Dr Tibor Varadi o Nacrtu zakona o lokalnoj samoupravi

Nakon gradjanskog rata u kojem su podele i sukobi bili zapravo nacionalne i etnicke podele i sukobi, ima razloga da se ozbiljno razmisli o oblicima samoorganizovanja svih gradjana u manjinskom polozaju, ali se pri tome pojedine etnicke zajednice ne mogu razlicito tretirati

Zorica Banjac

"Cinjenice pokazuju da se polozaj gradjana u manjinskom statusu pogorsao na celoj teritoriji bivse Jugoslavije", kaze dr Tibor Varadi, nas poznati strucnjak za medjunarodno pravo, profesor na Central European Universitdz u Budimpesti. Povod za ovu konstataciju i za nas razgovor je najava rasprave o zakonu o lokalnoj samoupravi na vanrednoj sednici Skupstine Srbije, zakazanoj za 30. jun (zakon ce, najverovatnije biti usvojen, ako je suditi po dosadasnjoj praksi i odnosu snaga).

U poslednja tri meseca ovo je vec drugi nacrt zakona koji izaziva veoma zustre reakcije i podele u javnosti Srbije. Tek sto su se stisala burna reagovanja na zakon o stampi (koji je u martu najavljen kao veoma urgentan, a do danasnjeg dana nije stavljen na dnevni red Skupstine) predlaze se zakon o lokalnoj samoupravi za koji zvanicni glasnogovornici tvrde da je veliki, novi doprinos demokratiji. Opozicija, medjutim, smatra da je novi zakon protivan svakom demokratskom nacelu, i da se jedan ovakav zakon ne predlaze u izbornoj godini: Zakon je osmisljen kako bi omogucio nove, vanredne lokalne izbore i ponistio pobedu opozicije u gradovima gde je osvojena pobeda u novembru, kazu predstavnici opozicionih stranaka. U celu pricu, u trenutku dok vodimo razgovor sa dr Varadijem, umesao se i americki Stejt dipartment optuzujuci vladu Srbije za zakonsku manipulaciju "koja predstavlja pokusaj da se sistem lokalnih izbora okrene u korist vladajuce SPS".

Zakon o lokalnoj samoupravi trebalo bi, navodno, da pruzi zastitu stanovnistvu u opstinama u kojima vecinska populacija pripada nacionalnim manjinama. Da li je, po Vasem misljenju, ovo pravi razlog sto vlast u Srbiji insistira na sto skorijem usvajanju ovog zakona? - pitamo dr Varadija.

- Razlozi vlasti su najcesce van mog vidokruga. Rekao bih, ipak, da mi se ne cini logicnim objasnjenje da se na novim propisima o lokalnoj samoupravi insistira zbog zastite srpskog i crnogorskog stanovnistva u opstinama gde se ono nalazi u manjini.

Sto se Vojvodine tice, nisam cuo za iole ozbiljnije tvrdnje da se diskriminise srpsko i crnogorsko stanovnistvo tamo gde se ono nalazi u manjini na lokalnom nivou. Sa stanovista vlasti u Srbiji, mogla bi da bude od izvesnog znacaja okolnost da su opstine u kojima su na vlasti politicke organizacije manjina zapravo opozicione opstine, ali tesko da bi to moglo da bude opredeljujuce, jer niti je rec o nekoj "ljutoj" opoziciji, niti je od znacaja broj takvih opstina. Uostalom, Predlog zakona od 7. juna ne prostire vise posebnu regulativu na vojvodjanske opstine.

Sto se Kosova tice, tu se briga za zastitu srpskog i crnogorskog stanovnistva javlja kao razumljiva i legitimna briga, no tesko je pretpostaviti da bi odredbe iz Predloga zakona dobile pravu funkciju, jer za sada nema signala da bi Albanci prihvatili ucesce u politickom zivotu Srbije. Ako su se i kolebali, resenja iz ovog Predloga ih verovatno odvracaju od ucesca.

Po misljenju predstavnika opozicije usvajanje ovog zakona je, zapravo, uvod u nove lokalne izbore, kojima vlast zeli da ponisti novembarsku pobedu opozicije. Sta Vi mislite o motivima koji su u osnovi zakona?

- Predlog Zakona zaista predlaze nova pravila igre, verovatno zato, sto po postojecim pravilima predlagaci nisu bas najbolje prosli. Logicno je da to mobilise sve ozbiljnije politicke snage. Ucesnici u raspravi bi trebalo da znaju da je ulog u raspravi - pored samo donekle izracunljivih politickih preimucstava - i civilizacijski rang naseg drustva.

Rekli ste nedavno da je iz Nacrta zakona o lokalnoj samoupravi izostao zdrav razum? Sta bi tim zakonom, u sadasnjim uslovima, gradjani izgubili i da li bi nesto, eventualno, dobili?

- U Nacrtu od 14. maja bila je postavljena jedna hijerarhija medju etnickim zajednicama. Srbi i Crnogorci su bili postavljeni kao zajednice koje zasluzuju zastitu ako se na lokalnom nivou nadju u manjini, dok drugim etnickim zajednicama takva zastita nije pruzena. Pored toga, onemogucen je svaki politicki prelazak preko etnickih linije, i prakticno su stavljene van zakona politicke stranke ciji program nije spojiv sa svrstavanjem u srpsku, odnosno manjinsku politicku konkurenciju.

To su ona resenja koja sam smatrao protivnim zdravom razumu.

Predlog od 7. juna je delom ublazio, delom prikrivao ova resenja. Novopredlozeni caln 104 vise ne postavlja otvoreno diskriminatorni princip po kojem se dva veca formiraju samo tamo gde su Srbi i Crnogorci u lokalnoj manjini, vec se vrsi enumeracija opstina u kojima se to predvidja. Iz ove enumeracije izostavljene su vojvodjanske opstine. Ne znam da li su u svim navedenim opstinama Srbi i Crnogorci u manjini; ako jesu, principijelna greska ostaje, samo je domasaj pogresnog principa suzen. Preti i mogucnost prosirivanja liste. Ostaje i problem nametnute identifikacije nacionalnog i politickog svrstavanja.

Postoji li u opstinama gde zivi lokalna etnicka vecina razlog da se donosi jedan ovakav zakon? Da li se, po Vasem misljenju, ukazuje potreba za posebnom manjinskom zastitom vecinskog stanovnistva, ukoliko je ono u manjini na lokalnom nivou?

- Demokratski poredak pretpostavlja ravnotezu izmedju vladavine vecine i zastite manjine. Zastitu svakako zasluzuju i etnicke manjine, narocito u drustvima sa jakom, pa i hipertrofiranom nacionalnom svescu. Ugrozena moze biti i vecina, koja je u manjinskom polozaju na lokalnom nivou. Zastita lokalne manjine se, naravno, postize i van lokalnih okvira. Ako se, na primer, direktori skola imenuju na nivou republike, nema potrebe da se trazi poseban mehanizam za imenovanje direktora koji bi odgovarali lokalnom srpskom stanovnistvu - ali bi valjalo razmisliti o tome da se uzme u obzir stav Madjara, Slovaka, Albanaca i drugih kada je rec o skolama na albanskom, madjarskom, slovackom, ili drugom manjinskom nastavnom jeziku. Ipak, potreba lokalne manjine moze da bude realna potreba i jasno je da je zastita Srba i Crnogoraca na Kosovu ozbiljan i stvaran problem. Ne mogu se staviti nacelni prigovori ni protiv zastite van Kosova. Nakon gradjanskog rata u kojem su podele i sukobi bili zapavo nacionalne i etnicke podele i sukobi, ima razloga da se ozbiljno razmisli o oblicima samoorganizovanja svih gradjana u manjinskom polozaju kako na lokalnom, tako i na sirem nivou - ali se pri tome pojedine etnicke zajednice ne mogu razlicito tretirati. Imalo bi smisla samoorganizovanje na teritorijama gde zive etnicke manjine, na Kosovu i u Vojvodini, tamo bi mogla postojati neka veca u kojima bi ljudi samoorganizovano i samostalno odlucivali o kulturi i o obrazovanju, na primer, ali o tome u ovom Zakonu nema govora.

Nedavno ste izjavili jednom nedeljnom listu da clan 166 novog zakona o lokalnoj samoupravi iskljucuje svaki zajednicki nastup neke manjinske i neke srpske ili crnogorske stranke. Da li je ovaj clan diskriminatorski samo za manjine, ili negira svaku ideju zajednistva?

- Postoje i Srbi, postoje i pripadnici manjina koji svoju nacionalnu pripadnost ne bi hteli da shvate kao politicku granicu. Ako zakon namece nacionalno svrstavanje kao preduslov politickom delovanju, time ce jednako biti uskraceni i mnogi Srbi, Crnogorci, kao i mnogi pripadnici nacionalnih manjina. U slucaju da zakon bude usvojen ne bi bile moguce nikakve politicke koalicije koje bi prelazile nacionalnu liniju, a stranke koje danas nisu nacionalne, bile bi prinudjene da krenu nacionalnim kolosekom. Zakon pretpostavlja da se svaki glasac tokom izbora mora opredeliti za nacionalnu opciju: da se izjasni za vece Srba i Crnogoraca ili za vece manjina. Uzmimo primer Reformske demokratske stranke Vojvodine: ona bi morala prakticno negirati svoj politicki program a tada bi izgubila politicki lik, ne bi mogla da saradjuje sa strankom vojvodjanskih Madjara, na primer, jer bi i jedni i drugi morali da se opredele za jednu naciju ili manjinu. To da na celom politickom prostoru mora svuda da se ide pod etnickom zastavom - besmislica je i ne vidim kako ce to u praksi da prodje bez posledica.

Mnogo puta su zvanicnici tvrdili da imamo najbolje resen zakon o manjinama na svetu. Praksa pokazuje da, ipak, ne zivimo u najboljem mogucem drustvu. Sta bi, po Vasem misljenju, trebalo menjati da bi standardi nacionalnih manjina zaista bili evropski?

Cinjenice pokazuju da se polozaj gradjana u manjinskom polozaju pogorsao na celoj teritoriji bivse Jugoslavije. Pogorsao se i polozaj manjina u Vojvodini, kako na normativnom planu, tako i u praksi. Formula resenja je dosta jasna. Srbi van Srbije, pored prava na mirni zivot, imaju i pravo da ostanu Srbi; isto se odnosi na manjine u Srbiji, koji takodje imaju pravo na zadrzavanje i razvijanje svog identiteta. Kada je o Vojvodini rec, mislim da su problemi resivi, jer stavovi nisu dramaticno udaljeni. Bitno je da ni vecinski ni manjinski politicari ne teraju, na primer, Madjare da biraju izmedju lojalnosti svojoj nacionalnoj kulturi, jeziku, identitetu i lojalnosti prema drzavi ciji su gradjani. Savrseno je moguce - i nije ni narocito tesko - stvoriti instrumente koji ce omoguciti Madjarima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima, Rusinama da cuvaju svoj jezik, kulturu i identitet, a da to cine kao gradjani Srbije i Jugoslavije.