Sreda, 25. jun 1997. | |
SAD ZAUSTAVILE REALIZACIJU ZAJMA SVETSKE BANKE HRVATSKOJ U IZNOSU OD 30 MILIONA DOLARAPut do sefa vodi preko Dejtona
Predsednik Tudjman ne ispunjava dosledno svoje obaveze iz mirovnog sporazuma, ukljucujuci izrucenje optuzenih za ratne zlocine Haskom tribunalu, izjavio zvanicnik Vasingtona
Slobodan Pavlovic
|
"Administracija je izlozena snaznom pritisku Kongresa i nezavisnih organizacija za zastitu ljudskih prava da nastavi sa svojom ostrom javnom retorikom i da se okane daljeg favorizovanja Hrvatske, koja je tokom troipogodisnjeg rata uglavnom bila tretirana kao strateski partner Vasingtona zbog uloge koju je imala u otporu srpskom ekspanzionizmu" - konstatuje se tim povodom u jednoj analizi jucerasnjeg "Vasington Posta", uz informaciju da se SAD intenzivno konsultuju sa zapadnim saveznicima oko novouspostavljenog zamrzivaca za Tudjmana, zasta (kako se saznaje)mogu da racunaju na njihovu bezrezervnu podrsku, imajuci u vidu odlucno prodejtonsko opredeljenje svih ucesnika "samita osmorice" u Denveru. |
Kad je, inace, rec o ovom sve primetnijem pritisku na Tudjmana (a isti je slucaj i o merama koje se preduzimaju prema Milosevicu) Bela kuca dobija odlucnu podrsku sa oba kongresna krila u Senatu i Predstavnickom domu. U ovom najnovijem slucaju, sa zamrzavanjem Tudjmanovih nesudjenih 30 miliona dolara, taj svojevrsni fenomen uskladjenog koraka izmedju zakonodavne vlasti koju drze republikanci i predsednika SAD iz redova demokrata demonstriran je u ponedeljak i pismom koje je sestoro senatora poslalo u Belu kucu, sa upozorenjem da bi "transfer u Hag optuzenih za ratne zlocine trebalo da bude glavni prioritet politike na Balkanu" i konkretnim zahtevom Klintonu da se, u to ime, Amerika "suprotstavi svakoj medjunarodnoj pomoci Hrvatskoj, dok ova ne pohapsi i izruci Medjunarodnom tribunalu sve optuzene koji se nalaze na teritoriji pod njenom kontrolom".
Uprkos ovom zahladjenju odnosa prema Zagrebu, Klintonova administracija i dalje, zasad, ne pokazuje spremnost za saglasnost sa nedavno pokrenutom inicijativom jedne grupe senatora da se u Kongresu usvoji zakon kojim bi se americka pomoc pojedinim zemljama direktno vezala za njihovu saradnju sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine. Predlog tog zakonskog projekta (inicijator je republikanski senator Mic Mekonel iz Kentakija) jos nije usao u predvidjenu proceduru, ali uopste nije iskljuceno da ce se o njemu jednog dana i te kako govoriti i pisati.
Stavise - taj dan, mozda, uopste i nije vise daleko.
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |