BANAT - BALKANSKI TIROL

Zoran Petrov

Banat je regija podeljena drzavodelnicom izmedju Srbije, Rumunije i Madjarske. Sama regija je u proslosti predstavljala podrucje koje je bilo, zbog razlicitih i cesto sukobljenih medjudrzavnih i nacionalnih interesa, izrazito nestabilno.

Banat je od srednjeg veka predstavljao interesantno mesto za naseljavanje. Zato ne treba da cudi da su pored Srba i Rumuna tu svoj dom nasli Nemci, Madjari ali i spanski Jevreji - Safardi, Italijani i Francuzi. Ako tim narodima dodamo i znacajne grupe Slovaka, Ceha, Rusa, Rusina, Roma Cincara, itd., jasno je da je nacionalni milje ovog regiona bio vise nego osoben, barem za ugarski deo monarhije. Kulturolosko i religijsko prozimanje doprinelo je stvaranju jednog posebnog vida gradjanske svesti koji se odrzao do danasnjih dana. Istovremeno, to se podudaralo i sa ekonomskim prosperitetom pa je od mocvare, kakav je svojevremeno bio Banat, postao jedan od najplodnijih delova monarhije.

Banat sa svojom povescu neodoljivo podseca na Tirol, gde su brojne vojske ratovale, a granice se iznova ucrtavale. U prvo vreme to je bila linija na kojoj su se sudarale dve civilizacije - hriscanska i islamska. Zatim je od sredine 19. veka doslo do madjarizacije i intenzivnog naseljavanja Madjara u Banat. To je dovelo do homogenizacije ostalih etnickih grupa ali i do jacanja njihove, ne nacionalne, vec gradjanske sveti. To je razumljivo jer svaka etnicka grupa ponaosob nije mogla da se suprotstavi nametnutoj politici Budimpeste.

Brojni konflikti u proslosti doprineli su da se uz svu nacionalnu razlicitost u kriticnim trenucima sacuva miroljubljivo suzivljenje. Takav civilizacijski nivo, tj. etnicku tolerantnost, zagovornici i glasnogovornici autonomije Vojvodine nezasluzeno pripisuju toj komunistickoj tvorevini. Brojni primeri iz proslosti opovrgavaju njihove tvrdnje. Tako je tokom rata na prostorima bivse Jugoslavije dolazilo do iseljavanja i/ili maltretiranja stanovnistva kako u Sremu tako i u Backoj. Slicno je bilo i za vreme Drugog svetskog rata. Jos su sveza secanja na divljanja ustasa u Sremu ili madjarskih fasista u Backoj. I u prvom kao i u drugom slucaju Banat je ostajao miran. Jedan od osnovnih razloga treba traziti u cinjenici da su dominantne nacije u Sremu Srbi i Hrvati, a u Backoj Srbi i Madjari.

U Banatu je nacionalna izmesanost oduvek bila dominantan cinilac zivota ljudi. Pored Srba tu zive Rumuni, Madjari, Rusini, Slovaci, Cesi i Romi. Naravno, ne sme se zaboraviti ni na Nemce koje su komunisticke vlasti nakon Drugog svetskog rata proterale. Zato ideje i tvrdnje o harmonicnom suzivotu nacija u Vojvodini protivrece desavanjima iz blize proslosti (Drugog svetskog rata) gde je samo Banat, upravo zbog visenacionalne izmesanosti, bio postedjen zverstava koja su se desavala u Sremu i Backoj. Ta posebnost Banata pocela je postepeno da bledi nakon pripajanja Banata (srpskog dela) Kraljevini Srbiji. Razgradnja posebnosti i identiteta srpskog dela Banata posebno je nastavljena nakon Drugog svetskog rata. Umesto svesti o Banatu, usadjivana je ljudima svest o Vojvodini kao jednoj regiji, mada postoje velike i sustinske razlike izmedju Banata, Srema i Backe.

Ideje o evropskoj drzavi zapljuskivale su Banat jos od kraja 18. veka. Pravi melting pot nacija u tom regionu tadasnje Austrougarske monarhije, bio je u to vreme plodno tle za ideje o Evropi bez granica. Ideje prosvetiteljstva, etnicke, rasne i religijske tolerancije nasle su svoj izraz i u Banatu. Iako su se posledice jakobinske revolucije i u ovom delu monarhije osetile, interesantan je policijski izvestaj sa kraja 18. veka iz Vrsca koji obavestava Bec o delovanju polutajne organizacije Unija. Ta organizacija je okupljala vodece intelektualce Evrope tog doba sa jasno definisanim ciljom - stvaranje Evrope bez granica, tj. Evrope kao jedne drzave.

Posle Prvog i Drugog svetskog rata zacementirana je podela na srpski, rumunski i madjarski deo Banata. Tom podelom je reseno pitanje Banata i nastupio je period stabilnosti u ovom regionu.

Rumunija i Madjarska, nakon demokratskih promena koje su se desile u ove dve zemlje, zakoracile su u evropske integracije (Saveta Evrope, Partnerstvo za mir, itd.) za razliku od Srbije/Crne Gore koja je JEDINA evropska zemlja koja nema cak ni status posmatraca u Evropskom Savetu. Prihvatanje citavog niza civilizacijskih normi sustinski su uslov za ukljucivanje nase politicke zajednice u Evropi.

Za Banat se moze slobodno reci da je od svih regija Srbije/Crna Gora najblizi nekom vidu evropskih integracija. Imajuci u vidu da ce nasa zemlja kad tad morati da se prikljuci evropskoj porodici, Banat bi mogao da bude prvo podrucje u koje bi Evropa "zakoracila" u Srbiju/Crnu Goru.

Zbog navedenih istorijskih razloga, sirenje ideje o evropejstvu nasle bi plodno tle i u srpskom delu Banata. Sigurno je da bi uvodjenje malogranicnih putnih isprava u Banatu bio jedan od nacina da se podstakne svestrana i slobodna komunikacija sa rumunskim i madjarskim delom Banata. Unapredjivanje kulturne, politicke i ekonomske saradnje gradjana i naroda sa sve tri strane granice Banata, doprinelo bi sirenju ideja o Banatu kao evropskoj regiji i lepom primeru evropskog zblizavanja i ujedinjenja.

To bi nesumnjivo dalo znacajan doprinos ucvrscivanju mira u ovom delu Evrope a u samoj Srbiji/Crnoj Gori doslo bi do sagledavanja na jedan novi nacin problema Sandzaka, Kosova i Metohije.

Jedan od vaznih koraka predstavljalo bi i stvaranje odredjene politicke strukture na nivou srpskog dela Banata, nekakvog Banatskog veca. To Banatsko vece moglo bi da usaglasava i predstavlja autenticne potrebe ove regije na potpuniji nacin nego sto je do sada bio slucaj sa Vojvodinom. Formiranje tog veca bio bi onaj ocekivani iskorak vlasti Srbije/Crne Gore ka istinskom regionalizmu, tj. davanje prave autonomije ovom regionu. Na primeru Banata rasprsila bi se sva strahovanja od moguce secesije ovog dela (ili bilo kog drugog) nase zemlje i ucvrstilo bi se poverenje u evropske integracione procese.

Izbegavanje ili odugovlacenje vlasti ove zemlje da se prikljuci evropskim procesima ne mora da deluje obeshrabrujuce. Primer Istre i Hrvatske moze da bude poucan i za nas.

Kada je Istra primljena u Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (telo pri Savetu Evrope), Hrvatska u to vreme nije bila clanica Saveta Evrope. Drugim recima, parcijalno zakoracenje u, recimo, Savet Evrope je moguc. Realno je ocekivati da za prvo vreme to znaci ostvarivanje odredjenih lokalnih programa uz saradnju sa Savetom Evrope. Tu se, pre svega, misli na odredjene programe, kao npr. PHARE. Tako je, recimo, Banat jedno od poslednjih stanista roda u Evropi pa zasigurno i Savet Evrope i Evropska Unija imaju interesa da se jedan kvalitetan program o zastiti ove ptice sto pre i sto bolje ostvari. To bi mogao da bude jedan od programa koji bi "privukao" Evropu k nama, uprkos nasem apstiniranju iz svih evropskih institucija.

Banat bi mogao da bude ogledno mesto gde bi Evropa mogla da pocne sa primenom nekih svojih standarda i gde bi se moglo videti kako se ti standardi ostvaruju u nasim uslovima.

Iskustva nasih suseda iz madjarskog i rumunskog dela Banata mogu da budu od neprocenjive vaznosti. Od njih se moze ocekivati, ali i traziti pomoc za ukljucivanje srpskog dela Banata u evropsku porodicu regija. Banat moze na pravi nacin da spaja tri zemlje izmedju kojih je podeljen, a sam po sebi, u Evropi, kao evropska regija da potvrdi status koji je oduvek imao.

(Autor je v.d. direktora i glavnog i odgovornog urednika lista "Vrsacka kula")