Novo ponistavanje izbornih rezultata u gradovima

Uvodjenjem dvodomnih skupstina u nacionalno mesovitim opstinama diskriminisu se manjine i potkopavaju temelji gradjanske drzave. U stvari, krsi se Ustav Srbije

Milica Torov

Posle tri godine priprema, odlaganja, pustanja i povlacenja iz skupstinske procedure, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi u reziji Vlade Srbije ovih dana ulazi u svoju zavrsnu fazu. Ukoliko republicki parlament uspesno "ispliva" iz obilja amandmana - kojih je iz dana u dan sve vise i prete da dostignu rekordnu cifru od nekih 1.000 "primeraka" - trebalo bi da ga izglasa na svom vanrednom zasedanju u ponedeljak.

Vec i sama cinjenica da se toliko odugovlacilo sa izradom ovog dokumenta izazvala je podozrenje opozicionih krugova u Srbiji da to "vlast razradjuje taktiku za obracun s politickim protivnicima". Tim pre sto je, iako je drzana u strogoj tajnosti, procurela vest da je razlog povlacenja prve verzije zakona zapravo strah od majorizacije albanskog stanovnistva na Kosmetu

To se nekako poklopilo sa zahtevima medjunarodne zajednice da se ovoj pokrajini da vise autonomije nego sto je sada ima, pa je pocelo da se spekulise sa tezom da je to, zapravo, najbezbolniji nacin da se zastiti srpski zivalj od majorizacije vecinskog albanskog stanovnistva, a da se, pri tom, ne menja republicki Ustav. Govorilo se, cak, da je zakon o lokalnoj samoupravi svojevrsna zamena za Ustav, ili uvod u ustavne promene.

Prave namere

Zakonopisac uvodi dve bitne novine u ovaj dokument kojim to zeli da postigne - vecinski sistem opstinskih i gradskih odbornika zamenjuje proporcionalnim, a u 28 kosovskih opstina u kojima dominira albanski zivalj predvidja dvodome skupstine (jedno vece u kome bi sedeli predstavnici srpskog i crnogorskog naroda, i drugo - za nacionalne manjine).

Gotovo cetvrtinu ovog obimnog dokumenta od ukupno 225 clanova cine odredbe koje se ticu lokalnih izbora, sto daje za pravo onima koji tvrde da se "zeli dati legitimitet ponistavanju izbora u otetim opstinama" i raspisivanju novih u kojima bi se, po novom sistemu, nadmetale partije, a ne gradjani. Odbornici bi se birali na osnovu izbornih lista politickih stranaka, a mandati rapodeljivali srazmerno broju dobijenih glasova. U raspodeli mandata mogle bi da ucestvuju samo liste koje dobiju najmanje pet odsto od ukupnog broja glasova.

Ovim zakonskim predlogom utvrdjena je obaveza podnosilaca listi da u odredjenom roku nakon utvrdjivanja i objavljivanja izbornih rezultata, dostave opstinskoj izbornoj komisiji podatke o tome kojim se kandidatima sa izborne liste dodeljuju odbornicki mandati. Ako ne dostave podatke ni u naknadno utvrdjenom roku, opstinska izborna komisija raspodeljuje sve mandate kandidatima prema njihovom redosledu na listi.

Vlada je zamislila da broj izbornih jedinica za lokalne izbore utvrdjuju skupstine opstina prema ravnomernoj raspodeljenosti biraca. Dozvoljena su odstupanja najvise do 15 odsto. U jednoj izbornoj jedinici moglo bi, po ovom predlogu, da bude izabrano najmanje tri, a najvise pet odbornika, tako da ih ukupno, u skupstinama opstina, ne moze biti manje od 25, ili vise od 75, a gradova - manje od 75, ili vise od 100. U Skupstini grada Beograda taj broj se krece izmedju 75 i 110 odbornika. Novina je i to da sednicu opstinske skupstine moze da sazove jedna trecina odbornika, ako to ne ucini njen predsednik.

Po uzoru dazdevnjaka

U prilog tezi da je zakon o lokalnoj samoupravi u funkciji nekih prevremenih, odnosno vanrednih, lokalnih izbora, ide i odredba po kojoj "Narodna skupstina moze, na predlog Vlade, odluciti da se u pojedinim, ili u svim opstinama u Republici, odrze prevremeni izbori za odbornike". Nigde se ne kaze u kojim slucajevima Vlada moze tako nesto da sugerise Skupstina, pa je jedna od osnovnih primedbi strucnjaka i opozicije da Vlada sebi i svojim ministarstvima daje presiroka ovlascenja da nadziru opstine i da, po sopstvenom nahodjenju, ocenjuju njihov rad kao da je dislocirana drzavna uprava u pitanju.

To je najbolji moguci nacin da se neograniceno manipulise, ocenjuju strucnjaci, jer omogucava rezimu da lokalnoj (samo)upravi pise cak i propise. Dokle god vlast bude imala tutorski odnos prema opstinskim vlastima, nema govora o nekakvoj samoupravi. To je zakonsko pokrice za samovolju i tiraniju, tvrde analiticari.

Svoje licemerje drzava je vec demonstrirala "podmetnuvsi", prethodno, Zakon o sredstvima u svojini Republike, kojim je, mimo Ustava, prisvojila kompletnu imovinu opstina, pa cak i onu cije su bile vlasnici. To je, ukazuju pravnici, proizvelo takve apsurde da danas opstine ne raspolazu vise ni zgradama svojih skupstina, a kamoli komunalnom infrastrukturom kojom, prakticno, obavljaju komunalnu delatnost.

Zatezanje omce

Glavni "kamen spoticanja" je, izgleda, resenje kojim se uvode dvodome skupstine. Mada se odustalo od prvobitne ideje da one budu obrazovane cak u 42 opstine nacionalno mesovitog sastava (na Kosmetu, u Vojvodini, Sandzaku i podrucju sa vecinskim bugarskim stanovnistvom), vec se ogranicilo na 28 kosovskih komuna, svakodnevno stizu primedbe da je to samo fasada i da bi se, kad-tad, ista formula primenila i na ostale.

Vlada je predvidela da se odluke u ovim opstinama donose saglasnoscu oba veca, a onda kada je to nemoguce, "uskakale" bi arbitrazne komisije. U slucaju da ni one ne mogu da donesu odluku u roku od mesec dana, a sporno pitanje preti stetnim posledicama, odluku donosi Vlada Srbije s rokom vazenja od godinu dana. Skupstini prestaje mandat ako za to vreme ne usvoji resenje o spornom pitanju. Opsta je ocena da bi ovakvo resenje blokiralo odlucivanje u visenacionalnim sredinama, i, uopste, da uvodjenje dvodomnih skupstina u nacionalno mesovitim podrucjima diskriminise manjine, vracajuci nas primitivnom plemenskom nacionalizmu, cime se potkopavaju temelji gradjanske drzave.

Poricanje samouprave

Mozda je u svemu tome najindikativniji detalj da se od predloga dokumenta svog koalicionog partnera javno ogradila Nova demokratija (koja ima i ministre u republickoj Vladi), lansirajuci svoj zakon, posto je ocenila je je vladina koncepcija neprihvatljiva.

Oglasio se i Stejt dipartment, ostro osudivsi predlozeni dokument, jer smatra da su dvodome skupstine udar na albansku nacionalnu manjinu. Druga primedba je da je predlozeni zakon u suprotnosti sa Gonsalesovim izvestajem i da predstavlja izgovor za ponavljanje lokalnih izbora s namerom da se ponisti uspeh opozicije. Treca primedba je da se uvodi izborni sistem iskljucivo u korist vladajuce stranke. Time i americka administracija daje za pravo opoziciji da se mimo okruglog stola sustinski menjaju izborna pravila koja su dogovorena, da paradoks bude veci, na jednom okruglom stolu vlasti i opozicije pre vise godina.