SAVET MINISTARA EVROPSKE UNIJE JUCE ZASEDAO ULUKSEMBURGU

Pored EU, Svetske banke i Visokog predstavnika, pitaju se jos i glavne zemlje-donatori, a medju njima barem jedna - SAD - insistira na prethodnom ispunjavanju minimalnih politickih uslova, a u prvom redu omogucavanju efikasnog funkcionisanja zajednickih institucija BiH

Mirko Klarin
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Luksemburga

Sefovi diplomatije evropske "petnaestorice" saglasili su se da je "pozeljno" da se donatorska konferencija o obnovi Bosni odrzi "sto je pre moguce", ali ipak nisu zakazali novi datum za njeno odrzavanje. "Petnaestorica", naime, nisu jedini koji se o tome pitaju. Pita se, jos, i Svetska banka, koja insistira na prethodnom ispunjavanju minimalnih ekonomskih uslova, a pre svega na zakljucivanju sporazuma BiH sa Medjunarodnim monetarnim fondom. Novi Visoki predstavnik Karlos Vestendorf, koji je juce prvi put u tom svojstvu prisustvovao sednici Saveta ministara, ocenio je da je taj sporazum "blizu."

To donatorsku konferenciju u pozeljnom, sto skorijem, roku cini verovatnijom, ali ne jos i sasvim izvesnom. Jer, pored EU, Svetske banke i Visokog predstavnika, pitaju se jos i glavne zemlje-donatori, a medju njima barem jedna - SAD - insistira na prethodnom ispunjavanju minimalnih politickih uslova, a u prvom redu omogucavanju efikasnog funkcionisanja zajednickih institucija BiH. Argument Evropljana u prilog sto skorijeg datuma donatorske konferencije zasniva se, izmedju ostalog, i na kalendaru. Ako se, naime, ona ne odrzi pre letnje pauze u radu evropskih institucija, nece moci da se odrzi ni neposredno nakon pauze, buduci da ce sva paznja i energija medjunarodnih faktora angazovanih u mirovnom procesu biti usmerena na septembarske lokalne izbore u Bosni. Sto znaci da bi, ako se ne odrzi do kraja jula, donatorska konferencija dosla u obzir tek negde u oktobru.

Savet ministara EU se na jucerasnjoj sednici u Luksemburgu bavio i situacijom u istocnoj Slavoniji i, posebno, mandatom Untaes koji istice 15. jula.

Prema diplomatskim izvorima, ministri su podrzali ideju generalnog sekretara UN, Kofi Anana, o postepenom povlacenju medjunarodnih snaga, u dve faze. Prema sinoc objavljenim zakljuccima, Savet ministara je "izrazio nadu da ce relevantne rezolucije Saveta bezbednosti uvaziti potrebe zemalja koje imaju trupe u istocnoj Slavoniji" (citaj: Belgije, cija je potreba da se trupe sto pre povuku, ili da se nadju sredstva za njihov eventualni produzeni boravak). Ministri "petnaestorice" se, takodje, nadaju da ce svako resenje za istocnu Slavoniju do kojeg dodje Savet bezbednosti, "odraziti buducu ulogu OEBS u Hrvatskoj, u cilju obezbedjivanja mirnog prenosenja vlasti i produzenog nadzora nad slobodnim povratkom izbeglica i raseljenih lica."

Prema dokumentima holandskog predsednistva EU kojima je najavljivana jucerasnja sednica Saveta ministara, bilo je predvidjeno da sefovi diplomatije razmene misljenja i o "slobodnim, ali ne i postenim" predsednickim izborima u Hrvatskoj, kao i o stanju primene Gonsalesovih preporuka u SR Jugoslaviji i, posebno, o potrebi hitnog otvaranja dijaloga za resavanje kosovskog problema. Medjutim, na zavrsnoj konferenciji za stampu, holandski sef diplomatije Hans van Mirlo je izjavio da Savet, jednostavno, "nije stigao" da se podrobnije bavi tim pitanjima. Rekao je da su ministri "primili k znanju" nezadovoljavajuce stanje sa primenom Gonsalesovih preporuka, te da su prepustili Komisiji da se "dalje bavi tim pitanjem." Mada su neke zemlje, na celu sa Francuskom, trazile posebnu raspravu o Kosovu, Van Mirlo je - izrazavajuci "velikuu zabrinutost" EU zbog izostanka bilo kakvog progresa na tom planu, objasnio da "nije bilo vremena za specificno bavljenje tom temom."