ISTRAZIVANJE AGENCIJE "SCAN" : STAVOVI VOJVODJANA O GRADJANSKOJ NEPOSLUSNOSTI I LJUDSKIM PRAVIMA

Polovina ispitanika (54,9 odsto) kao najbolji "stit" od nepravde vidi redovne sudove, pod uslovom da donose presude iskljucivo na osnovu zakona

dr Aleksandar Molnar

Jedan od ciljeva istrazivanja je bio da se vidi kako Vojvodjani percipiraju mogucnosti borbe protiv nepravde u drustvu u kojem zive. Pritom nas je narocito zanimalo kakva institucionalna sredstva zastite od nepravde smatraju optimalnim i kako gledaju na gradjansku neposlusnost kao svojevrstan oblik samozastite. Na pitanje sta bi coveka danas najbolje moglo da zastiti od nepravde, otprilike polovina ispitanika (54,9 odsto) se opredelila za redovne sudove, pod uslovom da donose presude iskljucivo na osnovu zakona. Ovoj opciji su sklone tri cetvrtine ispitanika sa visom i visokom skolom, ali jos uvek jedna cetvrtina bira druge odgovore. Indikativno je da se za ovu opciju zalaze 71,9 odsto redovnih i 78,4 odsto povremenih citalaca "Nase Borbe". Sto se tice druge polovine (45,1 odsto) ispitanika, za nju se moze reci da je veoma hetorogena i da preferira veoma razlicita sredstva odbrane od nepravde, pri cemu je u njoj jedino vredno pomenuti one koji smatraju da sudovi opet treba da sude po kratkom postupku, u skladu sa starim zakonom "oko za oko, zub za zub" (14,0 odsto). Ovi stari preki sudovi otkrivaju najvece suprotnosti u ideoloskom sklopu SRS-a i LSV-a posto ih prihvata svaki cetvrti pristalica prve i svaki petnaesti pristalica druge stranke.

Gradjani imaju pravo da mirnim demonstracijama izraze protest protiv bezakonja: 60,3 odsto ispitanika Foto: D. Milosevic

Gradjanska neposlusnost je ispitivana u njena dva pojavna oblika: u obliku neposlusnosti prema odredjenim odlukama (postupcima) vlasti i u obliku neposlusnosti prema zakonu. Na pitanje da li gradjani imaju pravo da mirnim demonstracijama izrazavaju neslaganje sa odredjenim postupcima vlasti 60,3 odsto ispitanika odgovara potvrdno, daljih 16,9 odsto svoj potvrdan odgovor uslovljava time da je u konkretnom slucaju zloupotrebljena vlast i prekrsen zakon. Odatle se vidi da je vrlo mali broj anketiranih Vojvodjana koji u potpunosti odbijaju mogucnost da gradjani mirnim demonstracijama iskazu svoje neslaganje sa odredjenim postupcima vlasti. Njih 7,7 odsto kao razlog za to navodi ugrozavanje javnog reda i bezbednosti zemlje, dok 5,5 odsto iza svih, pa tako i mirnih demonstracija vidi uticaj "stranih faktora". Pritom se pokazuje da postoji snazna veza izmedju stava prema ovom obliku gradjanske neposlusnosti, s jedne strane, i partijske preferencije i izvora informacija kojima ispitanici poklanjaju najvece poverenje s druge strane. Medju pristalicama LSV nema nikoga ko osporava mirne demonstracije: 85,5 odsto ih vidi kao opste pravo, a 13,2 odsto ih smatra dopustenim samo u slucajevima zloupotrebe i krsenja zakona od strane vlasti. Na drugoj strani, pristalice SPS-a u velikom broju u njima prepoznaju ugrozavanje javnog reda i bezbednosti zemlje (25,6 odsto) i rezultat delatnosti "stranih faktora" (12,2 odsto). Ravno tri cetvrtine redovnih citalaca "Nase Borbe" shvata mirne demonstracije kao opste pravo, dok 45,6 odsto ispitanika koji iza mirnih demonstracija prepoznaju "strane faktore", kao i 39,3 odsto ispitanika koji u njima vide jedino ugrozavanje javnog reda i bezbednosti zemlje, najradje gleda programe RTS-a.

Rezultati istrazivanja takodje pokazuju da obrazovanje igra veoma vaznu ulogu u percepciji prava da se mirnim demonstracijama iskaze neslaganje sa odredjenim postupcima vlasti. Cak 88,7 odsto ispitanika sa visim i visokim obrazovanjem prihvata ovo pravo, dok od toga samo 16,3 odsto uslovljava njegovo koriscenje zloupotrebom i krsenjem zakona od strane vlasti. Istom stavu je sklona otprilike polovina ispitanika bez osnovne skole, s tim da u drugoj polovini jedna cetvrtina ne uspeva da o tom pitanju zauzme bilo kakav stav. U svakom slucaju, najskloniji mirnim demonstracijama su upravo oni koji su i nakriticniji prema radu sudova i na prvo mesto stavljaju njihovu zavisnost od politickih mocnika. To pokazuje da je veliko nepoverenje Vojvodjana u sudstvo praceno ne samo visokim opredeljenjem za njihovu emancipaciju od sfere politicke moci, nego i porastom svesti da i oni sami na tom polju moraju nesto preduzeti. Percepcija dalekog ideala zastite od nepravde preko samostalnog, profesionalnog i nezavisnog sudstva ide ruku pod ruku sa relativno nesmetanim koriscenjem sredstava gradjanske neposlusnosti protiv tih istih politickih mocnika za koje se misli da pod kontrolom drze sudije. Sasvim drugacije stvari stoje u pogledu drugog oblika gradjanske neposlusnosti. U teoriji se po pravilu ne pravi razlika izmedju politicke odluke i zakona kao objekta gradjanske neposlusnosti, posto i u jednom i u drugom slucaju gradjani stavljaju na iskusenje demokratski princip vecine. U oba slucaja, gradjani ne postavljaju pitanje legitimiteta vlasti, ne dovode u pitanje to da je vlast koja je donela odredjenu odluku ili zakon izabrana na demokratski nacin, odnosno da je procedura koja je rezultirala samom odlukom ili zakonom bila demokratska. Pa ipak, u nasem istrazivanju se pokazalo da Vojvodjani prave i te kako veliku razliku izmedju ova dva slucaja. Za 28,6 odsto ispitanika zakon predstavlja demokraski izaz volje vecine, koji svaki pojedinac treba da postuje samim tim sto je pristao na pravila demokratske politicke igre. Kao sto se moze ocekivati, ovaj stav iskazuje skoro polovina pristalica SPS-a (ali isto tako i barem cetvrtina pristalica svih opozicionih stranaka). Daljih 19,8 odsto ispitanika dogmatski osporava gradjansku neposlusnost prema zakonu iz jednostavnog razloga sto iza zakona stoji najvisi autoritet drzave, dok 13,7 odsto izjednacava gradjansku neposlusnost prema zakonu sa pobunom protiv vlasti i njenim obaranjem. Naposletku, samo jedna petina ispitanika priznaje da gradjani imaju pravo na neposlusnost prema zakonu kada je po njihovom misljenju on nepravedan, pod uslovom da ne dovode u pitanje demokratsku vlast koja ga je donela.

Iz rezultata istrazivanja se vidi da visi stepen obrazovanja olaksava iskazivanje gradjanske neposlusnosti prema zakonu, iako ne u izrazenoj meri. Cak i medju ispitanicima sa visom i visokom skolom preovladjuju oni koji smatraju da gradjani ne smeju da otkazu poslusnost nekom zakonu posto je on demokratski izraz vecine (29,4 odsto), dok je broj onih koji prihvataju gradjansku neposlusnost jedva veci od proseka (27,4 odsto).

Istrazivanjem smo zeleli da vidimo i to na koji nacin Vojvodjani poimaju ljudska prava. Najvise ispitanika (40,4 odsto) je ova prava shvatilo na sasvim prirodnopravni nacin: kao prava koje svako ima, bez obzira na ustav i zakone drzave u kojoj zivi. Etnicke manjine su najsklonije da u ljudskim pravima vide nepozitivirana prirodna prava (Madjari 55,3 odsto, Slovaci 54,1 odsto, Hrvati 52,6 odsto), iako i kod samih Srba ovo vidjenje preovladjuje (37,6 odsto). Osetno manji broj njih (14,0 odsto) je bio sklon da ova prava shvati kao pozitivna prava koja su regulisana medjunarodnim ugovorima i ustavom zemlje u kojoj zive. Na drugoj strani, 22,4 odsto ispitanika je sklono da u ljudskim pravima vidi obican komad papira kojim se politicari sluze kada je to u njihovom interesu, dok je 9,6 odsto bilo misljenja da se radi o obicnom sredstvu pomocu kojeg svetske sile ucenjuju male drzave kao sto su Srbija i Crna Gora. Inace, sklonost ka ovom poslednjem odgovoru najvise pokazuju ponovo pristalice SPS-a (21,7 odsto) i pasionirani gledaoci programa drzavne televizije. Od svih ispitanika za koje ljudska prava nisu nista drugo do sredstvo pomocu kojeg svetske sile ucenjuju male drzave, kao sto su Srbija i Crna Gora, 41,8 odsto najradje gleda programe RTS-a.

Ako bismo sada pokusali da rezimiramo sve sto je receno, mogli bismo reci da Vojvodjani danas u najvecoj meri hoce pravnu drzavu, koja ce se temeljiti na ljudskim pravima shvacenim u smislu prirodnih prava u kojoj ce zakon biti neprikosnoven i u kojoj ce se gradjani od nepravde stititi putem redovnih i nezavisnih sudova.

(Nastavice se).