REC PLUS: DANIEL TOSKAN DI PLANTIJE O SANSAMA EVROPSKIH KINEMATOGRAFIJA

U mnogim evropskim zemljama se americka kulturna dominacija dozivljava kao prirodna pojava. Jedino se u Francuskoj razvio ozbiljan "pokret otpora"

"Sinonim zastite francuske kinematografije i evropskog filma", "aristokrata koji je iz opere i pozorista zakoracio u film, kao nesto popularnije, sto se gleda u dzinsu, boreci se za dostojanstvo te umetnosti"; tako je juce u Beogradu predstavljan Daniel Toskan di Plantije, najvisi gost naseg prvog Festivala evropskog filma. Njegovo iskustvo u kinematografiji je prebogato. Dovoljno je reci da je citavu deceniju bio na celu prestizne kompanije "Gomon". Uz ime mu se obavezno pominje istrajna borba da se filmovima iz Francuske i drugih evropskih zemalja obezbedi relevantno mesto u bioskopima i, koliko je moguce, ponisti dominacija holivudske produkcije.

O tome kakvi su izgledi Starog kontinenta u tom nadmetanju kaze:" Vec pola veka mi prisustvujemo jacanju americkog monopola u kinematografiji i kulturi uopste. To se desava kao rezultat jedne pazljivo izradjene strategije iskoriscavanja situacije razjedinjene i urusene Evrope, kakva je bila posle Drugog svetskog rata. Srecom, demonstracija americke industrijske moci je bila zapanjujuca, ali je njen umetnicki potencijal - cast nekolicini izuzetaka - diskutabilan. Pre dva dana sam u Los Andjelesu video predpremijeru Spilbergovog "Izgubljenog sveta". I bili su u pravi oni moji prijatelji koji su mi, pre nego sam odgledao taj film, rekli da sam to vec video. Umetnicka ambicija je ta velika prednost za Evropu. Nas kontinent ima kao "hendikep" veliku raznovrsnost kultura i jezika. Medjutim, to je i najvece bogatstvo i najbolja sansa. Pogresno je sto mnogi teze da naprave nesto sto bi jako licilo na americki film. U Nemackoj, koja je najmocnija ekonomska sila Evrope,ta je tendencija, na zalost, vrlo primetna.

Podsecajuci na davno utvrdjeno pravilo da kinematografija mora da zivi u dvojstvu - i kao umetnost i kao industrija, nas gost je izrazio nadu da bi razvoj televizije, proizasao iz tehnoloske revolucije, mogao biti od pomoci evropskoj filmskoj produkciji. - Umnozavaju se televizijske stanice koje ogroman deo programa popunjavaju filmovima i cak ni mocna holivudska industrija nece moci da proizvede dovoljno materijala za njihove potrebe. Eto, televizija je najpre pretila da ce da unisti kinematografiju, otimajuci bioskopsku publiku, a sada je prinudjena da je "izmisli", jer je najatraktivniji televizijski program upravo film. Oseca se vec potreba za sto vecom diversifikacijom filmske industrije i to Holivud ne moze da obezbedi.

Daniel Toskan di Plantije ne misli da je kinematografija do sada videla velike koristi od institucionalnog ujedinjavanja Evrope - Mnogo bolje funkcionise povezanost evropskih industrija nego distribucija kulturnih dobara. U dosta zemalja Evropske unije americka kulturna dominacija se dozivljava kao prirodna pojava. Jedino je Francuska uspela razviti "pokret otpora". Od 10 posetilaca bioskopa kod nas sada njih cetvoro gleda francuski, jedan evropski a preostalih pet americki film. U drugim zemljama je situacija mnogo gora. Engleska ostvarenja imaju vecu gledanost u Francuskoj nego u Engleskoj. Moze se reci da su komunisticki rezimi, naravno, iz drugih pobuda, bolje stitili svoje kulture od zapadne Evrope. Ali, ono sto se danas dogadja u Rusiji nije pozitivan primer - politicku diktaturu je smenila mafijaska anarhija. A mafija je uvek "obozavala" film, jer se u kinematografiji lako sakrije novac. Zato ce u buducnosti zastita demokratije i kulture biti tesno povezane. Do sada smo se uverili u postojanje Evrope trgovaca, ali ne i Evrope umetnika.

R. Kupres