Savezna drzava u v. d. stanju

Minulo zasedanje Skupstine SRJ zaobislo vrucu politicku temu - kako ce Milosevic i s kojim ovlascenjima doci na funkciju predsednika Jugoslavije pa se rasplet visemesecne krize izmedju Podgorice i Beograda moze ocekivati tek za mesec dana

Vojislava Vignjevic

Premda je bilo nagadjanja, pa i nezvanicnih tvrdnji nekih zvanicnika da bi se na zasedanju saveznog parlamenta ipak mogla resiti visemesecna kriza izmedju Podgorice i Beograda izazvana namerom Slobodana Milosevica da se preseli u fotelju Zorana Lilica kome je istekao mandat 25. juna (u sredu), to se nije dogodilo. Naime, u cetvrtak, kada je Skupstina SRJ zasedala, o kombinatorikama jedne i druge strane govorilo se samo po kuloarima, a glavni "okrsaj", izbor predsednika, odgodjen je za mesec dana. Drzavno kormilo u vidu v. d. predsednikovanja preuzeo je predsednik Veca republika, kako i predvidja Ustav, te se nakon Cosica i Lilica dvoclana federacija nasla u prelaznom predsednickom periodu pod "patronatom" predsednika gornjeg doma Srdje Bozovica. Bozovic je inace blizak Bulatovicu (sto svakako nije nezanimljivo) buduci da je u unutarpartijskim sukobima crnogorski predsednik pokazao da je u stanju da zrtvuje i ono malo politickog i drzavnickog autoriteta sluzeci verno predsedniku Srbije.

Koliko se, medjutim, socijalistima zuri da ustolice svog partijskog i drzavnog vodju na jugoslovenski predsednicki tron pokazala je i jednodnevna Miloseviceva turneja po Kosovu (upravo na dan kada je Lilicu prestao mandat). Mitingasi su porucivali vise nego recito svojim parolama ono sto je Vodja hteo: "Slobo na celo Jugoslavije"; "Slobo - Jugoslavija"; "Slobo - garant SRJ"... A ako zurbe u "prelasku sa reci na dela" nije bilo na minulom skupstinskom zasedanju, to ne znaci da se u agitpropovskom i izbornom stabu SPS ne radi i ne uigravaju razliciti scenariji za potrebe Milosevica. Buduci da je crnogorski partijski vrh odbio promene Ustava po Milosevicevoj meri (da se neposredno bira na izborima, sto zapravo znaci da bi bio nedodirljiv u svojoj licnoj vlasti, kao i do sada) a prihvatio njegovu kandidaturu (premda ne tako slozno kako je Beograd ocekivao jer je troje potpredsednika DPS - Djukanovic, Marovic i Pejanovic glasalo protiv), predsednik Srbije sigurno nece sebi dozvoliti luksuz da u Skupstini, na tajnom glasanju, izgubi.

Po Ustavu, u oba doma parlamenta (u Vecu gradjana je 138, a u Vecu republika 40 poslanika) Milosevic mora dobiti glasove vise od polovine poslanika. Iako u oba veca vladajuca koalicija (SPS i DPS CG) ima potrebnu vecinu, ako ne bude dobio garancije da ce bez promena Ustava biti izabran, mogucno je da ce Milosevic ici na sigurniju varijantu. Po tom, rezervnom scenariju, verifikacija mandata koalicije "Zajedno" u Vecu gradjana (22 poslanika) mogla bi se odbaciti s obrazlozenjem da to nije ucinjeno na vreme (pre sest meseci) te da se ta mesta podele izmedju SPS, JUL i ND (leva koalicija ima 64 poslanika) s jedne, i vernih radikala (koji imaju 16 poslanika u tom domu) s druge strane.

Ne treba, medjutim, iskljuciti ni mogucnost da ce, iako su uoci samog zasedanja parlamenta socijalisti nesto utisali zahtev za ustavnim promenama, SPS ipak posegnuti za tom kljucnom politickom kartom u hazardnoj igri otvaranja novih kriza koju Milosevic vodi permanentno i nakon raspada druge i stvaranja trece Jugoslavije. Naime, Ljubisa Ristic, predsednik JUL-a i poslanik u Vecu gradjana kaze da ce konacnu rec o promeni Ustava doneti Skupstina, te da ce "promene saveznog Ustava izglasati poslanici kada one budu na dnevnom redu". Za promenu Ustava, pak, potrebna je dvotrecinska vecina u oba doma parlamenta. U slucaju odluke da se Ustav menja, uz kupovinu jos nekih glasova u okviru gore pomenutog scenarija, dvotrecinsku vecinu bi socijalisti mozda i mogli namaknuti u Vecu gradjana. U Vecu republika, medjutim, za takvu operaciju socijalistima je neophodno 27 poslanickih glasova od ukupno 40 koliko broji ovaj skupstinski dom. To je, ipak, sa stanovista Crnogoraca prakticno nemoguce jer SPS ima, od 20 poslanika iz Srbije, 12 svojih poslanika koji bi se izjasnili za ustavne promene, a od 20 poslanika koliko pripada Crnoj Gori DPS ima 14, Narodna sloga pet, a SDP jednog i svi su oni, barem prema sadasnjim procenama, protiv promena.

Naravno, otvoreno je pitanje koliko imperativni mandat poslanike DPS u Vecu republika stvarno obavezuje da glasaju onako kako ih je jednoglasno "zaduzio" Glavni odbor DPS - da nikakve promene Ustava ne dolaze u obzir. Stoga ne cude pokusaji Milosevicevicevih emisara da u Podgorici "obradjuju" ne samo neke savezne poslanike nego i da pridobijaju nove Bulatoviceve pristalice tezom kako treba ici na vanredni kongres vladajuce partije. To bi, medjutim, znacilo likvidaciju DPS, kako je blagovremeno upozorio najozbiljniji Milosevicev protivnik, crnogorski premijer Milo Djukanovic. Bilo kako bilo, Mandatno-imunitetskoj komisiji treba deset dana uoci isteka roka Bozovicevog v. d. predsednikovanja (znaci do 15. jula) da stigne zvanicni predlog o Milosevicevoj kandidaturi. Bice to, svakako, i najgusci period politickih aktivnosti i u Podgorici i u Beogradu u kome ce se videti ko je gde i sa kakvim ce scenarijama izaci pred Skupstinu. Cinjenica, medjutim, da Milosevic ipak mora da ceka, da mu zamisao o nesputanim ovlascenjima na saveznom nivou nije ostvarena "od prve", ipak govori dosta. Mozda ce upravo ovaj period otvoriti sva ona pitanja koja su od vitalnog znacaja za buducnost savezne drzave, od toga hoce li se, ukoliko ovlascenja Miloseviceva budu samo protokolarna, kako predvidja Ustav, otvoriti prostor za dublje reforme u zemlji, pre svega privatizaciju i njenu demokratizaciju, ili nas sve skupa ceka neizvestan period nastavljanja vladavine njegove cvrste ruke, ciji se rezultati od ratne do politike mira vide na svakom koraku. Prvo bi sigurno oznacilo pocetak kraja ere njegovog neprikosnovenog autokratskog rezima i vlasti "u institucijama sistema ili van njih", koji su vec dobrano ugrozeni i pritesnjeni ekonomskim krahom i sve zaostrenijom socijalnom situacijom u zemlji, neispunjavanjem obaveza iz Dejtona, a pre svega nesaradnjom sa Haskim sudom i neresavanjem kosovskog problema.