Petak, 27. jun 1997.

DUSAN VLATKOVIC NOVI GUVERNER NA STAROM MESTU

Pogodan, kad boljeg nije bilo

Posto su se protivili Nikoli Stanicu i Jovanu Zebicu Crnogorci su se ocito saglasili da pod opisom "moralni integritet" prepoznaju sadasnjeg srpskog ministra finansija i guvernera centralne banke u vreme raspada SFRJ

Biljana M. Stepanovic

Praksa ga je uvek demantovala:
Dusan Vlatkovic

Beograd. - Dojucerasnji predsednik SRJ Zoran Lilic ozbiljno je shvatio sugestiju Svetozara Marovica, predsednika crnogorskog parlamenta da na mestu guvernera NBJ predlozi coveka koji pored profesionalnog ugleda treba da ima i moralni integritet kako bi samostalno donosio odluke bez uticaja "sa strane". Tako je na samom kraju svog mandata predlozio Dusana Vlatkovica sadasnjeg ministra finansija u Vladi Srbije. Koliko Vlatkovic odgovara navedenom opisu, misljenja su oprecna, ali se svakako ne moze reci da nema iskustva - naprotiv, kao dugogodisnji prvi covek Centralne banke dobro zna sta na tom mestu treba da se radi. Pitanje je licne "kreacije" odnosno karaktera ili kako se Marovic izrazio, "moralnog integriteta" koliko ce samostalnosti sebi dozvoliti. Ruku na srce, Milosevicu koji se sprema za saveznog predsednika na mestu guvernera Centralne banke najmanje treba neko samostalan ko ne ume da slusa.

Za prva dva srpska pretendenta na ovu funkciju Nikolu Stanica i Jovana Zebica Crnogorci nisu hteli da cuju. Narocito za ovog prvog. Bar tri meseca, a sigurno i vise, ocekivalo se da crnogorska strana da saglasnost pa da Centralna banka "obezglavljena posle smene Dragoslava Avramovica napokon dobije prvog coveka umesto v. d. zamenika guvernera Bozidara Gazivode. Vise puta kruzile su nezvanicne informacije te da ce Stanic ipak proci, te da nece. Do Stanicevih usiju izgleda je dosla samo prva vest da je vec proslavio svoj odlazak sa mesta direktora Investbanke gde ga je inace Avramovic uz sve pocasti sklonio iz Narodne banke.

Nesto je, kazu, bio ozbiljno "zabrljao" sa emisijom novca, dok je Avramovic bio van zemlje, pa je ovaj pobesneo kad se vratio. Pobesneli su bili i Crnogorci, ali sta su mogli.

Mrlja koja iscezava

Zato su dve godine kasnije "tvrdoglavo" bili protiv da Stanica vide na mestu prvog coveka Centralne banke koji treba da vodi monetarnu politiku zemlje. Sta su mu nedostaci nije receno, osim ako se izmedju redova ne protumaci indirektno objasnjenje Svetozara Marovica o profesionalnom ugledu i moralnom integritetu buduceg guvernera. Nije, naravno, rekao da Stanic, a i rezervna varijanta potpredsednik Savezne vlade Jovan Zebic, veciti srpski kadar navedene karakteristike ne poseduje. Samo je javno trazio da srpska strana kad je vec na nju red, predlozi nekog pogodnijeg kandidata, pa je Lilic u javnost "izneo" Vlatkovica. Taj gest mogao bi znaciti da su se Crnogorci sa ovim resenjem saglasili, jer prethodni kandidati nisu javno pominjani, nego su njihova imena samo nezvanicno bila u opticaju.

Ko je, dakle, Dusan Vlatkovic? Biografi beleze da je posle rodjenja 1938. u Backoj Topoli i zavrsetka ekonomske skole u Beogradu neprekidno napredovao u karijeri koja je gotovo cela vezana za finansije. Nosilac je i dva odlikovanja - Ordena rada i Ordena zasluga za narod. U tom svom radu nikada nije narocito iskakao - trudio se da obavi poverene mu zadatke u skladu sa zahtevima i ocekivanjima poslodavca. Zatekao se na funkciji guvernera Narodne banke one prethodne Jugoslavije u vreme kad se ona raspadala da bi sa tog mesta otisao "neumrljan", odnosno bez vidljivih mrlja u karijeri. Jedino su ga upamtile devizne stedise koje su u medjuvremenu postale "stare". Kad su pocele da kruze glasine da ce se gradjanima ograniciti ili cak uskratiti pravo da sa deviznih knjizica podizu svoje uloge, Vlatkovic je snagom svog autoriteta kao najupuceniji u situaciju bio kategorican: "Niko, ponavljam, niko nema pravo i ne pomislja da u tome bilo sta menja i informacije o navodnim promenama su zlonamerne".

"Virtuelna stvarnost"

Pokazalo se da je prvi deo recenice doduse tacan jer zaista strogo zakonski gledano, niko nema prava da ljudima "zarobi" njihove sopstvene pare, ali drugi deo praksa je demantovala. Ne samo da je "neko" pomislio, nego je te pare i potrosio. Sad ce stedise, moze biti, ali jos nije sigurno, u zamenu za devize dobiti akcije preduzeca. Kad najavljena privatizacija uzme maha.

Ovaj maler sa izbijanjem duznicke krize po pitanju devizne stednje bas za njegovog mandata nije naskodio Vlatkovicevoj karijeri - sa mesta guvernera "nevin" je otisao za ministra finansija u Vladi Srbije. Tokom mandata u srpskoj vladi nasa, kako se sada pomodno zove "virtuelna stvarnost", u Vlatkovicevoj interpretaciji bas je lepo izgledala. Najavljivao je i obecavao, izmedju ostalog: redovnu isplatu penzija, suzbijanje sverca lepljenjem markica na duvan i pica, stabilne cene, trazio da se ispita i precizno kaze kako su banke trosile kredite i zasto im nisu vraceni.

Kad je o ispitivanju rec posle jednog od monetarnih udara i skoka crnog kursa aprila '95. odlucno je obecavao da ce "vlada uperiti prst u krivce za monetarni udar, ali je rec o sveobuhvatnom i ozbiljnom poslu i dok se ne sagledaju sve cinjenice i ne obrade pribavljeni podaci, vlada ne sme sebi dozvoliti da olako uperi prst u nekoga".

Ministar je obecao da ce ovaj ozbiljan posao "na kojem se angazovalo 800 ljudi koji proveravaju sve dinarske tokove" zavrsiti za nedelju dana i pred javnost ce izvesti krivce koji ce za svoje nedelo biti kaznjeni. Treba li reci da je ovaj vladin "prst" do dana danasnjeg ostao savijen, cvrsto stisnut u pesnicu. Ko zna sta su tada, a i nekoliko puta posle toga, otkrili onih 800 inspektora sto nije bilo za (javnu) pricu.

Gaf do gafa

Za rast cena Vlatkovic je optuzio "psiholoski faktor", a u informaciju kako ce devizna sredstva i imovina SRJ u inostranstvu ostati zamrznuti "izrazio sumnju". Ukoliko bi se zapadne zemlje odlucile na takav potez, rekao je Vlatkovic jos '92. "bio bi to neprimeren i neracionalan cin". Amerika je upravo produzila blokadu jugoslovenskih para i imovine.

Kad se ovako redom pogleda, ispada - sve gaf do gafa. Na primer, privatizacija: jos septembra '95. Vlatkovic je najavio zakon o privatizaciji "koji ce verovatno biti na dnevnom redu prve naredne sednice Skupstine" i izrazio nadu da ce Srbija i Crna Gora imati ujednacene stavove i da ce na jedinstvenim osnovama moci da se uspostavi citav proces". Taj proces privatizacije uspostavlja se bas ovih dana, ali samo u Srbiji. Sa Crnom Gorom stavovi, o svim kljucnim pitanjima, sve su drugo samo ne jedinstveni.

I bas u takvom trenutku Dusan Vlatkovic vraca se na svoje staro radno mesto prvog coveka centralne monetarne vlasti zemlje. Ako on taj posao i zna da radi, jednostavno nije talican - jedna mu se Jugoslavija za mandata raspala, a sad se "klima" i ova druga, skracena.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /