BIL KLINTON NA SAMITU U DENVERU O SPROVODJENJU MIROVNOG SPORAZUMA O BOSNI

Americki stav je da misija Sfor treba da bude okoncana do juna 1998, i SAD ocekuju da tako i bude, porucio je sef Bele kuce

Vladan Marjanovic
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Denvera

Iako se cinilo da su manje-vise sve sto su imali da kazu na temu situacije na podrucju bivse Jugoslavije lideri SAD, Velike Britanije, Nemacke, Francuske, Italije, Kanade, Japana, Rusije i Evropske unije - okupljeni na Samitu Osmorice proteklog vikenda odrzanog u Denveru - stavili u zasebno saopstenje na tu temu, sama zavrsnica skupa donela je jos nekoliko detalja koja makar donekle - upotpunjuju sliku o odnosu pojedinih vodecih clanica medjunarodne zajednice prema stanju na Balkanu.

U tom smislu pre svega treba izdvojiti ono sto je na zavrsnoj konferenciji za stampu impozantnom broju okupljenih novinara rekao americki predsednik Bil Klinton .

Upitan na osnovu cega bi se to posle Samita u Denveru moglo ocekivati da ce se desiti ono sto se dosad nije desilo - da strane potpisnice Dejtonskog sporazuma prestanu da izvrdavaju i ispune njegove odredbe, te sta ce biti sa zastitnim snagama u Bosni posle juna naredne godine, predsednik Klinton je kazao da je "nasa (americka) politika da ta misija treba da bude okoncana do juna 1998, i ocekujemo da tako i bude".

"Sto se tice prvog pitanja (o primeni Dejtonskog sporazuma, prim.), ja sam jasno stavio do znanja da smo svi napravili strasnu gresku sto smo se usredsredili na jun 1998, umesto da se koncentrisemo na to sto ce biti sutra, prekosutra i dan nakon toga", dodao je americki lider.

Ocenjujuci da su doskoro za izvesno poboljsanje stanja u Bosni bili zasluzni skoro iskljucivo Ifor, odnosno Sfor, Klinton je rekao da sada konstruktivni potezi dolaze i sa drugih strana, pojedinacno navodeci skorasnju odluku bosanskih Srba o ucescu u zajednickim ekonomskim institucijama. On je ponovio ovih dana u Denveru vec izrecen stav da ce od primene Dejtonskog sporazuma u svim segmentima, posebno u onom ekonomskom, zavisiti i to koliko ce i da li uopste preko potrebne finansijske pomoci iz inostranstva pristici na to podrucje.

Predsednik je rekao i da ne moze garantovati izvodjenje ratnih zlocinaca pred Medjunarodni sud za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, vec samo da podrzi njegovo postojanje. Pri tom se zauzeo za to da - s obzirom na brojnost i srodan karakter sukoba na drugim svetskim zaristima - ova instanca preraste u stalnu pravosudnu instituciju medjunarodne zajednice.

"Necu odustati od Dejtona, i verujem da cemo u narednih nekoliko meseci imati prilike da vidimo kako predstavnici clanica Grupe osam doprinose intenziviranju mirovnog procesa", zakljucio je Bil Klinton.

Zanimljivo je, inace da je Robin Kuk, britanski ministar spoljnih poslova, ucestvujuci na konferenciji za stampu premijera Tonija Blera, kao jedan od mogucih mehanizama za obezbedjenje primene Dejtonskog sporazuma pomenuo i sankcije - ne precizirajuci pri tom kakve, niti koga je najpre imao na umu kao "kandidata" za njihovo uvodjenje. Ovo je u dijametralnoj suprotnosti sa izjavom ser Liona Britona, potpredsednika Evropske komisije - inace, takodje Britanca - koji je, kako smo ranije vec javili, prethodnog dana rekao da nisu razmatrani takvi oblici pritiska na potpisnice sporazuma kako bi se obezbedilo njegovo sprovodjenje.