EVROPSKI KOMENTARI PRISTINSKE I LONDONSKE SLIKE O EKONOMSKOM STANJU SR JUGOSLAVIJE

"Rame uz rame" sa Svedskom ili Ruandom?

Nedoumicu evropskih posmatraca o slici ekonomskog stanja SRJ izazvali ruzicasti tonovi govora Slobodana Milosevica na Kosovu i ocene vice-premijera Djunica u Londonu da je Jugoslavija "rame uz rame" sa najzaostalijim africkim drzavama

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Evropski posmatraci balkanskih (ne)prilika nasli su se prekjuce u nedoumici kojoj od dve slike Srbije, odnosno SR Jugoslavije, da poklone poverenje.

Prvu je, na mitingu u Pristini, u preovladjujuce ruzicastim tonovima, naslikao aktuelni predsednik Srbije i buduci predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic. Zapadne agencije i listovi uredno su preneli njegove reci o "intenzivnom ekonomskom oporavku" i "ubrzanom razvoju", koji ce srpsku i jugoslovensku privredu osposobiti da, do kraja decenije, "stane rame uz rame sa najrazvijenijim evropskim zemljama".

Povratak korenima drame

Pojedini cinici, ili zavidljivci, s tim u vezi su primetili da Milosevic nije rekao koje decenije, ili kojeg veka. Vecina evropskih izvestaca je predsednikov kosovski izlet opisala kao "povratak korenima drame", a neki su cak isli i tako daleko da njegov boravak u Pristini kvalifikuju kao - "povratak na mesto zlocina".

Istovremeno dok je predsednik, sirokim potezima svoje kicice, slikao Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju, "rame uz rame" sa, recimo, Svedskom ili Svajcarskom (Nemacka i Francuska u poslednje vreme nesto zaostaju), zamenik premijera jugoslovenske vlade Danko Djunic je, u Londonu, te iste zemlje (Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju) naslikao tako reci sa prosjackim stapom, "rame uz rame" sa najzaostalijim i najsiromasnijim africkim drzavama.

Tako su, barem, evropski izvestaci ocenili predlog s kojim je zamenik jugoslovenskog premijera dosao na pregovore sa poveriocima iz tzv. Londonskog kluba, koji okuplja oko 200 banaka kojima SRJ duguje ukupno 2,4 milijarde dolara. To, inace, predstavlja tek cetvrtinu njenih ukupnih spoljnih dugova ostalim "klubovima" (npr. Pariskom), te Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci, Medjunarodnom monetarnom fondu i drugim poveriocima.

Vice-premijer Djunic je, naime, istupio sa predlogom da poverioci iz Londonskog kluba otpisu (ili, kako je napisao izvestac Rojtera, "oproste") 80 odsto navedenog jugoslovenskog duga, a da se za preostalih 20 odsto (480 miliona dolara) izdaju obveznice sa rokom dospevanja od 25 godina i devetogodisnjim "grejs-periodom", odnosno odgodom, sto ce reci da bi taj 25- godisnji rok poceo da tece negde 2.006. godine.

Frustrirani bankari

Djunic je, istina, predlog s kojim je dosao u London nazvao "fleksibilnim", precizirajuci da se ne radi o ponudi u stilu "uzmi ili ostavi". Medjutim, prema bankarskim izvorima, na koje se poziva izvestac Rojtera, predlog je odbacen, uz ocenu da "nije osnov za bilo kakve pregovore". To znaci da poverioci Londonskog kluba ne smatraju da bi se polazeci od takvog predloga, a zahvaljujuci najavljenoj "fleksibilnosti" jugoslovenskog pregovaraca, mogao postici bilo kakav za njih prihvatljiv kompromis. Pa da se, recimo, umesto trazenih 80, "oprosti" samo 79 ili 78 odsto duga.

Prema Entoni Robinsonu, istocnoevropskom uredniku londonskog "Fajnensel tajmsa", bankari Londonskog kluba bili su "frustrirani onim sto su doziveli kao nerealan i u sustini politicki predlog, umesto ocekivane osnove za ozbiljne pregovore". Na izvestan nacin, frustriran je i sam Robinson (inace poznati i priznati ekspert za bivsu Jugoslaviju), koji je s velikim ocekivanjima najavio ovu rundu pregovora, videci u njima "odlucan, novi pokusaj (predsednika Milosevica) da razbije medjunarodnu finansijsku izolaciju".

S posebno velikim ocekivanjima Robinson je najavio "novi (pregovaracki) tim predvodjen Dankom Djunicem", opisujuci ga kao "tehnokratu, a ne politicara", koji u London dolazi sa "snaznim mandatom da gradi na dosadasnjem napretku i postigne sporazum". Ispostavilo se, medjutim, da i "tehnokrati" mogu da istupe sa "u sustini politickim" predlozima.

Po oceni Robinsona, razocarana i frustrirana reakcija bankara Londonskog kluba mogla bi se poput bumeranga vratiti samom Milosevicu. Naime, pise on u prekjucerasnjem "Fajnensel tajmsu", Milosevicev "trenutni primarni interes je da osigura sebi jos cetiri godine vlasti kao predsednik Jugoslavije". Kada zadovolji taj trenutni interes, u cemu nece imati problema, buduci da kontrolise federalni Parlament, Milosevic ce, smatra Robinson, "morati da Jugoslaviju vrati u finansijsku maticu, kako bi sprecio blisko bankrotstvo i dalji ekonomski kolaps". A za to mu, medjutim, nece biti dovoljna kontrola nad federalnim Parlamentom, vec ce morati da nadje nacin da odobrovolji svetske bankare, koji pre svega zele natrag svoje pare.

A ti bankari su, buduci da citaju novine, mogli poslednjih nedelja da zapaze nekoliko stvari. Prvo, da je Milosevic spreman da "prvorazrednu drzavnu aktivu rasproda za bagatelnu cenu - kada to odgovara njegovim izbornim potrebama". Drugo, sto bankarima nije promaklo, tvrdi Robinson, jeste da je nepunih nedelju dana nakon sto je u srpski trezor stigla prva transa gotovine koju su italijanski Stet i grcki OTE platili za 49 odsto akcija u srpskom PTT - "vlada podlegla pred zahtevima lekara i medicinskog osoblja u strajku". Po uredniku "Fajnensel tajmsa", to bi moglo posluziti kao primer slabo placenim zaposlenima u drugim sektorima, da na slican nacin zatraze isplatu zaostalih plata... "sto ce jos vise presusiti fondove neophodne za finansiranje proizvodnje i bankarske reforme".

Obrazlazuci bankarima Londonskog kluba jugoslovensku ponudu vracanja 20 odsto duga, Danko Djunic je, pored ostalog, prethodne procene ekonomskog stanja zemlje ocenio kao "nerealno optimisticke". U nedoumici u koju su ih bacile dve dijametralno razlicite slike, evropski analiticari balkanskih (ne)prilika se pitaju nije li time vice-premijer zapravo polemisao sa svojim buducim predsednikom i njegovom predizbornom vizijom Srbije, odnosno SR Jugoslavije, "rame uz rame sa najrazvijenijim evropskim zemljama"?