih dana bilo najpre najavljeno, a onda polovicno demantovano. Tu sarenu lazu drzava ce im, verovatno, u nekom obliku ipak ponuditi, jer mora da neutralise dosadasnju emisiju izvedenu unapred, kao i da kompenzira povecanje novcane mase do kojeg ce sigurno doci kad se budu nahranili proizvodnja, budzeti i popunile devizne rezerve zemlje. Sumnjalice kazu da vlast racuna da ce osiromaseno stanovnistvo biti prinudjeno da proda vise maraka (i to po niskom "ocuvanom" stabilnom kursu), nego sto ce biti u stanju da kupi.

Prodaja "porodicnog zlata" vec je pocela i to je Srbiji omogucilo, hvali se srpski ministar za vlasnicku transformaciju Milan Beko, "zavidno mesto na investicionoj mapi sveta", a sledece godine "strana ulaganja" donece barem jos jednu milijardicu dolara. Sta li je sledece, sto je vlast vec bezecovala za prodaju?

I sakom i kapom
Ministri ne stede obecanja. Tako je Dragan Tomic, ministar koordinator u Vladi Srbije obecao da ce republicka Vlada na prvoj svojoj sednici usvojiti Program finansiranja izvoza, a do sredine sledeceg meseca bice ocenjeni svi kandidovani projekti za sredstva Fonda za razvoj. Ujedno je najavio da ce se ovim parama finansirati krupni saobracajni projekti, kao i da na novac moze da racuna i zeleznica. Republicki ministar za industriju Zivota Cosic opet tvrdi da je pripremljen paket programa, poput obnove i revitalizacije poljoprivredne mehanizacije, zatim programa vezanih za javna preduzeca: EPS, ZTP i PTT, za proizvodnju "Zastavinih" automobila itd. Upuceni kazu da pristigli zahtevi daleko premasuju ukupna sredstva od prodaje "Telekoma" i da ce najgore biti ukoliko se ona na kraju, pod pritiscima, budu delila po inerciji, ili principu "ko pre devojci tome i devojka". Kako se u ove planove uklapa realnost, videce se, s obzirom da se zna da su strucne procene, vrsene kad ovih para nije bilo, pokazivale da je samo za obnovu domace infrastrukture potrebno izmedju jedne i dve milijarde dolara godisnje.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /