Odan i trapav

Olga Nikolic

"Imamo nekompetentnog ministra prosvete", izjavio je pre nekoliko dana profesor Fedor Zdanski, dekan Tehnolosko-metalurskog fakulteta, ogorcen zbog drzavnog tretmana univerzitetskog obrazovanja. Kad kolega kolegi uputi ovako opore reci, one - u normalnim okolnostima - moraju da imaju "tezinu" i da odjeknu gromoglasno u javnosti. Na ovom delu Balkana, medjutim, odavno se zivi u vanrednim uslovima i "gaji" nehajan odnos prema skolstvu, pa je recenica dr Zdanskog "zazvucala" samo u uskom krugu istomisljenika. Utisak je da slican efekat imaju i ucestali istupi profesora Jova Todorovica, koji se poslednjih nedelja oglasava povodom prozivki oko plata i upisa srednjoskolaca.

Ministar prosvete se ocigledno ne snalazi bas najbolje u susretima sa novinarima, jer njegovi iskazi (usled treme?) vrve od kovanica tipa "sad, zasad toliko" ili ".zelim da vam pozelim" - pri cemu je poenta njegovih izjava u tome da su "njegovi" prosvetari uvek bili korektni, nisu pravili probleme niti su strajkovali i on ce ih zbog toga stititi. Kako? To ce znati cim bude obavesten o novim merama Vlade, koje ce vec neko utvrditi mimo njegove volje i znanja.

Takav tretman vlasti prema sopstvenom ministru sasvim je normalan odnos u postojecoj drzavnoj hijerarhiji, koji se potom preslikava na skolski sistem. Sve je izrezirano u stilu sintagme "i nad popom ima pop". Od ministra se trazi da bez ikakvog intelektualnog napora sledi odluke premijera, predsednik Vlade mora uvek da drzi oci uprte u predsednika drzave, s neznatnim skretanjima ulevo - a da li onaj ko se nalazi na samom vrhu piramide vlasti nekom polaze racune, za pricu o skolskim pitanjima potpuno je nevazno. Bitnija je analiza ponasanja u lancu ministar-direktori-profesori-ucenici-roditelji.

Kao sto je vazno da se na celo prosvete izabere "covek od poverenja", bezgranicno odan - po slicnom principu biraju se i direktori skola. Jedan od osnovnih kriterijuma jeste da "slusni aparat" funkcionise besprekorno, u protivnom slede packe. Taj trend se uglavnom postuje, a kolicina lojalnosti srazmerna je potom izigravanju autoriteta u skolama. Logika kaze da red, rad i disciplina po formuli "moze da se radi samo kako direktor nalozi i nikako drugacije" lomi nastavnike i profesore i pretvara ih u poslusnike, koji bez plata i pod tutorstvom izabranika - resornog ministra, treba da vaspitavaju ucenike, buduce slobodne gradjane...

Tako se zatvara krug prosvetnog nezadovoljstva, u kome se u prvi plan isticu neisplacene zarade, a zataskavaju ozbiljnije teme, iako su one odavno ugrozile obrazovnu "supstancu", profesorske i ucenicke motive i entuzijazam. Samo smo mi, za razliku od sveta, "kul" - jer je kriterijum podobnosti na vecoj ceni od sposobnosti.