Sreda, 25. jun 1997.

SAD ZAUSTAVILE REALIZACIJU ZAJMA SVETSKE BANKE HRVATSKOJ U IZNOSU OD 30 MILIONA DOLARA

Put do sefa vodi preko Dejtona

Predsednik Tudjman ne ispunjava dosledno svoje obaveze iz mirovnog sporazuma, ukljucujuci izrucenje optuzenih za ratne zlocine Haskom tribunalu, izjavio zvanicnik Vasingtona

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Kako god da se okrene, gde god krene - Franjo Tudjman sudara se sa Dejtonom. To je, naravno, sudbina unazad godinu i po dana i Slobodana Milosevica i Alije Izetbegovica - ostale dvojice potpisnika mirovnog ugovora o BiH - s tim sto je u ovom prilogu rec o najnovijem americkom uvrtanju ruke hrvatskog predsednika i njegovim tekucim bezuspesnim nastojanjima da se domogne zajma u sveukupnom iznosu od 480 miliona dolara, koji je Svetska banka jos pre sest meseci generalno odobrila vladi u Zagrebu za finansiranje vise raznih projekata ekonomske obnove i zapocetih reformi.

U vasingtonskom sedistu Svetske banke trebalo je juce da bude formalno odobrena realizacija jedne transe ovog zajma (u iznosu od 30 miliona dolara), ali je sa sastanka guvernerskog izvrsnog odbora ove institucije stiglo - umesto tog rutinskog parafa - samo kratko saopstenje da je ta odluka "odlozena na neodredjeno vreme". Pre dve nedelje SB odobrila je trazenih 13 miliona dolara za rekonstrukciju jedne cementare u Hrvatskoj, ali to je predstavljalo (kako je zvanicno bilo receno u Stejt departmentu) odavanje svojevrsnog priznanja Tudjmanu sto je nekoliko dana pre toga - pod neposrednim pritiskom Medlin Olbrajt - dao saglasnost za pustanje u promet mosta na Savi kod Brckog i sto je, uz to, odrzao jedan plameni govor kojim je najavio pokretanje postupka protiv svih koji onemogucavaju povratak izbeglica i progone preostale Srbe u Krajini. To, je medjutim, bilo to - i po vasingtonskom cenovniku vredelo je 13 miliona dolara.

"Nas je stav da se ne moze dozvoliti da se ide dalje sa zajmom Svetske banke, dok ne pocnu da se resavaju ostala pitanje predvidjena Dejtonskim mirovnim ugovorom. Predsednik Tudjman ne ispunjava dosledno svoje obaveze iz tog dokumenta, ukljucujuci preduzimanje potrebnih koraka oko izrucivanja u Hag optuzenih ratnih zlocinaca. Pojedinci , koji se traze zbog ratnih zlocina, izlaze i ulaze kako im se hoce u Hrvatsku i na teritoriju Bosanske Federacije koja je pod hrvatskom kontrolom" - izjavio je tim povodom novinarima jedan predstavnik americke administracije, najavljujuci da ce SAD nastaviti striktno da prate ponasanje vlade u Zagrebu i reaguju na svaki postupak. "Namerni smo da im, s tim u vezi, nedeljno i mesecno saljemo konkretne signale. U ovom trenutku, prema nasem misljenju, potrebno je da prime poruku da nisu nastavili putem koji vodi napred".

Zamrzivac za Tudjmana podrzavaju i zapadni saveznici

"Administracija je izlozena snaznom pritisku Kongresa i nezavisnih organizacija za zastitu ljudskih prava da nastavi sa svojom ostrom javnom retorikom i da se okane daljeg favorizovanja Hrvatske, koja je tokom troipogodisnjeg rata uglavnom bila tretirana kao strateski partner Vasingtona zbog uloge koju je imala u otporu srpskom ekspanzionizmu" - konstatuje se tim povodom u jednoj analizi jucerasnjeg "Vasington Posta", uz informaciju da se SAD intenzivno konsultuju sa zapadnim saveznicima oko novouspostavljenog zamrzivaca za Tudjmana, zasta (kako se saznaje)mogu da racunaju na njihovu bezrezervnu podrsku, imajuci u vidu odlucno prodejtonsko opredeljenje svih ucesnika "samita osmorice" u Denveru.

Kad je, inace, rec o ovom sve primetnijem pritisku na Tudjmana (a isti je slucaj i o merama koje se preduzimaju prema Milosevicu) Bela kuca dobija odlucnu podrsku sa oba kongresna krila u Senatu i Predstavnickom domu. U ovom najnovijem slucaju, sa zamrzavanjem Tudjmanovih nesudjenih 30 miliona dolara, taj svojevrsni fenomen uskladjenog koraka izmedju zakonodavne vlasti koju drze republikanci i predsednika SAD iz redova demokrata demonstriran je u ponedeljak i pismom koje je sestoro senatora poslalo u Belu kucu, sa upozorenjem da bi "transfer u Hag optuzenih za ratne zlocine trebalo da bude glavni prioritet politike na Balkanu" i konkretnim zahtevom Klintonu da se, u to ime, Amerika "suprotstavi svakoj medjunarodnoj pomoci Hrvatskoj, dok ova ne pohapsi i izruci Medjunarodnom tribunalu sve optuzene koji se nalaze na teritoriji pod njenom kontrolom".

Uprkos ovom zahladjenju odnosa prema Zagrebu, Klintonova administracija i dalje, zasad, ne pokazuje spremnost za saglasnost sa nedavno pokrenutom inicijativom jedne grupe senatora da se u Kongresu usvoji zakon kojim bi se americka pomoc pojedinim zemljama direktno vezala za njihovu saradnju sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine. Predlog tog zakonskog projekta (inicijator je republikanski senator Mic Mekonel iz Kentakija) jos nije usao u predvidjenu proceduru, ali uopste nije iskljuceno da ce se o njemu jednog dana i te kako govoriti i pisati.

Stavise - taj dan, mozda, uopste i nije vise daleko.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /