Portret Mr Srdja Bozovic, v.d. predsednik Jugoslavije

Gordana Susa

U aktuelnom sukobu crnogorskih celnika "drzi" Bulatovicevu stranu. Predsednik je Upravnog odbora NIP "Pobjeda", drzavnog glasila koje otvoreno podrzava Djukanovica i Marovica. Poznat kao miran, poslusan i operativan aparatcik. U javnosti plasirao kovanicu o "kooperativnom federalizmu", pod kojom podrazumeva da se prosiri ustavna nadleznost federacije pitanjima za koje su federalne jedinice zainteresovane a spadaju u njihovu nadleznost

Kada su nakon novembarske pobede na izborima tada jos uvek "dobri drugovi" Djukanovic i Bulatovic pravili kadrovski raspored, medju onima koji su vazili kao vodeci crnogorski kadar govorilo se da je odlazak na neku federalnu funkciju zapravo put na "groblje slonova". Oni koji u prethodnom sazivu republickog i saveznog parlamenta nisu opravdali ocekivanja, elegantno su sklonjeni u Beograd. Tako je i magistar Srdja Bozovic, komentarise novinar Monitora, otpremljen u Savezni parlament na mesto predsednika Veca republika a s tog mesta je postao i vrsilac duznosti treceg predsednika trece Jugoslavije.

Njegovo dosadasnjeg bavljenje politikom nije odraz aktivnog politickog stava, jos manje neke disidentske proslosti. Po sistemu niz dlaku, uz vecinu, prosao je sve partijske strukture od pionirskih i omladinskih organizacija bivse Jugoslavije, do partije naslednice DPS. Njegova osnovna karakteristika, prema oceni podgorickog komentatora jeste "slepa partijska poslusnost, povinuje se stavu vecine i priklanja jacem."

U aktuelnom sukobu crnogorskih celnika drzi Bulatovicevu stranu. U knjizi "Ko je ko u Crnoj Gori" objavljenoj '92. pohvalio se da je rezervni oficir Vojske Jugoslavije, dok rubriku zivotni moto nije popunio.

Na Pravnom fakultetu u Podgorici gde je predavao finansije glasio je za krutog predavaca ali i spremnog da pomogne studentima.

Srdja Bozovic medijski je neeksponiran ne samo u srpskoj vec i crnogorskoj javnosti. U dokumentaciji drzavnog lista "Borba" postoje samo cetiri traga o njemu, tacnije cetiri intervjua od kojih je dva dao istom novosadskom listu "Dnevnik", jedan "Vecernjim novostima" i jedan crnogorskom radiju a prenela drzavna agencija Tanjug. Istrazivanje po crnogorskim arhivama slicno je ishodovalo a njegova zabarikadiranost prema glasilima sasvim je u skladu sa bogatom politickom karijerom "finog drugog coveka", "dobrog izvrsioca i operativica" "aparatcika".

"Dok ga slusam imam utisak da govori meni poznatim jezikom ali ga nista ne razumijem", primetio je za njega jedan podgoricki kolega novinar. Bozoviceva povucenost i podozrenje prema medijima datira jos iz doba kada je kao predsednik omladinske organizacije Titograda kaznjen zbog zloupotrebe sluzbenog automobila kojim je obilazio akcijase diljem bivse Juge. To je bilo dovoljno za nauk, izuzetan oprez i kasnije uzorno ponasanje koje mu je, u trideset cetvrtoj godini, pribavilo prvu vecu funkciju predsednika Predsednistva Opstinskog komiteta saveza komunista Titograd. "Smisao za realnost i racionalnost u svakom pogledu je jedan od kljucnih za preovladjivanje dugotrajnih voluntaristickih tendencija. Takvim je tendencijama doprinosio zdusno voluntarizam u ljudskim glavama i onaj u sistemu", recenica je koju je izgovorio Bozovic u praskozorje cuvenog 14. kongresa 89. godine.

Komentarisuci, nedavno, mogucnost da Bozovic postane v.d. predsednika SRJ dr Novak Kilibarda je rekao da je to jos jedan dokaz da u ovoj zemlji "i od loseg moze biti gore". Crnogorska opozicija ga ne voli i prema njenim ocenama nacin na koji je vodio sednice parlamenta je neprihvatljiv. Srdja Bozovic je, naime, zbog bolesti i smrti predsednika crnogorske Skupstine dr Rista Vukcevica bio u prilici da dugo predsedava sednicama parlamenta a zbog nacina na koji je to radio poslanici Narodne stranke CG su pokrenuli postupak za njegovo razresenje zbog, kako su navodili, povreda poslovnika, netolerancije, nedemokratskog ponasanja i drskosti. Dragan Soc je tom prilikom rekao: "Bozovic nije pokazao ni jednu vrlinu covjeka koji predsjedava skupstinom a pokazao je sve mane."

Posle cetvorosatne rasprave, medjutim, depeesovci, dakle, njegove partijske kolege nadglasale su opoziciju, pa razumljivo, do razresenja nije doslo. U to vreme, 91. godine, u hronikama skupstinskih izvestaca ostala je zabelezena Bozoviceva reakcija na apel skupstine Republike Srpske povodom Vens-Ovenovog plana, u kojem su kritikovali poslanike Skupstine Crne Gore zbog toga sto su odbili da ucestvuju kao gosti sednice na Palama. Njegovom objasnjenju apela iz RS da je "lisen smisla jer ni jedan parlament na svijetu ne raspravlja o pojedinacnim istupima i misljenjima poslanika, vec iskljucivo na osnovu usvojenih stavova i zakljucaka" nije potreban komentar.

Odanost svom predsedniku Bulatovicu dokazao je i predlogom koji je zajedno sa poslanikom Zoranom Zizicem podneo crnogorskom parlamentu, - o dvostrukoj kontroli sluzbe drzavne bezbednosti kroz formiranje Saveta na cijem celu treba da bude predsednik Bulatovic a potom kroz formiranje parlamentarnog Odbora. Tim povodom izgovorio je jednu od karakteristicnih recenica "slapova": "Nadam se da izrazavam nepodijeljeno uvjerenje da je u demokratskom interesu Crne Gore i njenih gradjana obogacivanje parlamentarnog zivota svim mogucim mehanizmima i metodima rada Skupstine cije ustanovljenje nije u suprotnosti sa nasim aktuelnim pravnim poretkom".

I u saveznom parlamentu o njemu vlada misljenje da je u neposrednim kontaktima i komunikacijama nadobudan a ostale, mogucne vrline, nije ni bio u prilici da iskaze posto ovo telo fakticki i nije zasedalo od njegovog izbora za predsednika Veca republika. Beogradjani ga ne prepoznaju na ulici, delom i zbog smanjene delatnosti najviseg federalnog tela a delom i zbog neupadljive face "momka iz komsiluka". Kompletnom pojavom vise se uklapa u sliku novokomponovanih japijevaca uz neizbeznu "boddz guard" pratnju. Omiljeno mesto predaha uz kapucino - kafe Hajat.

Iako je pocetkom marta ove godine izjavio da "nije dobro da saveznu drzavu u medjunarodnoj komunikaciji, ni po izuzetku, predstavlja neko ko nije njen predsednik ili drugi nadlezni federalni zvanicnik, da se spoljna i unutrasnja politika 'kreira' i konkretne odluke iz tog domena donose u kancelarijama bilo kog partijskog funkcionera, a ne u kabinetu predsjednika Savezne vlade i mimo Savezne vlade, da Savezna skupstina s vremena na vrijeme posluzi kao mjesto odmjeravanja politickih snaga koje uz to, u posljednje vrijeme nije dostupno najsiroj javnosti, da Savezni ustavni sud ima preca posla od brige da se usaglase ustavi republika sa Ustavom SRJ a da se samostalnost NBJ u sferi monetarne politike moze ugroziti bilo cijom voljom" politicki hronicari Srdju Bozovica ocenjuju kao dobrog cuvara predsednickog mesta u letnjem periodu.