DRUGI DAN RAZGOVORA NA OKRUGLOM STOLU O ALBANSKO-SRPSKIM ODNOSIMA U ULCINJU

Obe strane na starim pozicijama

Ezudin Susovic: Da bi se uspostavio dijalog Albanci se moraju vratiti u institucije drustva. - Beca Behljulji tvrdi da Albanci ne mogu ziveti unutar granica u kojima su ustavo ugrozeni. - Treba bezati od istorije, ali i sagledati sve aspekte vezane za kosovski problem: demografske, ekonomske i politicke - smatra dr Ivan Djuric

Ulcinj. - Nastavak srpsko-albanskog dijaloga o Kosovu, koji je prekjuce poceo u Ulcinju, protice u znaku pune tolerancije svih ucesnika, bez replika i ostro suprotstavljenih stavova. Medjutim, i jedna i druga "strana" ostaju na starim pozicijama: dok srpska traga za optimumom samostalnosti Kosova u postojecim granicama Jugoslavije i pod njenim formalnim suverenitetom, dotle albanska uporno trazi podrsku u realizaciji prava na samoopredeljenje, kao, kako se istice, "osnovnog prava svakog naroda".

Diskusija se, ipak, svodi na tri mogucna resenja kosovskog politicko-pravnog statusa - u okviru Srbije, u okviru Jugoslavije, ili u okviru sireg podrucja po projektu "Balkanije" Adema Demacija.

"Da bi se uspostavio dijalog, Albanci se moraju vratiti u institucije drustva u kojima su bili do 1990. godine. Treba doci u situaciju koja ce odrazavati etnicku strukturu na Kosovu" - rekao je Ezudin Susovic, predsednik Reformske stranke Sandzaka.

Prema recima Milenka Markovica, u ovom trenutku "treba praviti samo one korake koji vode ka istorijskom sporazumu". Za pocetak on smatra da treba doneti neku vrstu lex specijalisa za Kosovo, a kao konacno resenje predlaze primere u Evropi - Torilije i slicno.

Zahtev - status republike

Albanski intelektualci tvrde da je neprihvatljiva inicijativa medjunarodne zajednice za siru autonomnost Kosova. "Kosovu treba priznati status republike" - rekao je Ismet Salihu, dok Beca Behljulji naglasava da "Albanci ne mogu ziveti unutar granica u kojima su ustavno ugrozeni". I on je optuzio medjunarodne faktore kao generatore krize na Kosovu, jer im, veli, "na ovom prostoru treba jedna paradrzava, kako bi ispunjavali svoje interese".

Dr Zarko Korac je naglasio da bi situacija na Kosovu, imajuci u vidu stanje u Albaniji i odnos srpskog rezima prema tome, mogla da destabilizuje Makedoniju i tako izazvati treci balkanski rat. On je, pri tom, ozbiljno upozorio na "uspon Vojislava Seselja i njegovu sve vecu prisutnost u medijima". "Ideja srpskog etnickog programa nije umrla. Ona zivi u najrealnijem obliku i videcemo kako ce proci na izborima", rekao je dr Korac.

Slicno razmislja i Zivan Berisavljevic, i zakljucuje da "predstoji teska borba sa sindromom tzv. sabornog srpstva".

On smatra da bi prvi korak u resavanju kosovskog cvora trebalo da bude detaljno sagledavanje interesa etnickih celina na Balkanu. "Dominacija nacionalisticke svesti preovladava u srpskom narodu i veliko je pitanje da li ce demokratske snage na Kosovu dugo moci da izdrze kontrolu nad tenzijama nezadovoljstva" - rekao je Berisavljevic, i predlozio da se resenje za Kosovo trazi u okvirima Jugoslavije.

Rezultati represije
Ismet Salihu, pravnik iz Pristine, izneo je niz podataka o represijama srbijanskog rezima na Kosovu. Prema njegovim tvrdnjama od 1989. godine na Kosovu je ostalo bez svog radnog prostora trista hiljada ucenika srednjih i osnovnih skola, a 20.000 nastavnika i ucitelja bez posla, 900 profesora i asistenata protjerano je sa univerziteta, 110.000 radnika ostalo bez radnog mesta. "Ni u jednoj zemlji Evrope nije bilo vise politickih sudjenja kao na Kosovu" - rekao je Salihu i naveo podatak da je u istom periodu krivicno gonjeno 3.340 Albanaca i osudjeno na prosecnu kaznu zatvora od sedam godina i dva meseca. Zbog krivicnih dela odgovaralo je oko deset hiljada pripadnika albanske nacionalnosti, a osudjeno na oko 25.000 godina zatvora.

Faktori straha i nade

Dr Milan Popovic, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici, govorio je o faktorima straha i nade vezanim za Kosovo. Posebno je zabrinut zbog toga sto vlasti u Srbiji i Jugoslaviji uopste ne pokazuju zelju da "bilo sta nauce iz ove krize". "Izjave Zorana Lilica su u tom smislu krajnje zabrinjavajuce" - naglasio je Popovic, podrzavajuci program koji je prezentirao Dejvid Filips, predstavnik Saveta za medjunarodne odnose SAD. Za njega je prihvatljivije resenje konfederacija izmedju Srbije, Crne Gore i Kosova, koju zagovara Demaci, nego federacija izmedju Srbije i Kosova, koju predlazu Novak Pribicevic i dr Dragan Veselinov. Sta hoce Albanci - zapitao se Mark Krasnici, iz Demohriscanske stranke Kosova, i odgovorio: "Hoce da budu slobodni i da gazduju u svojoj kuci", dok Srbi nastoje da "Albance drze pod svojom vlascu".

Prema recima dr Ivana Djurica, predsednika Pokreta za demokratske slobode, u resavanju Kosova treba bezati od istorije, ali u svakom slucaju prethodno valja sagledati sve aspekte vazne za ovo pitanje (demografski, ekonomski i politicki). "Kao istoricar, posavsi od konstatacije da je i u proslosti Kosovo bilo jedno od najtezih potpitanja cuvenog Istocnog pitanja, lako bih mogao utvrditi da je ono svakako i danas jedna od najvecih muka nasih prinudjenih mentora (velikih sila, a posebno SAD)" - naglasio je Djuric.

Kao govornik u ime, kako je rekao, "vojvodjanskih autonomasa", Nenad Canak je naglasio da "srpski rezim smisljeno koristi neresavanje pojedinih problema, kako bi njima mogao da preti sopstvenim gradjanima". Njegova stranka, inace, dodao je "ne moze pristati na bilo kakav etnicki odnos u razgovorima", i u tom smislu zamerio organizatorima na nazivu dijaloga. "Ja sam Srbin po rodjenju, ali mi to nije profesija" - naglasio je on.

Ilijaz Kurtesi je rekao da je "ablanski narod dosao do nivoa svesti da svoje interese resava demokratskim putem" i izrazio optimizam da i u "srpskom narodu ima snaga koje ce znati da resavaju odnose sa drugim narodima demokratskim pregovorima".

B. I. Milicic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /