RASPOLOZENJE JAVNOSTI PREMA PITANJIMA NADLEZNOSTI VOJVODINE

Da Vojvodini treba vratiti autonomiju, smatra 37,7 odsto ispitanika, rado bi je videlo kao samostalnu federalnu jedinicu 20,7 odsto, a 1,8 odsto misli da je najbolje resenje potpuna ekonomska autonomija

Milka Puzigaca

Raspolozenje javnosti prema pitanjima nadleznosti Vojvodine redovno se prati u istrazivanjima agencije "SCAN" od 1990. godine. Od prvog istrazivanja do danas, stav punoletnih Vojvodjana se menjao u pravcu sve veceg nezadovoljstva nadleznostima koje su preostale ovoj pokrajini. Zahvaljujuci longitudinarnosti istrazivanja, moguce je delimicno pratiti kako se razvijalo to nezadovoljstvo ili neraspolozenje. U toj izbornoj 1990. godini vojvodjanska javnost je bila podeljena na (uslovno receno) tri grupe.

U prvoj grupi bili su oni koji su smatrali da je najnovijim ustavnim resenjima pronadjena prava mera nadleznosti Pokrajine.

Drugu grupu ispitanika cinili su nezadovoljnici, koji su smatrali da treba povecati nadleznosti Vojvodine. U trecu grupu pobegli su oni anketirani, punoletni Vojvodjani, koji u tom trenutku nisu znali sta da misle o nadleznostima Vojvodine, ili su, iz sebi znanih razloga, pobegli u takozvane metodoloske "sive odgovore" (bezanje od odgovora). Sve tri grupe su bile ravnomerno rasporedjene po uzorku, tako da je svaku cinila po jedna trecina ispitanika. Medjutim, vremenom, kako su stizali ratovi, inflacije, siromastva, sve vise se temeljilo neraspolozenje koje se polako kanalisalo u zahtev da treba povecati nadleznosti Vojvodine, sa sve preciznije definisanim zahtevom. Tako u istrazivanju od pre nesto vise od godinu dana 60,7 odsto anketiranih je smatralo da treba povecati nadleznosti Vojvodine, svaki sedmi je tvrdio da je pronadjena prava mera nadleznosti, svaki dvadeseti da treba ukinuti sve nadleznosti Vojvodine kao pokrajine, svaki sesti je odabrao odgovor "ne znam". Svaki dvadeset peti nije bio zadovoljan ponudjenim modalitetima u instrumentu, pa su dopisivali da Vojvodina treba da bude republika, samostalna drzava ili nesto drugo. Tada smo prvi put zabelezili ovo, nazovimo ga, najekstremnije resenje koje je podrazumevalo Vojvodinu van Srbije ili cak i van Jugoslavije.

Danas, godinu dana posle tog istrazivanja, belezimo dalje razvijanje stava prema ovim pitanjima. Zapazamo da je broj onih koji su nezadovoljni, zaustavljen na nivou od prosle godine medjutim, unutar ovog dela, punoletnih stanovnika Vojvodine, dolazi do grupisanja u nekoliko pravaca. U prvoj grupi su oni koji misle da Vojvodini treba vratiti autonomiju (37,7 odsto). Drugi deo populacije su oni ispitanici koji vise ne bi bili zadovoljni samo vracanjem autonomije Vojvodini. Njihovo nezadovoljstvo se razvilo toliko da bi rado Vojvodinu videli kao samostalnu federalnu jedinicu u okviru Jugoslavije (takvih je u ovom istrazivanju bilo 20,7 odsto). Trecu grupu nezadovoljnika cine anketirani koji su sami, pod "nesto drugo", dopisivali da Vojvodina treba da ima potpunu ekonomsku autonomiju (1,6 odsto), treba da bude konstitutivna jedinica konfederalne Jugoslavije ili samostalna drzava (3,1 odsto).

Broj anketiranih koji misle da su trenutne nadleznosti Vojvodine pravo resenje, ostao je otprilike na proslogodisnjem nivou (14,6 odsto), kao i onih koji misle da treba ukinuti sve njene nadleznosti (5,5 odsto). Ostatak cini grupa anketiranih koja se opredelila za odgovor "ne znam".

Stav prema nadleznostima ne korelira sa polom ispitanika, ali zatoobrazovanje i starost znacajno opredeljuju stav prema ovom problemu.

Za odgovor da je pronadjena prava mera nadleznosti najcesce se opredeljuju najstariji Vojvodjani. Skoro jedna trecina anketiranih (31,3 odsto) koji imaju iznad 56 godina misli da je trenutno resenje najbolje. Kod svih ostalih starosnih grupa ovaj odgovor je prisutan znacajno ispod proseka uzorka. Kod najstarije populacije je najprisutniji i odgovor da treba ukinuti sve nadleznosti Vojvodine kao pokrajine.

Odgovor da treba vratiti autonomiju sasvim je ravnomerno rasporedjen u svim starosnim stratumima, osim kod najstarijih koji se znacajno ispod proseka opredeljuju za ovaj odgovor. Vojvodinu u sastavu federativne Jugoslavije, skoro jednako iznad proseka uzorka, vide sve starosne grupe od 18 do 45 godina (najvise oni koji imaju izmedju 36-45 godina, 26 odsto). Medjutim, tek svaki dvanaesti anketirani (8,5 odsto) koji ima iznad 56 godina bio bi zadovoljan sa ovim resenjem.

Kod obrazovanja, takodje belezimo razlike u poimanju nadleznosti Vojvodine. Sto je obrazovanje nize to je prisutniji stav da je pronadjena prava mera nadleznosti, ili da treba ukinuti Vojvodinu kao pokrajinu. Ova dva stava se skoro sporadicno beleze kod visokoobrazovanih. Stav da treba vratiti autonomiju prisutan je kod skoro svakog drugog nosioca diplome vise skole ili fakulteta (oko 46 odsto). Ovaj odgovor je visoko kotiran i kod punoletnih gradjana koji imaju zavrsenu srednju skolu ili zanat (41 odsto).

Vojvodinu u federativnoj Jugoslaviji jednako vide pripadnici svih obrazovnih stratuma, osim najneobrazovanijih. Raspon ovog odgovora kod prvih je od 21,4 odsto do 21,7 odsto, dok je njegova frekvencija kod anketiranih koji nemaju zavrsenu osnovnu skolu 9,7 odsto. Istovremeno, sto je bilo za ocekivati, najneobrazovaniji se cesce od drugih opredeljuju za odgovor "ne znam".

Svaki drugi punoletni ucesnik ovog istrazivanja koji glasa za Socijalisticku partiju Srbije misli da je pronadjena prava mera nadleznosti Vojvodine. Oni istovremeno, zajedno sa glasacima JUL- a najcesce biraju odgovor "ne znam", sto je takodje logicno s obzirom da je u ovom odgovoru najvise onih koji nemaju zavrsenu osnovnu skolu, a to su upravo preferenti ove dve politicke stranke.

Za vracanje autonomije najvise su biraci Reformske demokratske stranke Vojvodine (70 odsto), Srpskog pokreta obnove (63,5 odsto) i DZVM (57,9 odsto). Visoko je raspolozenje za ovaj odgovor i kod simpatizera drugih stranaka (DSS 56,4 odsto; DS 54 odsto itd). Za Vojvodinu u federaciji najvise su glasali SVM (54,5 odsto) i LSV (48,7 odsto). Iznad prosecno je ucesce i reformista (27 odsto), kao i glasaca DS (25,7 odsto).

Ako uporedimo ove podatke, gde se sve vise temelji stav o zahtevima za znacajnim povecanjima nadleznosti Vojvodine, s jedne strane, sa stranackim preferencijama gde se vidi rast popularnosti Srpske radikalne stranke, s druge, zakljucili bismo da u Vojvodini radikalizacija istovremeno ide po dve linije. Jedna je radikalizacija u smislu Radikalne stranke, a druga radikalizacija je u smislu zahteva Vojvodina Republika. Bar na prvi pogled, rec je o dve bitno razlicite, cak i suprotstavljene politicke opcije. Medjutim, ako pogledamo kako se biraci SRS izjasnjavaju u pogledu nadleznosti Vojvodine, onda dobijamo drugu sliku o ovom problemu, koji izaziva neke nove dileme.

Najinteresantniji od svih podatak je da bi 30 odsto onih koji glasaju za Srpsku radikalnu stranku danas bilo za to da se Vojvodini vrati autonomija, sto zajedno sa 21,7 odsto glasaca ove stranke, koji bi rado videli Vojvodinu kao federativnu jedinicu u Jugoslaviji, cini apsolutnu vecinu svih biraca ove stranke. Ovaj podatak je tim interesantniji ako se zna (bar po javnim nastupima) da je opredeljenje ove opcije unitarna drzava.

Novo svetlo na ovu problematiku baca informacija da polovina anketiranih Vojvodjana i dalje ima pozitivan stav prema pojmu jedinstvena Srbija. Ovaj podatak moze da govori u prilog tezi da je ovoliki zahtev za povecanjem nadleznosti Vojvodine znacajnim delom proizvod siromasenja koje je i dalje na sceni, ali i osecanja da mozda bas sve i nije moralo tako da bude.

(Kraj)