STA STRUCNJACI MISLE O SRPSKOM ZAKONU O PRIVATIZACIJI

Dr Bosko Mijatovic: Drzava se kroz brojne clanove ovog zakona osigurala da u celom procesu ima umesane prste i nadzor, a za godinu-dve rezultat bi mogao biti: 60 odsto drzavne i po 20 odsto privatne i drustvene svojine. Dr Jovan Rankovic: Posedovanje upravljackih prava imace mali znacaj za vlasnike akcija, a teret odgovornosti za teskoce prebacivace se na nemocne uprave

Bojana Jager

Novi srpski zakon o privatizaciji doprinece da se znatan broj preduzeca sa malim kapitalom po radniku odluci za svojinsku transformaciju, jer ce zaposleni iskoristiti pravo da ostvare besplatan poklon u vidu akcija. Istovremeno, preduzeca koja imaju veci kapital po radniku, dobro ce razmisliti da li ce uci u vlasnicke promene, posto zaposleni u njima kroz poklone mogu da privatizuju manji deo kapitala, a to znaci da bi njegov veci deo pripao drzavi, odnosno Akcijskom fondu, sto je za radnike jako nepovoljna varijanta. Ujedno, sam proces privatizacije, zahvaljujuci nekim zakonskim resenjima, odvijace se usporeno. Kroz godinu-dve rezultat svega bi mogao da bude da imamo 60 odsto drzavnog, 20 odsto privatizovanog i isto toliko preostalog drustvenog kapitala, procenjuje dr Bosko Mijatovic.

Po misljenju ovog ekonomiste druga verzija ovog zakona, koja ce ici u Skupstinu i biti verovatno usvojena, sadrzi duplo duzi spisak pogorsanja od poboljsanja nekih resenja u odnosu na prvu verziju. Jedno od bitnih je to sto je rok od godinu dana, predvidjen za koriscenje poklona i popusta, vezan za dan odluke preduzeca da udje u proces privatizacije, a ne za donosenje zakona, sto ce ceo proces usporiti i sto omogucava da rastanak sa drustvenom svojinom duze traje.

Takodje, rasirena brojna prava prvenstva akcionara, bojim se, kaze dr Mijatovic, iskoristice direktori drustvenih firmi da za relativno male pare pokupuju akcije. Ujedno, dozirano odlaganje prometa besplatnih akcija na period do pet godina, onemogucava razvoj finansijskog trzista, koje bi inace trebalo da bude centralna institucija svake ozbiljne transformacije.

U drzavnim rukama

Vidan zaokret u smeru drzave zakon je napravio i kod posebnih programa. Ranija ideja bila je da se pod ovaj rezim svrstaju losa preduzeca, koja nemaju snage da se sama izvade iz teskoca, a verovalo se da je ideja bila da drzava preuzme i deo njihovih dugova. Sada na "posebnost" mogu da racunaju sva velika preduzeca, naravno uz saglasnost Vlade, sto znaci da ce se njihova svojinska transformacija odloziti za dalju buducnost i da ce se ovo pitanje sasvim sigurno politizovati, tvrdi dr Mijatovic.

Vlast se hvali time sto je stecaj ukljucen u svojinsku transformaciju. To je, po misljenju ovog ekonomiste dobro, jer moze doprineti restruktuiranju preduzeca sa velikim problemima, ali je istovremeno i lose, jer je predvidjeno da uz poverioce i Vlada odlucuje o pokretanju transformacije u takvim firmama. Kako je veliki deo drustvenih preduzeca objektivno zreo za stecaj, ovo istovremeno znaci da ce Vlada, odnosno drzava, odlucivati o sudbini znatnog dela srpske privrede, smatra dr Mijatovic.

Brojne zamke

Dr Rankovic u Nacrtu zakona vidi brojne zamke. Najpre, gotovo sva drustvena preduzeca posluju sa gubitkom, a kumuliranje gubitaka, koje je pre svega posledica neiskoristenih kapaciteta i gubitka trzista, doprinece produzenom obezvredjenju realne vrednosti akcija, cak do njihovog potpunog obezvredjenja. Okolnost da su radnici vecinski vlasnici, koji fakticki upravljaju preduzecima opterecenim tehnoloskim viskom, smatra on, odbojno ce delovati na interes za kupovinu neprodatih delova paketa akcija, narocito od investitora koji bi mogli da obezbede dopunsko zaposlenje.

- Posedovanje upravljackih prava u uslovima nepotpunog koriscenja kapaciteta, odsustva potrebnog obrtnog i investicionog kapitala, izrazene nelikvidnosti i niskih zarada koje se neredovno isplacuju, imace mali znacaj za vlasnike akcija, a teret odgovornosti za teskoce prebacivace se na nemocne uprave, usled cega ce, umesto reda i napretka, dominirati sukobi koji ce ubrzati ruiniranje preduzeca, predvidja dr Rankovic. Na osnovu toga on smatra da ce vlasnicka transformacija prema odredbama ovog zakona biti samo prva, prethodna faza sprovodjenja vlasnickih odnosa koji bi mogli da obezbede ocekivani progres.