REAGOVANJA U NJUJORKU I VASINGTONU NA "PRINUDNO IZRUCENJE" SLAVKA DOKMANOVICA, NEKADASNJEG PREDSEDNIKA VUKOVARSKE OPSTINE HASKOM SUDU

Predstavnik Sekretarijata Ujedinjenih nacija potvrdio da Dokmanovicevo hapsenje predstavlja prvu takvu akciju u istocnoj Slavoniji, ali se nije izjasnio da li se slicne akcije mogu ocekivati u Bosni

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Vikend je ucinio da u njujorskom sedistu Ujedinjenih nacija zasad jos nema zvanicnih reakcija na hapsenje i izrucenje u Hag nekadasnjeg predsednika opstine Vukovara Slavka Dokmanovica i proteste koji su tim povodom usledili iz Beograda.

Nezvanicno, medjutim, u Njujorku je jedino potvrdjeno da su Dokmanovica uhapsili (kako se navodi, "negde u istocnoj Slavoniji") pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga, kao i da je cela ta operacija izvedena na osnovu zahteva Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine, koja je dosad drzana u tajnosti da bi se (kako je receno) "obezbedilo hvatanje optuzenog i njegova ekstradicija u Hag".

Predstavnik Sekretarijata Ujedinjenih nacija potvrdio je, istovremeno, da je Dokmanovicevo hapsenje u istocnoj Slavoniji predstavljalo prvu akciju te vrste medjunarodnih snaga, ali novinari tim povodom nisu dobili nikakav odgovor na pitanje da li se slicne akcije mogu sad ocekivati i kad je rec o hvatanju optuzenih za ratne zlocine koji se nalaze na teritoriji Bosne. Inace, bez obzira na ovaj incident sa Dokmanovicem, u Njujorku se ocekuje da ce Savet bezbednosti uskoro produziti za jos sest meseci boravak medjunarodnih mirovnih snaga u istocnoj Slavoniji, kojima (prema prvobitnoj odluci) mandat istice sad, 15. jula.

S druge strane, vrlo je indikativno, i reagovanje SAD na "slucaj Dokmanovic". Koliki je znacaj dala americka administracija neocekivanom hapsenju bivseg predsednika opstine Vukovara, optuzenog za ratni zlocin protiv svojih sugradjana, decembra 1991, vidi se i iz cinjenice da je prva i dosad jedina zvanicna reakcija Vasingtona na ovaj slucaj dosla od strane samog predsednika Bila Klintona.

Dokmanovicevo hapsenje i ekspres privodjenje u istrazni zatvor Haskog suda u Seveningenu, predstavljalo je povod da se u Vasingtonu obnovi poziv Milosevicu, kao jednom od potpisnika Dejtonskog mirovnog ugovora, da se Medjunarodnom tribunalu predaju i trojica pripadnika nekadasnje JNA (Mrksic, Sljivancanin i Radic), koji su takodje optuzeni za ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva u Vukovaru.

Optuzena "vukovarska trojka" - kako se navodi u Vasingtonu - nalazi se u ovom trenutku na teritoriji Srbije i drzavni sekretar Medlin Olbrajt zatrazila je nedavno od Milosevica u Beogradu neodloznu ekstradiciju u Hag Mrksica, Sljivancanina i Radica, sa upozorenjem da je ispunjenje te dejtonske obaveze jedan od glavnih preduslova za povratak Jugoslavije u punopravno clanstvo medjunarodne zajednice.