VERUJU LI VOJVODJANI INSTITUCIJAMA SISTEMA

Svaki deseti Vojvodjanin jos se uzda u policiju, svaki jedanaesti u sud, svaki tridesetprvi u tuzilastvo, a tek svaki sezdesetsedmi u inspekcije

Slobodan Beljanski

Istrazivanje novosadske agencije SCAN pokazuje da Vojvodjani ne veruju institucijama sistema. Velika vecina ucesnika ankete (61,7 odsto) nema poverenja ni u jednu ustanovu vlasti. Svaki deseti jos se uzda u policiju, svaki jedanaesti u sud, svaki tridesetprvi u tuzilastvo, a tek svaki sezdesetsedmi u inspekcije. Bez znacajnijeg uticaja na opredeljivanje bili su pol, starost i nacionalna pripadnost. Nepoverenje raste sa stepenom obrazovanja.

Kada je trebalo da nesto odredjenije kvalifikuju svoj stav gotovo dvostruko vise anketiranih imalo je negativan nego pozitivan odnos prema cetiri pomenute institucije. Izuzetak predstavlja advokatura (koja nije institucija vlasti, ali jeste javni poziv i deo je pravosudnog sistema) u odnosu na koju je podjednako procenat imao pozitivno (26,1 odsto) kao i negativno misljenje (26,7 odsto).

U objasnjenju razloga nepoverenja preovladjuju ocene o gubitku autoriteta, o losem radu, o nesprovodjenju zakona ili o izazivanju osecanja nesigurnosti (21,6 odsto), iza cega odmah sledi sumnja u korupciju, mito, protekciju ili odsustvo samostalnosti i nezavisnosti (18,4 odsto). Kod anketiranih koji su izrazili poverenje potpuno je zanemarljiv procenat onih koji misle da ove ustanove imaju integritet i dostojanstvo (3,7 odsto), da stite od kriminala (2,3 odsto) ili da su nepotkupive (1,5 odsto).

Posebno je indikativno to sto ogromna vecina anketiranih probleme u radu sudova vezuje za zavisnost od politickih mocnika, mito, korupciju, protekcije, intervencije i veze (74,7 odsto), manji deo za neazurnost, profesionalnu i licnu nesigurnost sudija ili njihovu nestrucnost i nekompetentnost (16,6 odsto), a neznatan deo razloge nalazi u necem drugom sto na meniju od dvanaest ponudjenih odgovora nije bilo servirano.

Institucije sistema u poslednjih pet decenija kod nas nisu uzivale previse poverenja. Ali, dok se u jednopartijsko doba racunalo sa "poznatim protivnikom" jer se pravna nejednakost upravljala prema ideoloskom kredibilitetu, sada su koreni nepoverenja daleko razgranatiji, pa su, osim politicke korupcije, u igri i materijalna beda i moralna ravnodusnost i legislativni haos i direktni kriminal i puka nestrucnost.

Direktna korelacija izmedju nepoverenja u institucije vlasti i poverenja u ekstremno nacionalisticku politicku desnicu otkriva latentnu zudnju za redom podanistva i diktature. Samo razocarani i nedovoljno obrazovani ucesnik spreman je i da veruje da je odustajanje od slobode prikladna cena sigurnosti i da slobodu zrtvuje radi sasvim uproscenog i bucno propagiranog modela sigurnosti. Da bi se prebolelo razocaranje, kako kaze jedan znameniti sociolog, pokusava se sa redukcijom kompleksnosti.

Vojvodina je nekada imala jedno od najuredjenijih i najuspesnijih pravosudja u prethodnoj Jugoslaviji. U zbirkama sudskih odluka, koje su odrazavale meru interpretativnih ovlascenja, kvaliteta odluka i njihovog znacaja za sudsku praksu, u razdoblju od 1961 do 1970 godine, od ukupno objavljenih 678 sentenci i obrazlozenja u krivicnim i gradjanskim predmetima, Vrhovni sud Vojvodine bio je zastupljen sa 173 odluke (25,5 odsto), odmah iza Vrhovnog suda Hrvatske (28,3 odsto), ali ispred Vrhovnih sudova BiH (24,6 odsto), Slovenije (9,3 odsto), Srbije (6,1 odsto), Makedonije (3,7 odsto) i Crne Gore (2,5 odsto). U krivicnim predmetima Vrhovni sud Vojvodine bio je na prvom mestu, sa 28,4 odsto objavljenih odluka. Posmatrajuci Republiku Srbiju u celini, Vrhovni sud Vojvodine participirao je sa citavih 80,7 odsto u odnosu na Vrhovni sud Srbije. Cinjenica da sa ovakvim prestiznim iskustvom Vojvodjani danas toliko potcenjuju pravosudje, bez obzira sto uzrok delom mozemo traziti i u njihovim visokim iziskivanjima i u strozim kriterijumima i sto je sasvim moguce da su iskustva i predrasude gradjana nesto nepovoljniji nego sto pokazuje stvarni rad sudova, nesumnjivo nam govori da je vojvodjansko pravosudje dozivelo tesku degradaciju, ali i to da je, verovatno, situacija u drugim krajevima sadasnje Jugoslavije jos nepovoljnija.

Politicko drustvo, podsetimo se stare Lokove interpretacije, postoji tamo gde se svaki njegov clan odrekao vlastite prirodne vlasti i predao je u ruke zajednice; oni koji imaju zajednicki ustanovljeni zakon i sudstvo sa vlascu da resava sporove i kaznjava prekrsioce jesu u politickom drustvu, a oni koji nemaju takvog zajednickog prava apelacije, koji nemaju ustaljen i opstom saglasnoscu odobren zakon i kojima nedostaje poznat i nepristrasan sudija, jos su u prirodnom stanju. Institucije vlasti onaj su hegelijanski "srednji termin", ono opste (drzava, vlada, pravo, zakon) sa kojim se vezuje licnost, u kome se nalazi zadovoljenje svoje pune stvarnosti i u kome se, posredovanjem suceljen sa drugim ekstremima, dopire do zajednickog samoodrzanja.

(Nastavlja se)