INSTITUT ZA TRZISNA ISTRAZIVANJA O PRIVREDNIM KRETANJIMA U MAJU

Ovogodisnji majski prihodi budzeta su realno bili veci nego u maju prosle godine za 10,4 odsto, dok fondovi beleze pad priliva sredstava za cak 13,4 odsto

"Privredni tokovi u maju i pocetkom juna ove godine ispoljavaju negativne tendencije u odnosu na prethodni period. Po rezultatima nasih istrazivanja, poslovna klima, u kojoj se odvija ukupna privredna aktivnost, iz meseca u mesec ispoljava cas pozitivne cas negativne promene sto znaci da jos uvek nema trajne stabilizacije nase privrede", rekao je prof. dr Jovan Todorovic direktor Instituta za trzisna istrazivanja na konferenciji za stampu o efektima mera iz programa rekonstrukcije monetarnog sistema i ekonomskog oporavka zemlje.

Jedine pozitivne strane programa oporavka privrede su stabilnost kursa dinara i relativna stagnacija cena u prvih sest meseci ove godine. Medjutim, cene su stabilizovane na dosta visokom nivou u odnosu na kupovnu moc stanovnistva koja se realno smanjuje, i u odnosu na inostranu konkurenciju. Ne postoji garancija da ce se ovakva dinamika rasta cena odrzati dugorocnije.

Svi ostali pokazatelji privrednih kretanja imaju nepovoljne trendove. U maju mesecu je zabelezen pad industrijske proizvodnje, pad izvoza i uvoza, pad realnih plata i kao posledica pad ponude i traznje.

Kupovna moc stanovnistva je u odnosu na april mesec, opala za oko tri odsto. Izvoz je, u maju, opao za 13.5 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u njegovoj strukturi su jos uvek najzastupljeniji proizvodi niskog stepena obrade. Uporedo sa izvozom smanjen je i uvoz roba. Zbog smanjenog uvoza sirovina koje su neophodne za proizvodnju u pojedinim granama smanjena je i snabdevenost industrije sirovinama i repromaterijalom.

U maju je, zbog pomanjkanja materijala, oko 45 posto anketirane industrije imalo krace zastoje. Najveci pad proizvodnje u maju su imali proizvodjaci robe siroke potrosnje, sirovina i repromaterijala.

Ovogodisnja poljoprivredna proizvodnja belezi znacajan pad u odnosu na planirane velicine. Uzroke treba traziti u finasijskim problemima poljoprivrede i u losim vremenskim prilikama. Najveci podbacaj belezi setva secerne repe, a manje u odnosu na proslu godinu ima i soje, psenice i suncokreta. Ove godine je znacajno smanjen i stocni fond. Strucnjaci iz Instituta upozoravaju da je bolje trzisne viskove psenice sacuvati nego izvoziti, da bi se sprecio uvoz psenice u narednim periodima.

I dalje se nastavlja preraspodela bruto prihoda u korist drzavnog budzeta a na stetu fondova za zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje. Ovogodisnji majski prihodi budzeta su realno bili veci nego u maju prosle godine za 10.4 odsto dok fondovi beleze pad sredstava za cak 13.4 procenta.

Najnovija predvidjanja anketiranih privrednika koji su obuhvaceni ovim istrazivanjem nisu optimisticna. S obzirom na nedostatak sopstvenih sredstava i slab priliv inokapitala i zbog nedovoljne podrske domacih banaka proizvodnji, nisu obezbedjene realne osnove za zapocinjanje dugorocnijeg i kontinuiranog oporavka privrede. Mnogi privrednici ocekuju da ce sredstva od prodaje Telekoma Srbije pomoci ozivljavanju proizvodnje i napretku privrede.

M.D. M.