Zdrava Bosna samo u zdravom okruzenju

Evropa nema viziju kako da ukljuci sve zemlje u ekonomski i politicki savez. Nasa tuzba protiv SRJ Medjunarodnom sudu pravde predstavlja civilni akt za kojim posezu i druge zemlje ako imaju neresiv problem

Nebojsa Redzic

- Dobro se zna da u nekim krugovima, na Palama i u Beogradu, nisam najdrazi covjek. Ali, imao sam mogucnost da putujem kroz Republiku Srpsku, bio sam u Banjaluci, i bio sam iznenadjen koliko je ljudi htjelo sa mnom da razgovara. Oni su razumjeli da moja politika nije antisrpska ni antisrbijanska, ni antijugoslavenska. Moja politika je da se nadje jedan standard u Bosni, i ako Bog da, u cijeloj regiji, po kojem cemo svi ici naprijed .Vidite, Ceska, Madjarska, Poljska, ulaze u NATO. Mnoge druge drzave ce brzo uci u NATO. One ulaze u Evopsku zajednicu, Slovenija je cak tu, na vratima. Da li cemo mi postati Meksiko Evrope (Meksikanci ce mi oprostiti) ili ljudi drugog reda koji ce samo slati svoje radnike u Evropu da tamo zarade neki siling, marku, deset, ili trideset posto plate sto jedan normalni Evropljanin zaradi, i biti zadovoljni time.... Da bi zaradili ono sto je nase pravo u Evropi i svijetu, mi treba da postujemo sami sebe. A ne mozemo se postovati ako nam je najvaznije da li si ti Srbin ili Hrvat, da li sam ja Bosnjak. To nije bitno za moderni ekonomski sistem. Bitno je da mogu sa tobom saradjivati, da tvoja marka izgleda kao moja marka, da tvoj dolar izgleda kao moj dolar, i da se tvoj rad postuje kao sto se moj rad postuje, i kao sto se postuje rad jednog Njemca, Engleza, Amerikanca. Prilicno sporo, birajuci reci, prevodeci ih na bosnjacki sa engleskog, koji mu je blizi, odgovarao je bosanskohercegovacki ambasador u UN na pitanja "Nedeljne Nase Borbe" i "Video Nedeljnika". U Sjedinjenim Americkim Drzavama zivi od najranijeg detinjstva i tamo je poznat pod prezimenom Sacirbej dok ga u rodnoj Bosni oslovljavaju kao Sacirbegovic.

- Pravo da vam kazem nije to moj izbor, ponosan sam na oba imena i mozete da me oslovljavate i jednim i drugim.

Kao bosanski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vi ste verovatno najkompetentniji covek da objasnite aktuelni medjunarodni polozaj Bosne i Hercegovine.

- Pa, mi smo u punom kontekstu clan medjunarodne zajednice, ali nam medjunarodna zajednica treba jos u smislu inplementiranja Dejtonskog sporazuma. Drzava Bosna i Hercegovina jeste osigurana i tu nema pitanja. Ali, kakav je njen karakter, kroz cijelu njezinu teritoriju tu jos borba traje ne vojna, vec politicka, kulturna i socijalna borba.

Koliko je bosansko pitanje prisutno u vaznim politickim i diplomatskim centrima u svetu?

- Sigurno ne toliko koliko je prije bilo. CNN ima svoj nacin rada, a u ovom momentu, hvala Bogu, nema krvi na teritoriji Bosne i Hercegovine, pa smo sigurno malo pali sa scene svjetskih medija. A s druge strane, u krugovima diplomatskim, svjetskim krugovima, razumije se, pitanje Bosne i Hercegovine nije samo pitanje jedne drzave, to je na kraju pitanje regije, pitanje Evrope i pitanje nekih globalnih odnosa. Da li cemo u ovoj regiji imati demokratske drzave, u kojima ce se postovati ljudska prava hocemo li imati toleranciju tako da se smatra da narodi donose prednost, a ne da dijele drzave bitno je za Bosnu a imace sigurno svoj uticaj u cijeloj regiji. Taj posao, kako sam rekao, u Bosni jos nije zavrsen. Nekada osjecam da se Evropa povukla u neku vrstu ekonomskog kluba, ciji clanovi imaju prednost prema onima koji su sada vani, a to su bivse komunisticke zemlje. Izgleda da Evropa nema viziju kako da ukljucuje sve zemlje i sve narode ne samo u ekonomski nego i u politicki savez. A ako se isti principi ne postuju svugde, vec ponegdje, onda to vise nisu principi, to onda postaje jedan novi mehanizam imperijalizma. Zato se ne moze govoriti nekim africkim zemljama, nekim azijskim zemljama o ljudskim pravima, o potrebi za demokracijom, protiv agresije, protiv genocida, ako se taj princip ne postuje u Evropi.

Neke promjene u islamskom svijetu idu vise radikalno, neke idu vise pozitivno, ako mogu tako da kazem. Bosnjacki narod u Bosni i Hercegovini platio je veliku cijenu samo zato sto su Muslimani i ako ne dobije pomoc od zapadnih zemalja, to je jedna vrsta predrasude, onda ce zaista biti tesko, da se dodje do jedne zajednicke filozofske politicke linije, koja je sada veoma potrebna u ovom mometnu, da bi se gradio novi koncept medjunarodne politike. - New world order, kako se kaze na engleskom. Prije je postojao neki balans izmedju nekih velikih sila. Taj je balans nestao i sad bi trebalo da se stvara novi balans na temelju principa. Ono sto se desilo u BiH, bila je jasna poruka, ne samo nekim islamskim drzavama, nego i nekim africkim, azijskim cak i latino-americkim drzavama.

Jedno od centralnih pitanja u BiH, jeste pitanje obnove ratom razrusene drzave. Istekao je rok otplate prve rate duga BiH Svjetskoj banci, a Republika Srpska jos nije otplatila svoj dio duga. Svjetska banka, medjutim, nece saradjivati sa Bosnom i Hercegovinom ukoliko dug ne bude otplacen, jer njih ne interesuje ponasanje pojedinih entiteta.

- Da problem postoji. Ako se prihvati odvajanje pitanja Republike Srpske u smislu duga, onda znaci da se odbija cijelovitost Bosne i Hercegovine. Ako se trazi da se sve radi u jednom paketu, onda treba da se uzmu u obzir i glavobolja koja dolazi sa tim a to su dvije razlicite filozofije o Bosni i Hercegovini. Bojim se da se nekada brukamo pred medjunarodnom zajednicom. Svjetska banka zna da jedan entitet nije voljan, i jos nije spreman da sprovodi politiku ciji je cilj da gradjani tog entiteta ekonomski napreduju i idu prema normalnom zivotu. Simbolika cjelovite drzave ce se sacuvati, a sa druge strane, medjunarodna zajednica ce razumijeti Bosnu, cijelu Bosnu kao drzavu koja postuje svoje obaveze i koja ce zbog toga dobiti dalju pomoc.

Donatorska konferencija o BiH, nakon vise odlaganja, zakazana je za 24, 25. jun. Dakle, dotok novca u pojedine entitete, ipak ce zavisiti od njihove spremnosti da ispune ono sto je u ugovoru.

- Jeste. I to nije samo pitanje Svjetske banke, nego je to pitanje i mnogih bilateralnih donatora. Recimo, mnoge zemlje jos nisu spremne da pomazu srpskom entitetu u Republici Srpskoj, ili bar nisu spremne da pomazu nekim opcinama koje se nisu pokazale otvorene, demokratske, za povratak izbjeglica i za postovanje ljudskih prava. Znam da je malom broju ljudi interes da se ovakva situacija odrzava. Ovo sto imamo, ove zajednicke institucije u BiH su potrebne da se dalje razvija drzava na jedan pravi ekonomski i sigurno, demokratski nacin. U tim institucijama ucestvuju Srbi posve ravnopravno. Nemaju ni vise ni manje prava nego neki drugi. Neki misle da su opterecenje za koncept samostalne srpske republike. Sta znaci Republika Srpska ako u njoj ne bude Srba a ljudi odlaze.To meni nije radost. Nama svi Bosanci trebaju da povecamo nas standard zivota ovdje. Prazna zemlja nikome ne treba.

Bosanski Srbi ne zele da daju saglasnost na paket zakona koji se ticu Centralne banke, poreza, carina. Ima misljenja da Sporazum o specijalnim vezama izmedju RS i SRJ moze usloviti da trecina drzavne teritorije BiH radi po nekim drugacijim zakonima.

- Nije to doslo samo sa jedne strane. Ima tu politickh i ekonomskih elemenata. Karl Bilt i medjunarodna zajednica su rekli da se ugrozava suverenitet BiH kroz taj Sporazum kakav jeste. Ali sa druge strane nama je stalo da imamo dobre ekonomske odnose sa svim susjednim drzavama i sigurno sa federalnom republikom Jugoslavijom, Srbijom i Crnom Gorom. Zato treba da gledamo na ovo ne samo u politickom kontekstu, sto jeste vazno, nego i u ekonomskom kontekstu. Zdrava ekonomska situacija u susjednim drzavama pojacava i Bosnu i Hercegovinu kroz pojacanje cijele regije.

Objavljena je informacija da SAD i EU ocekuju da zvanicni Beograd odmah i bezuslovno uspostavi diplomatske odnose sa BiH. U suprotnom, SRJ bi mogla ponovo dobiti sankcije. Medjutim, rok postavljen Deklaracijom u Sintri davno je probijen. Koje su prepreke da se ostvari?

- Nema prepreka sa nase strane, mi prihvacamo da se uspostave diplomatski odnosi odmah. Ali izgleda, neki smatraju da mi treba da prihvatimo da je u Bosni i Hercegovini bio gradjanski rat, etnicki rat, i da smo svi krivi za to. Sta ce istorija i pravda pisati o ovome ratu koji je bio, to je jedna stvar, a sta je nasa zelja za dobre politicke odnose sa susjednim drzavama, to je druga stvar. Nama je vazno da imamo dobre odnose sa susjednim drzavama, ali, da se ne postavljaju uslovi za uspostavljanje tih odnosa koji su protiv interesa BiH.Mi to ne mozemo prihvatiti. Specijalno i zbog svega sto smo prosli. Van toga postoji pitanje sukcesije. Mi prihvacamo da su sve republike bivse Jugoslavije ravnopravne, i imaju ravnopravno pravo da dijele i obaveze i bogatstvo bivse Jugoslavije. Ali i to je, izgleda, postao problem, jer se trazi neki specijalni status koji ima implikaciju da su sve druge republike bivse Jugoslavije, to znaci Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina bile ukljucene u secesiju iz Socijalisticke Republike Jugoslavije. Zato je to pitanje koje, mi smatramo, treba da bude uslov za normalne diplomatske odnose, a mi bismo zeljeli da vidimo da Beograd ide naprijed sa svojim aplikacijama i ukljucenjem u sve medjunarodne organizacije. Cak smo to na jednom nivou prihvatili, jer ova Jugoslavija upotrebljava ime bivse Jugoslavije. Iako smatramo da to ide na nasu stetu jer ima neke konfuzije, neke implikacije, ali eto...

Poznato je da zvanicni Beograd i predsednik Srbije Slobodan Milosevic uspostavljanje diplomatskih odnosa uslovljavaju odustajanjem BiH od tuzbe protiv SRJ za agresiju i genocid.

- Jeste. Moram da objasnim, za sve gradjane Srbije i Crne Gore: postoje tri nivoa odgovornosti kad se radi o pitanju genocida, agresije i ratnim zlocincima. Prvi nivo je odgovornost individualaca cime se bavi haski Tribunal i zao mi je sto vidim da tu nema dovoljno saradnje, zapravo, gotovo da uopste nema saradnje u cijeloj regiji. I to je nasa sramota. Sa druge strane postavlja se pitanje odgovornosti jedne nacionalne grupe. Ja ne prihvacam da i jedna nacionalna grupa ima odgovornost za ovaj rat. Treci nivo odgovornosti je odgovornost drzavne strukture. Zeleli ili ne, ova drzavna struktura, koja je sada u parlamentu, je ista koja je pocela rat u Bosni, koja ga je pomagala, dodavala mu ulje i vatru. I sada, ta struktura trazi da se mi odreknemo naseg prava da tuzimo tu vlast, ne u kriminalnom kontekstu, nego u civilnom,- mi to ne mozemo prihvatiti. Mozda nismo u pravu, ali neka sud to odluci. U civilizovanim zemljama tuze se muz i zena, rodbina, kompanije koje saradjuju se tuze. Mislim da je jedini nacin da se to sredi kroz Medjunarodni sud u Hagu. To se razlikuje od Tribunala koji je, takodje, u Hagu. Ovo je Medjunarodni sud pravde. Gdje se nekada prijateljske zemlje sude pa i clanice Evropske zajednice. Opet ponavljam, to nije kriminalna tuzba, to je civilna tuzba.

Kakva je trenutno medjunarodna pozicija SRJ u UN, u medjunarodnoj zajednici?

- Moram da vam kazem da je 1992. godine, kad je doslo do jasne rijeci Savjeta i Generalne skupstine, da vise bivsa Jugoslavija ne postoji i da su republike bivse Jugoslavije ravnopravne i da treba da apliciraju za clanstvo u Ujedinjenim narodima da smo verovali da ce i Beograd, u ime SRJ, isto uraditi.. U to vrijeme gospodin Panic koji je govorio ispred Generalne skupstine, cak je to bio izrazio. Na zalost, strategija Beograda - mi smo pravi sukcesor bivse Jugoslavije i imamo zato veca prava i imamo prava na mjesto bivse Jugoslavije u UN i u nekim drugim institucijama. Ta igra je veoma opasna jer, se uklapa u jednu drugu semu. To je ono sto se zove Out of walls of sanctions (Izvan zidova sankcija). S jedne strane se odugovlaci ovo pitanje clanstva, s druge strane, dolazi veci pritisak na Beograd u smislu nekih uslova koje treba da ispuni. Prije svega koliko iskreno podrzava Dejtonski sporazum. Moram da kazem da u Vasingtonu vazi misljenje da Beograd nije ispunio svoje obaveze iz Sporazuma.

U poslednje vrijeme cesto ste bili na relaciji Njujork-Sarajevo. Kako Vam izgleda ova danasnja poratna BiH?

- Zaista izvanredno, s jedne strane. Izvanredno zato sto vidim da su ljudi zadovoljni sto je mir. Mnogima nije lako jer ima i bijede. A ono sto je izvanredno je sto svako zaista razumije vaznost mira. Niko nije gladan rata. Najvaznije je da niko ne trazi osvetu. Mi imamo zaista ogromne mogucnosti u ovoj nasoj drzavi i to je dobro ne samo za nas, nego i za vas. Jer, zapamtite: kada smo mi bogatiji, i vi ste bogatiji, i kada ste vi bogatiji i mi smo bogatiji.

Mozete li vise za BiH uraditi ovdje u Sarajevu ili u Njujorku?

- Ja sam odavno otisao u Ameriku i znam taj sistem. Zato sam lako prihvatio da se povucem sa mjesta ministra vanjskih poslova i da odem u Njujork. Postoje i neki licni razlozi. I meni je malo dosadila politika i ova diplomacija i mozda je zaista vrijeme da sebi nadjem neki novi zivot. Rat je prosao, mir je veoma siguran, kvalitet zivota i kvalitet demokratskih prava jos nije, ali ta borba ce trajati jos neko vrijeme i ja cu tada videti gdje je moje mjesto u svemu tome. Dobro je u politici i diplomaciji da dodje do promjena i da se pokaze da je nekada diplomata, politicar, najjaci kada napusti svoje mjesto. Jednom sam to uradio kada sam se povukao sa mjesta ministra vanjskih poslova, ali postoji mozda mogucnost da se tome da novi signal i mislim da to treba sve vise i vise aplicirati u nasoj regiji. Previse ima starih lica u smislu ljudi koji su se tu, izgleda, zalijepili za neke fotelje...

(VIN)