ISKUSTVO JEDNOG STRANOG PARTNERA: KOLIKO SU SRPSKI DIREKTORI VOLJNI DA UDJU U PRIVATIZACIJU

Zasto kazes "ne" kad mislis na Partiju

Iz stava poslovodstva velikog broja preduzeca u Srbiji provejava podozrivost prema stranom kapitalu i izrazeni oprez u kontaktima, jer nisu sigurni da li ce vladajuca partija odobriti takve poteze, kaze sagovornik "Nase Borbe"

Tanja Jakobi

"Ovaj je sto posto dosao da nas pokrade. Ne znamo kako, ali sto bi uopste stranac dolazio u srpsku provinciju. Najbolje ce biti da cutimo, da se pravimo mudri i ne govorimo nista". Putesestvije jednog predstavnika strane firme po srpskim preduzecima, pokazalo se prilicno frustrirajuce. "Sretao sam se sa ljudima kojima su privatizacija, strane investicije, teme o kojima a priori ne zele da razmisljaju. Iz nacina na koji reaguju vidi se da su prema svakom takvom predlogu podozrivi i da razgovore prihvataju samo zato da bi mogli da ih otezu u beskraj i nista konkretno ne odgovore".

Sagovornik "Nase Borbe" napravio je, na bazi sad vec bogatog iskustva, preciznu kategorizaciju poslovnih ljudi u Srbiji i svrstao ih u cetiri kategorije. Pored one prve u kojoj su direktori koji veruju "da neko samo hoce da ih prevari", najbrojnija je druga kategorija poslovodstava koja je o transformaciji i stranim ulaganjima razmisljala, ali se u razgovorima usteze da se izjasni u bilo kom smislu "zbog politickih nepoznanica".

Konsultacije

"Pre nego sto o bilo cemu pocnu ozbiljnije da razgovaraju ti poslovni ljudi smatraju da bi prvo morali da se konsultuju sa regionalnim komitetom partije, da vide kako bi Glavni odbor SPS reagovao na to, da se pazljivo raspitaju da li je neko vec pre njih pokusao da pregovara sa strancima, i sto je najvaznije, nisu sigurni da li bi na nadleznom mestu uopste trebali da se obrate, ili bi ih pominjanje privatizacije i stranih ulaganja ucinilo smesnim, ili van linije", kaze ovaj sagovornik.

Treca grupa poslovnih ljudi u Srbiji svesna je da njihove firme nece moci da opstanu ukoliko ne pribave stranog partnera, ali vodjene iskustvom iz 70-tih i 80- tih kada je Jugoslavija dobijala mnogo medjudrzavnih kredita, veruju da bi "svi ti poslovi morali da idu preko Beobanke ili Invest banke i da ce, kad te banke dobiju novac, nesto svakako preko preraspodele kredita stici i do njih".

"Oni veruju", kaze ovaj sagovornik, "da se u svetu finasija nista nije promenilo, da nema potrebe da prodaju udeo ili akcije u preduzecu, i cude mi se zasto uopste gubim vreme ubedjujuci ih da treba da promene nacin razmisljanja". Uz to, kaze ovaj predstavnik strane firme, iz njihovog stava, gotovo neuvijeno izbija odbojnost prema strancima, "strah od nas i razmisljanje - do sada smo opstali bez njih mozemo i dalje".

Najpozitivniji stav prema stranim ulaganjima i privatizaciji imaju one firme u kojima je vec samo srpsko ministarstvo za privatizaciju preuzelo ulogu medijatora koji ce da osmisli ceo program transformacije i dovede pogodnog partnera. "Nisam primetio da postoji negodovanje prema takvom stavu ministarstva, ali se iz reakcija poslovodstva takvih firmi vidi da se oni osecaju pomalo gurnuti u stranu i u poziciji su onog koji ceka da neko drugi umesto njega odlucuje", kaze sagovornik "Nase Borbe". "Ipak, ta poslovodstva su prihvatila takvu situaciju i prema mojim informacijama dobro saradjuju sa ministarstvom".

Sedam najatraktivnijih oblasti za ulaganja
Strani investitori najvise su zainteresovani za naftnu i gasnu industriju, telekomunikacije, prehrambenu industriju, pivarstvo i cementare, energetiku, metalski kompleks i usluzne delatnosti. Svaka od investicionih banaka ima svoje "jake" resore i nikada ne prihvata poslove u oblastima u kojima se vec nije potvrdila.
Pored strateskih projekata privatizacije NIS, elektroprivrede, i drugih velikih infrastrukturnih sistema, i u Jugoslaviji se krenulo ovim redom: francuska firma "La Farz" zainteresovana je za fabriku cementa u Beocinu (to je projekat koji vodi Vlada Srbije), a Niksicka pivara bi takodje uskoro trebalo da dobije vlasnike.

Ograda

"Ne kazem da se na ovakve primere ne moze naici i u Crnoj Gori, ali u Srbiji, cak i u kontaktima koje bih mogao da ocenim kao najpovoljnije, uvek je jasno bila vidljiva ta politicka ograda. I oni rukovodioci firmi koji su apsolutno za privatizaciju, zele strateskog partnera i ubedjeni su da je to najbolji nacin za obnavljanje tehnologija i pribavljanje svezeg novca, svesni su da ako zele da udju u takav posao, moraju dobiti saglasnost Vlade, ako ne formalnu a ono precutnu.Ta saglasnost mora biti dobijena i za nacin na koji ce to biti obavljeno, za ime savetnika koji bi pripremio jednu ovakvu transakciju i za konkretnog stranog partnera koji ce biti odabran", kaze sagovornik "Nase Borbe".

Izuzev "NatVest Marketsa" (kome je to bio prvi posao ovakve vrste) koji je bio savetnik Vlade Srbije u privatizaciji Telekoma Srbija, od pripreme tog posla do pronalazenja stranog partnera i zakljucivanja ugovora, u Srbiju jos nisu stigle velike investicione banke poput "Meril Linca", "Frst Boston", "Kreditanstalta" ili "J.P. Morgana" koje su u Istocnoj i Centralnoj Evropi ucestvovale u pripremi domacih firmi i izboru najboljeg stranog partnera za njih.

"Postoji jedan krug koji vodi igru u kojem je Vlada, za sada samo "Dilojt Tus" i jos neki ljudi i oni pokusavaju da kontrolisu kolicinu dilova u srazmeri sa onim sto mogu da postignu u odredjenom vremenu i to je ta barijera koju bilo ko sa strane tesko moze da prevazidje", kaze ovaj sagovornik. Sve je daleko drugacije, kaze on, od onoga na sta smo navikli u Istocnoj Evropi.

U ovom trenutku, "Dilojt Tus" radi inicijalnu studiju o elektroprivredi, vec je u saradnji sa Ekonomskim institutom radio program "Zastave", i radice, gotovo sve druge krupne projekte, iako je svojevremeno bilo ideja da se velike drzavne firme "podele" i drugim velikim konsultantskim kucama.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /