OD CEGA VOJVODJANI NAJVISE STRAHUJU

Svaki drugi anketirani Vojvodjanin strahuje od bolesti i nemogucnosti lecenja. Strah od privatizacije ispoljilo je 1,8 odsto ispitanika

Milka Puzigaca

Teza da izbori na ovim prostorima, od 1990. godine, nisu dobijani zahvaljujuci stranackim preferencijama vec strahovima koji su negovani i potencirani, bila je opredeljujuci faktor da se oni redovno prate, u svim istrazivanjima javnog mnenja u organizaciji Agencije "SCAN". Pracenje eventualnih promena u strukturi strahova bio je i jedan od ciljeva ovog istrazivanja. Posto se strahovi u vojvodjanskoj javnosti prate poslednjih sedam godina, to je omogucilo relativnu longitudinarnost u posmatranju i formiranje liste strahova.

U svim dosadasnjim istrazivanjima, najdominantniji medju strahovima bio je strah od gradjanskog rata, koji je prednjacio u grupi politickih strahova. Sve ove godine on je, zajedno sa strahom od medjunacionalnih sukoba, bio visoko percepirana opasnost od koje se, u jednom trenutku, plasio skoro svaki punoletni Vojvodjanin. Medjutim, u istrazivanju koje je obavljeno pocetkom prosle godine, mada je i dalje bio najprisutniji strah od gradjanskog rata (53 odsto), najavili smo promenu u strukturi strahova i njihovo pomeranje od politickih ka strahovima ekonomske i socijalne prirode, medju kojima je, u to vreme, najdominantniji bio strah od gladi (39,9 odsto anketiranih je za jedan, od tri moguca straha, odabralo glad).

Kako danas izgleda lista strahova?

Anketirani su mogli da sa liste od 15 ponudjenih problema, odaberu do tri od kojih se najvise plase. Pored toga, postojala je mogucnost da sami ispitanici ubeleze problem ili opasnost koju oni najvise percepiraju, ukoliko je nema na listi. Svi ucesnici u istrazivanju su mahom zaokruzivali sva tri odgovora (otuda zbir od 300 odsto), sto govori o, i dalje, visokoj prisutnosti strahova medju punoletnim Vojvodjanima.

U tako formiranoj listi, prvi put posle 1990. godine, na prvom mestu po percepciji, nije strah od gradjanskog rata. On je ovog puta svoje, dugo dominirajuce mesto, ustupio strahu od bolesti i nemogucnosti lecenja. Skoro svaki drugi (47,3 odsto), od 1.162 ispitanika, za jedan od tri problema kojih se najvise plase, odabrali su ovaj problem.

Visoko kotiran, (na trecem mestu) se ovog puta nalazi strah od nemogucnosti zaposljavanja. Ovaj problem je navelo 27 odsto od ukupnog broja anketiranih i to najvise u populaciji do 25 godina starosti.

Odmah iza straha od nemogucnosti zaposljavanja smestio se strah od socijalnih nemira. Nesto manje nego svaki cetvrti anketirani punoletni Vojvodjanin (23,3 odsto) percepira socijalne nemire. Ovaj strah je srazmerno zastupljen i kod muskaraca i kod zena, ali zato, sto je veci stepen obrazovanja to je ucestalija prisutnost ovog straha. U zavisnosti od starosne dobi ispitanika, percepcija straha od socijalnih nemira je u obrnutoj srazmeri, u odnosu na strah od nemogucnosti zaposljavanja. Strah od socijalnih nemira najmanje percepiraju pripadnici najmladjeg punoletnog stratuma (do 25 godina), a najvise najstariji (iznad 56 godina starosti).

Ako, u slicnom kontekstu, posmatramo sledece pozicionirane strahove: strah od inflacije (22,4 odsto) i od gladi (22,3 odsto), strah od daljeg pada zivotnog standarda (19,8 odsto) i strah od mogucnosti otpustanja radnika (16,2 odsto), onda teorija o narastanju strahova socijalne i ekonomske prirode dobija na znacaju. Visoko kotirani strah od gladi u proslogodisnjim istrazivanjima sada se rastace u strahove cija bi glad mogla biti eventualna posledica. Strah od gladi je najprisutniji kod najneobrazovanijih, a sa povecanjem stepena obrazovanja percepcija straha od gladi opada. Identicna je situacija i kod pada zivotnog standarda. Kod socijalnih nemira je obrnuta percepcija. Njih se najmanje plase najneobrazovaniji a od posledica socijalnih nemira najvise strepe najobrazovaniji.

Strah od gladi jednako je utemeljen kod svih starosnih grupa,a percepcija straha od daljeg pada zivotnog standarda, najveca je kod najmladjih kod kojih je inace i najamnji strah od socijalnih nemira. Sa povecanjem godina starosti opada strah od pada zivotnog standarda, ali zato raste strah od socijalnih nemira.

Strah od privatizacije (1,8 odsto), takodje bismo mogli pripisati onima iz grupe socijalnih strahova.

Posle svih ovih strahova sa socijalnim predznacima, pozicionirali su se strahovi od nekih oblika nasilja medju kojima je strah od korupcije, nemorala i nepostovanja zakona (18,4 odsto), strah za licnu bezbednost i opasnost od pljacke (12,6 odsto), strah od proterivanja (3,9 odsto) i strah od blokade (2,8 odsto). Ako ove strahove posmatramo u kontekstu nepoverenja u institucije sistema, tada osecanja nesigurnosti i nezasticenosti kod punoletnih stanovnika Vojvodine, izvesno dobijaju na znacaju.

Koji su to problemi za koje Vojvodjani smatraju da ih vlasti prioritetno moraju resavati?

Slicno kao i kod strahova, ponudjena je lista problema sa koje su ispitanici trebali da odaberu do tri koje smatraju prioritetnima. Na tako formiranoj listi prioriteta na prvom mestu se nasao privredni oporavak, koji je zaokruzio skoro svaki drugi anketirani (46,3 odsto). Odmah iza njega pozicionirali su se problem nezaposlenosti (42,3 odsto) i socijalna pitanja (39,5 odsto).

Ocigledno da je lista prioriteta, koje treba sto pre resavati, odslikana strahovima u vojvodjanskoj javnosti. Odmah iza ova prva tri prioriteta, smestio se zahtev vlastima da poradi na garantovanju licne bezbednosti i prava na sigurnost gradjana (24,6 odsto).

Tek na petom mestu se, u "zitnici" (koja ocigledno nije samo to), nalazi polozaj poljoprivrede (22,2 odsto).

Svaki peti ispitanik (21,3 odsto), misli da je jedan od najvaznijih prioriteta povratak u medjunarodne organizacije i institucije. Odmah zaitm se prepoznaje potreba za demokratizacijom vlasti i medija (16,9 odsto) i potiskivanje "sive ekonomije" i "crnog trzista" (16,9 odsto). Istovremeno svaki sedmi (14,1 odsto) Vojvodjanin misli da, jedan od prioriteta koji treba sto pre resavati, jeste pitanje izbeglica.

U svojim strahovanjima od sopstvene stvarnosti i pretpostavljene buducnosti, jasno se prepoznaje da bez privrednog oporavka nema resavanja niza gorucih pitanja, medju kojima su socijalni problemi sve dominantniji. Ocekivanja od vlasti i pretendenata za izborne takmace su velika. Medjutim, istovremeno je veliko nepoverenje, nesigurnost, rauzocaranost ali i nestrpljenje koji sada vec proizvode dinamiku birackog tela takvu da se brzo menjaju stranacke preferencije. Takodje, ovo bi moglo biti upozorenje za sve politicke stranke, da ce se sve teze biracko telo opredeljivati za neku opciju bez prepoznatljivog i razumljivog programa. Mozda bi tu mogao biti odgovor na pitanje otkud rast popularnosti jedne politicke opcije koja je sada aktuelna. Posle trvenja na opozicionoj politickoj sceni, kakva god da je politicka opcija cija popularnost trenutno raste, ona je za uzdrmano, nestabilno i nesigurno biracko telo jedina prepoznatljiva i bar donekle razumljiva.