Intervju: Stojan Andov, predsednik Saveta Liberalno-demokratske partije

Nije problem sto postoji kriza, nego sto je kriza toliko duboka iako do dubinskog prestrukturiranja nije ni doslo. Drzava jos nastupa kao stara drzava iz vremena socijalizma, bez osecanja za trzisnu ekonomiju

Dragan Nikolic

- Makedonija je u ekonomskim teskocama i sadasnji trendovi u toj oblasti su losi - izjavio je u razgovoru za "Nedeljnu Nasu Borbu" Stojan Andov, ugledan ekonomista i prvi covek makedonskih liberala. - Reforme koje se sprovode same po sebi su teske, ali su i vrlo nekompletne. Izvode se pre svega u monetarnoj sferi. Posto se ne izvode celovito, kriza se produbljuje, tako da imamo veci pad drustvenog proizvoda nego i u jednoj zemlji u tranziciji, koja nije bila zahvacena ratom. U prosloj godini Makedonija je imala 40 odsto drustvenog proizvoda iz 1989. godine. Drugi pokazatelj je nezaposlenost, u cemu je Makedonija na celnom mestu u Evropi. Stopa nezaposlenosti je vrlo visoka i postoji besperspektivnost celih generacija. Ocigledno da je do sada vodjena makroekonomska politika propustila da ugradi pokretaca ozivljavanja proizvodnje. Osim toga, Makedonija ima i izrazito visok deficit u razmeni sa inostranstvom, sto se sada resava zaduzivanjem u inostranstvu i trazenjem donacije za pokrivanje deficita, kako u spoljnotrgovinskoj razmeni, tako i u budzetu. A onome ko trazi donacije naglo opada rejting. Sve to govori da je kriza mnogo duboka i da jos uvek nije ni naceta. Vlada jos uvek nije identifikovala zarista krize.

Spominje se da su uzroci krize gubljenje trzista, teskoce se privatizacijom, blokade sa severa i juga, koja su dugo trajale?

- Tranzicija pretstavlja dubinsko prestruktuiranje ekonomskog organizma, sto izaziva krizu. Medjutim, nije problem u tome sto postoji kriza, nego sto je kriza toliko duboka i sto postoji tolika besperspektivnost, iako do dubinskog prestruktuiranja nije ni doslo. Faktori krize su sve to sto je nabrojano u pitanju, ali za to sto je tako duboka i besperspektivna odgovorno je pre svega nedomacinsko raspolaganje javnim sredstvima i losa upotreba vlasti. Rec je o razbacivanju ekonomskih potencijala i mogucnosti. Za protekle cetiri godine, na primer, potroseno je preko 600 miliona maraka za javne nabavke koje su mogle biti ili odlozene ili bar prepolovljene. Da je za polovinu potrosene sume bilo manje opterecena privreda ili da su ta sredstva putem racionalnih trzisnih kanala vracena privredi, proizvodnja sigurno ne bi toliko opala, niti bi nezaposlenost bila toliko visoka. Rekao bih da je rec o losoj upotrebi javnih sredstava. Drzava jos nastupa kao stara drzava iz vremena socijalizma, bez osecanja za trzisnu ekonomiju. Pored lose upotrebe javnih sredstava, postoji i losa upotreba drzavnih institucija, pred kojima privredni subjekti nisu ravnopravni. Radi se o pojavama korupcije i partijske naklonjenosti, partijske selekcije. Na taj nacin je, u stvari, eliminisana konkurencija kao unutrasnji pokretac. Tako uspevaju inicijative, ne najboljih privrednika, nego privrednika, koji su bliski vlasti. Ta losa upotreba institucija vlasti je takodje faktor dubokog pada drustvenog proizvoda i ekonomskog nazatka. Prema tome, kriza ne moze da se objasni samo objektivnim faktorima, kao sto su blokade i gubljenje trzista. Jer, vec dve godine nema blokada, a pogorsanje je intenzivirano.

U poslednje vreme doslo je do otvaranja bivsih trzista, posle potpisivanja sporazuma o bescarinskom prometu, a takodje trzista EU. Medjutim, rezultati su vidljivi samo u poljoprivredi?

- To je dobra orijentacija, koja vodi optimalizaciji trzista posto je makedonsko trziste malo. Medjutim, veoma je znacajno pri tome da li imamo racionalnu drzavu i da li drzava nastavlja da onesposobljava privredu. Od toga zavise cene proizvoda koji ce se izvoziti, ali i to da li ce izvoznici na vreme dobivati uvozne i izvozne dozvole i sl. U protivnom, moze da se dogodi da se zbog otvaranja trzista, ako se drzava ne transformise, poveca trgovinski deficit i da se to samo otvaranje, koje je pravilna orijentacija, pojavi kao ogranicavajuci faktor ekonomskog razvoja.

Za ekonomske teskoce ponegde se optuzuje precenjen denar, pa se trazi njegovo obezvredjivanje i do 40 dosto, da bi onda takav oslabljeni denar oziveo privredne aktivnosti. To je posebno isticano za vreme izborne kampanje?

- Prema meni, za trzisnu ulogu drzave, kao i ostvarivanje njene trzisne funkcije su na niovu 1982-1986. godine. Zbog toga ona moze da sagleda slabosti samo na ogranicenim mestima, zato sto ni sama ne moze da vidi, a i ne zeli da se vidi generalna slabost, koja proistice iz njene postavljenosti u odnosu na ekonomiku zemlje. Ona i danas ima stare metode upravljanja sredstvima i institucijama tako da joj sada smeta kruta monetarna politika. Ja ne kazem da je ta politika bila idealna, ali da su postojali povoljni opsti trzisni uslovi ta politika bi dala sasvim druge rezultate i bila bi sasvim dobra. Moze da se dogodi da se sada skupi dovoljno negativne energije protivu stabilnog denara i da se ta tacka razbije, sto bi nanelo ogromnu stetu. S obzirom da nije postojala domacinska upotreba javnih sredstava i da fiskalna politika nije saradjivala sa monetarnom politikom, monetarna politika se pokazala kao faktor unistavanja mnogih firmi. Ona je stvorila cvrst denar, ali je unistila proizvodnju i proizvela ogromnu nezaposlenost i opste siromastvo. Medjutim, ako se sada misli da se samo mehanickom upotrebom monetarne politike ozivi proizvodnja, mogla bi se unistiti koncepcija cvrstog denara, a da od ozivljavanja proizvodnje ne bude nista. Za to je potrebno da se izvede poreska reforma, zatim da se reformisu javni fondovi i osiguranja i da se novcani tokovi kapitala definitivno odvoje od drzavnih institucija. Dok se ne obezbedi racionalna upotreba kapitala, iz krize se nece moci izici.

Zaduzivanje u inostranstvu ponegde se ocenjuje kao uspeh drzave, a ponegde kao "zaduzivanje buducih generacija".

- Zbog neracionalne upotrebe sredstava u zemlji moze da se dogodi i pored razumevanja od medjunarodne zajednice da ne mozemo da servisiramo taj za Makedoniju povoljno uredjen strani dug. Posebno sto ne dolazi do jacanja privredne snage drzave. Jer, to zaduzivanje za sada nema pozitivnih ekonomskih efekata. To je osnovni problem s kojima se sada susrecemo.

Obicno se kaze da fabrike ne rade, da nista ne radi. Da li je to tacno?

- Sada imamo signale da i onaj mali broj fabrika koje rade ne mogu da placaju svoje obaveze. Takodje i male privatne firme ne mogu da naplate svoja potrazivanja od njih tako da moze da se dogodi da i mnogo malih privatnih firmi propadne bez krivice njihovih sopstvenika, zbog kolapsa velikih firmi.

Sada je u toku multiliralno prebijanje dugova. Kakvi bi efekti mogli da se ocekuju?

- To je mera poznata iz dogovorene socijalisticke ekonomije. Mislim da ce se postici dva efekta, Prvo to ce linearno delovati na sve podjednako i drugo, drzava ce takodje morati lineralno da oprosti deo svojih potrazivanja. Sto znaci, privilegija onima koji su neredovno placali, ali i signal onima koji su redovno izmirivali svoje dugove da razmisle da li to i ubuduce da cine.

Ako je Makedonija u dubokoj krizi, kako moze da se objasni da su kafane pune, ulice zakrcene saobracajem, prodavnice prepune robom i da nema socijalnih nemira?

- Socijalnih nemira kao u Albaniji nema, ali postoji socijalno nezadovoljstvo. U kafanama ljudi sede, ali je promet u kafanama sve manji i sve je vise zatvorenih i propalih kafana. Mora se priznati da jedan sloj i danas dobro zivi i on daje Makedoniji jedan spoljni sjaj. Postoje i pojave neobjasnjivog bogacenja i neobjasnjive potrosnje i te ljude niko ne pita odakle im novac i da li su platili porez, sto je u uredjenoj trzisnoj privredi i fiskalnoj vlasti nezamislivo. S obzirom da niko nikome nista ne placa, moguce je da jedan deo novca ide u kafane i privatne dzepove. Makedonija je mala drzava i svako svakoga poznaje. Zato grubo pada u oci kad se mali broj ljudi, blizak vlasti, razmece parama.

Ponovo se ozivljavaju teze da je Makedonija premala drzava da bi mogla ekonomski da opstane?

- Ako se ne promene sadasnji ekonomski trendovi i ne sprovode istinske reforme, moglo bi doci do ugrozavanja temelja drzave zbog ekonomskog neuspeha. Medjutim, ja mislim da Makedonija ima ekonomske sanse i ekonomske perspektive, kao i ljudske potencijale da ih ostavare. U tom pogledu ja sam optimista i ne verujem u njenu apokalipticnu buducnost.