NASTAVAK PREGOVORA SRJ I LONDONSKOG KLUBA NAJVEROVATNIJE U JULU

Potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic pozvao je bankare da na iducu rundu razgovora dodju u Beograd da bi se uverili da Jugoslavija nema vece mogucnosti od ponudjenih da vrati dugove

Jugoslavija i Londonski klub komercijalnih banaka kreditora sporazumeli su se da nastave pregovore iduceg meseca, posle dva dana pregovora u Londonu koji su zavrseni bez ikakvog napretka, tvrdi "Fajnensl tajms". U bankarskim krugovima u Londonu, "Nasoj Borbi" receno je medjutim da je to "za sada samo ideja ali da Medjunarodni komitet komercijalnih banaka poverilaca (ICC) jos nije doneo odgovarajucu odluku u tom smislu". Potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic pozvao je bankare da na iducu rundu razgovora dodju u Beograd da bi se uverili da Jugoslavija nema vece mogucnosti od ponudjenih da otplati dugove.

Delegacija SRJ koju je predvodio potpredsednik Savezne vlade trazila je umanjenje duga od 2,4 milijarde dolara za 80 procenata, grejs period od devet godina i 25-godisnji rok za vracanje kredita. Taj predlog prihvacen je kao baza za pregovore, ali su banke predvodjene Cejz Menhetn bankom, stavile delegaciji SRJ jasno do znanja da je takav predlog daleko od onoga sto su oni spremni da usvoje, tvrdi "Fajnensl tajms".

Jugoslovenski predlog ne moze biti baza pregovora rekao je Rojteru jedan bankar blizak pregovarackim krugovima. "Potrebno je dvoje za tango. Za banke koje su bile ukljucene u pregovore to nije opcija o kojoj se moze raspravljati" rekao je taj izvor. "Banke se uvek nadaju da ce pregovori biti nastavljeni i moguce je da cemo se sastati u julu, ako se sve clanice ICC sloze s tim i ako nam budu predocena nova dokumentacija o privrednim i finasijskim pokazateljima".

"Ovo su zaista preambiciozni predlozi" kaze Parvoleta Stereva, analiticar ING Baringa. "Osamdeset odsto oprosta duga nisu dobile ni daleko siromasnije zemlje, niti je ijedan 'Bredijev plan' za reprogramiranje dugova ikada podrazumevao toliko visok otpis duga. Takodje i rok od devet godina grejs perioda je suvise dug, dok bi se rok otplate od 20 do 25 godina mogao smatrati relativno prihvatljivim."

Parvoleta Stereva, ali i drugi analiticari, specijalisti u ovoj oblasti tvrde da bi se razumnim mogao smatrati otpis duga od 30 procenata, "eventualno u najgorem slucaju 50 odsto". Razuman grejs period mogao bi biti pet do sedam godina, a u predlogu jugoslovenske delegacije, po misljenju ovog analiticara, posebno je problematican onaj deo u kojem se trazi da ostatak duga bude vracan u formi kredita.

Jugoslovenska strana trazila je, naime, prema navodima Rojtersa (koji je dobio zvanicnu dokumentaciju o jugoslovenskom predlogu reprograma duga), da se ostatak duga od 481 milion dolara vraca u formi kredita koji bi bio otplacivan u narednih 25 godina. "To bi bio izuzetak, jer su Slovenija, Hrvatska i Makedonija prihvatile izdavanje eurobondova (obveznica), sto jugoslovenska strana nije prihvatila" kaze Stereva. "To budi sumnju, jer se jugoslovenska strana za izvesno vreme moze pojaviti sa zahtevom da se i taj kredit ponovo reprogramira, sto je kod obveznica iskljuceno", objasnjava ovaj analiticar ING Baringa.

Razlicit pristup kreditora

U pregovorima koje je delegacija BIH juce otpocela sa clanicama Londonskog kluba, pregovarace se o eventualnom oprostu 90 odsto duga i fleksibilnim rokovima otplate. Takav zahtev delegacije BIH zasniva se na stavu da je Bosna bila zrtva rata vodjenog na prostoru bivse Jugoslavije. Stereva kaze da je i to veoma visok zahtev, ali da bi oprost 75 odsto duga bio razuman. "Jugoslavija i Bosna su u veoma razlicitim situacijama. Iako SRJ u ovom trenutku nije u mogucnosti da otplacuje dug, jasno je da ona na duzi rok ima znacajne potencijale ne samo da otplati svoje obaveze vec i da snazno reinvestira u svoju privredu.

Koliko mi je poznato, veliki deo imovine nalazi se i dalje u drzavnim rukama, i kroz proces privatizacije zemlja bi mogla ne samo da postane sposobna za redovno servisiranje svojih obaveza vec i snazno reinvestiranje. Ta cinjenica takodje ukazuje da ce Londonski klub tesko prihvatiti ovakve jugoslovenske zahteve".

Predlog za diskusiju

Zelimo da se ponasamo po pravilima trzisne ekonomije, ne insistiramo ni na cemu, vec samo na takvom sporazumu koji ce izdrzati probu vremena". On je takodje rekao da je bankarima predlozio da dodju u Beograd da bi svojim ocima mogli da vide u kakvoj situaciji se SRJ nalazi. "Osnova za pregovore napravljena na bazi jugoslovenskih sposobnosti za otplatu duga u realnim rokovima i na realnim pretpostavkama. "Smatramo da ne mozemo da otplacujemo vise od onog sto smo predlozili. Zelimo sindikovani kredit, ali i izdavanje obveznica bi moglo biti priohvatljivo" rekao je Djunic.

"Svaki sporazum sa Jugoslavijom mora biti izgradjen na proceni o mogucnostima koje zemlja ima za otplatu dugova, a cini se da sada nema nikakvog priliva kapitala i da je privreda bankrotirala", rekao je, medjutim, jedan analiticar Rojteru.

"To bi trebalo shvatiti samo kao inicijalni predlog koji ostavlja prostor za diskusiju", izjavio je jedan bankar. Iako je sporazum sa MMF od kljucne vaznosti za sporazum sa Londonskim klubom, on bi ipak mogao biti potpisan i pre tog perioda, s tim sto bi bio aktiviran neposredno po primanju Jugoslavije u clanstvo MMF sto se svakako nece dogoditi pre januara iduce godine.

Kontakti na minimumu

Veruje se da su iz delegacije SRJ upravo zbog takvih razloga izostavljeni Vuk Ognjanovic, Borka Vucic i dr Oskar Kovac.

U ranijim nastupima jugoslovenska delegacija zauzimala je razlicite stavove: od ambicija da dug SRJ bude restruktiran po poljskom ili bugarskom modelu (koji podrazumeva redukciju dugova, do eksplicitnih tvrdjenja da ce jugoslovenska strana otplatiti sve dugove bez umanjivanja, ali da trazi povoljnije uslove otplate.

T. Jakobi