OKRUGLI STO "JUGOSLAVIJA-SRBIJA-VOJVODINA" U NOVOM SADU

U razgovorima koje je pod pokroviteljstvom "Nase Borbe" organizovao Vojvodjanski klub ucestvovalo dvadesetak politickih, drustvenih i naucnih radnika. U raspravi receno da Vojvodini nisu potrebni lokalni Seselji ili Draskovici, vec pamet za prihvatanje minimalnog programa

Novi Sad. - Jugoslavija sa postojecim institucijama ne moze u Evropu, a trenutni status Vojvodine u okviru Srbije i Jugoslavije jedno je od bremena koja otezavaju izlaz iz sadasnjeg stanja. Stoga je neophodna ubrzana demokratizacija Srbije, a u okviru nje i vracanje autonomnih prava Vojvodini. To je, u najkracem, zakljucak Okruglog stola pod nazivom "Jugoslavija-Srbija-Vojvodina" koji je juce odrzan u Novom Sadu. Skup je organizovao Vojvodjanski klub pod pokroviteljstvom naseg lista, a na njemu je ucestvovalo dvadesetak politickih, drustvenih i naucnih radnika iz Vojvodine.

Borba za ostvarenje autonomije Vojvodine mora biti iskljucivo demokratska, a do formulisanja ciljeva treba doci dijalogom, istakao je Zivan Berisavljevic, naglasivsi da resenje jugoslovenske krize nije moguce bez uvazavanja principa na kojima je zasnovana postkebsovska Evropa. Po njegovim recima, pitanje autonomije Vojvodine je i deo srpskog nacionalnog pitanja. Bosko Kovacevic je upozorio da trenutno ne postoji adresa na koju bi se mogle uputiti postojece i bubuce platforme za resenje statusa Vojvodine. On smatra da su opozicija i pozicija podjednako nemocne i da pravih pomaka nece biti dok se na politickoj sceni ne pojave nova lica i nove politicke snage. Potreban je, po njemu, i novi politicki ambijent, u koji ce se moci ukljuciti i ozbiljni ljudi koji su poslednjih godina bili po strani.

Stranke demokratske opozicije saglasne su samo oko toga da treba rusiti postojeci sistem, rekao je Slobodan Budakov, zalozivsi se za pritisak nevladinih organizacija na opoziciju, ali i za isticanje nestranackih lista kako na vojvodjanskom, tako i na repubickom nivou.

Srbija ima buducnost samo kao demokratska drzava, saglasio se Borislav Milosevic, istakavsi da su obe prethodne Jugoslavije pocele sa zdravicama, a zavrsile opelima, sto bi moglo da zadesi i ovu ako bi se opredelila za koncept etnicki ciste drzave. On je rekao da beogradska vlast prosto gura Vojvodjane, bez obzira na nacionalnu pripadnost, u jedinstveni "precanski front".

Bosko Krunic je uveren da je jedina perspektiva Jugoslavije asimetricna federacija. Razloge za zabrinutost on vidi u cinjenici da i vladajuca koalicija u Srbiji i cetiri najvece opozicione stranke imaju bitnih dodirnih tacaka, pre svega kad je rec o paroli "Svi Srbi u jednoj drzavi". Novi autonomasi su, smatra on, opravdano radikalniji nego sto su bili nekadasnji.

Polazeci od cinjenice da vise od 60 odsto gradjana Vojvodine nema poverenja ni u jednu instituciju, Jovan Komsic se zalozio za prevazilazenje postojecih drustvenih protivurecja bez velikih konflikata. Stanimir Lazic je rekao da je neophodno pronaci odgovarajuci model federalizacije Srbije jer joj u protivnom preti raspad.

Po misljenju Dejana Jance, problem Vojvodine unutar Srbije gotovo je istovetan kao i problem Crne Gore unutar SR Jugoslavije. On je podsetio na svoj poznati predlog da se Srbija podeli na sest teritorijalno-politickih jedinica, uz davanje specijalnog statusa delovima teritorije.

U replikama i raspravi je receno da Vojvodini nisu potrebni lokalni Seselji i Draskovici, vec joj je potrebna pamet za prihvatanje minimalnog programa kojim bi bile resene sadasnje protivurecnosti. Vise ucesnika je naglasilo da su radi trajnog resenja neophodni referendumi i izbori za ustavotvornu skupstinu.

Z. Serences
M. Ramac