U HAGU POCELO SUDJENJE GENERALU TIHOMIRU BLASKICU

Dokazi koje je Tuzilastvo najavilo govore da je Blaskic planirao, naredio, na drugi nacin pomogao ili znao za zlocine u Centralnoj Bosni

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

"Izvescemo dovoljno dokaza da se general Blaskic proglasi krivim po svim tackama optuznice" - samouvereno je, u zakljucku svoje uvodne reci pred Prvim pretresnim vecem haskog Tribunala, najavio Mark Harmon, vodja troclanog "sveamerickog" tuzilackog tima na procesu hrvatskom generalu. Protivnicki, "hrvatsko-americki" tim branilaca - Anto Nobilo iz Zagreba i Rasel Hejman iz Los Andjelesa - koji je u pripremama za proces podjednako samouvereno najavljivao da ce dokazati Blaskicevu nevinost, opredelio se da svoju uvodnu rec odrzi tek posto tuzilastvo prezentira sve dokaze protiv njihovog branjenika. Sam optuzeni se, na poziv predsedavajuceg sudije Zorde, predstavio: rodjen je 1960. u Kiseljaku, zavrsio je Vojnu akademiju Kopnene vojske u Beogradu, do avgusta 1991. bio je oficir JNA sa cinom kapetana prve klase, do dolaska u Hag ziveo je u Zagrebu, a po zanimanju je profesionalni vojnik Hrvatske vojske.

Sa svoje strane, Prvo pretresno vece kome predsedava Klod Zorda iz Francuske, najavilo je "fer i promptno sudjenje", u skladu sa najvisim standardima kojima tezi haski Tribunal.

U svojoj uvodnoj reci tuzilac Mark Harmon je u najopstijim crtama opisao dogadjaje na koje se odnosi optuznica, a u kojima su - kako je rekao - vojne snage bosanskih Hrvata, pod zapovednistvom i kontrolom Tihomira Blaskica, "etnicki ocistile" deo Centralne Bosne. To je, naglasio je Harmon, ucinjeno vrlo efikasno sistematski i nemilosrdno: razaranjem muslimanskih sela, paljenjem muslimanskih kuca, pljackom imovine, zatvaranjem muslimanskih muskaraca i njihovim koriscenjem za kopanje rovova u prvim borbenim linijama, proterivanjem Muslimana i, u nekim slucajevima, ubijanjem muslimanskih civila.

Dokazi koje ce tuzilastvo prezentirati, najavljeno je u uvodoj reci, govore o tome da je optuzeni Blaskic to planirao, naredio ili na druge nacine pomagao. Da bi to ilustrovao, Harmon je pomenuo da su se glavni zlocini iz optuznice odigrali u neposrednoj blizini Blaskicevog staba: selo Ahmici, koje je 16. aprila 1993. sravnjeno sa zemljom a njegovi stanovnici masakrirani, udaljeno je svega pet kilometara od Viteza; Stari Vitez gde su vojnici HVO dva dana kasnije izazvali stravicnu eksloziju kamiona-bombe u kojoj je stradalo mnogo civila, udaljen je svega 300 metara od Blaskicevog staba; optuzeni je, takodje, imao stab i u kasarni u Kiseljaku, odakle su zatoceni muslimanski civili odvodjeni na prinudan rad. Kao profesionalni i akademski obrazovani vojnik Blaskic je dobro znao kakve su obaveze komandanta po medjunarodno humanitarnom pravu, ali ih je, smatra tuzilac, svesno ignorisao... u resenosti da ostvari hrvatsku dominaciju u Centralnoj Bosni.

Da je Blaskic znao za sve zlocine opisane u optuznici, ali nije ucinio nista da ih spreci ili kazni njihove izvrsioce, potvrdice, uveren je Harmon, brojni nepristrasni svedoci zbivanja u Centralnoj Bosni: pripadnici Unprofora, clanovi evropske posmatracke misije, predstavnici Medjunarodnog crvenog krsta. Neki od njih su licno kod Blaskica protestvovali zbog kamiona-bombe u Starom Vitezu i granatiranja pijace u Zenici, ali su od njega dobili isti odgovor kao i kada su protestvovali zbog masakra u selu Ahmici. Da su, naime, "to ucinili Srbi!" A ko je to zaista ucinio, najavio je Harmon, pokazace svedoci-zrtve, medju kojima ce biti i sezdeset cetvorogodisnji Sahib Ahmic, preziveli masakra u selu Ahmici, kome su na njegove oci vojnici HVO ubili sina, snaju i dva unuka, a zatim zapalili kucu.

Nakon uvodne reci tuzioca, pozvan je prvi svedok optuzbe: americki istoricar Robert Donja, autor nekoliko knjiga o Bosni i Hercegovini.