GRADJANSKI SAVEZ SRBIJE

Dokument u prilog ideji autonomije ili politicki marketinski potez uoci parlamentarnih i predsednickih izbora?

"Mora da su izbori veoma blizu kada se i Gradjanski savez Srbije setio Vojvodine". Bio je to komentar jednog autenticnog "autonomasa" kada su predsednik GSS Vesna Pesic i potpredsednik stranke Nebojsa Popov u sredu uvece na pocetku tribine u Novom Sadu obelodanili da je "pre pola sata usvojena Deklaracija o Vojvodini Gradjanskog saveza Srbije".

I zaista, bilo je tesko ne povezati blizinu izbora i usvajanje ovog dokumenta. Pomenuti "autonomas" je "sabrao dva i dva" uz sav respekt prema GSS kao stranci kojoj bi inace - sudeci, bar, prema njenoj doslednoj gradjanskoj orijentaciji - najvise u Srbiji pristajalo da razume i prihvati ideje vojvodjanske autonomije.

Deklaracija je, izgleda, napisana iznenada i u najvecoj mogucoj zurbi. Za nju nije znao niko od prisutnih na tribini, ukljucujuci i nekolicinu inace dobro obavestenih novinara. Poslednja redaktura teksta je obavljena pred novinarima, pre nego sto im je predat.

Kasna reakcija

Reformska demokratska stranka Vojvodine, koja je kao i GSS nastala u okrilju reformskih snaga bivseg jugoslovenskog premijera Ante Markovica, zasla je u javnost sa svojom Deklaracijom o Vojvodini jos pre pet godina. Ucinila je to usred nacionalisticke euforije i zaglusujuce buke ratnih bubnjeva, kada je trebalo imati mnogo gradjanske hrabrosti za izjasnjavanje te vrste. I kada je legitimacija "autonomasa" bila veliki hendikep na izborima, cak i u Vojvodini.

Sada stvari stoje drugacije. Podrska vojvodjanskoj autonomiji ovde donosi sve vise glasova. Spektakularan uspeh autonomasa na proslim izborima je to nedvosmisleno potvrdio. I ove stranke su pozurile da slede novi trend. Njima se sada pridruzio i GSS.

Predizbornu namenu Deklaracije na svoj nacin potvrdjuje i njen sadrzaj. Ona je, naime, prepuna napadno galantnih komplimenata za ideju vojvodjanske autonomije, ali sem lepih reci ne nudi, prakticno, nista. U delu koji se bavi nadleznostima koje bi Pokrajina mogla da preuzme nema cak ni onih koje su predvidjene u sadasnjem, izrazito centralistickom i "antiautonomaskom" Ustavu.

Mnogo lepih reci

Cini se, naime, da je GSS ovom Deklaracijom punom lepih, ali ne i stvarno obavezujucih reci ipak samo zeleo da se preporuci biracima u Vojvodini - i to svim, a ne samo autonomaski nastrojenim. I zato je, verovatno, izostalo precizno izjasnjavanje za kakvu se i koliko autonomije zalaze.

Da je tako, moze da se zakljuci vec u uvodnom delu Deklaracije u kojem se kaze da "Vojvodina danas pobudjuje jaka osecanja i protivrecna ocekivanja", a zatim se objasnjava da to dolazi otud sto "jedni traze da se Vojvodini prizna stvarna autonomija", dok "drugi, u strahu za opstanak Srbije, svaki zahtev da Vojvodina dobije vise autonomije nego sto je sada ima, dozivljavaju kao strasilo separatizma i razbijanja jedinstvene Srbije".

GSS je, ocigledno, nastojao da ne povredi osecanja ni jednih, ni drugih. I zato je ponudio svojim potencijalnim biracima ovakvu Deklaraciju o Vojvodini.

J. Briza