NISKE PENZIJE SU POSLEDICA LOSEG PENZIONOG SISTEMA

Milan Djuric

Socijalisticki samoupravni drustveno-politicki i ekonomski sistem i totalitarni rezim vladajucih partija SK, SPS i JUL ostavio je duboke negativne posledice u privrednom razvoju zemlje i nivou zivotnog standarda stanovnistva SR Jugoslavije. Statisticki podaci pokazuju da je drustveni proizvod po stanovniku u Srbiji od 3.066 dolara u 1989. godini opao na 1.600 dolara u 1996. godini, dok su zemlje sa demokratskim uredjenjem i trzisnom privredom u 1995. godini ostvarile iznad 10.000 dolara: na primer Grcka - 11.650, Spanija - 14.220, Italija - 19.540, Francuska - 19.960, Nemacka - 20.330 i Austrija - 20.850 dolara. Nizak nivo drustvenog proizvoda i njegov pad u periodu od 1991. godine doprineo je niskom nivou plata i penzija i njihovom enormnom padu. Nizak nivo plata i penzija ugrozio je minimum zivotne egzistencije ljudi u Srbiji, koji je utvrdjen medjunarodnim konvencijama o minimalnoj normi socijalnog obezbedjenja gradjana i zastiti ljudskih prava u oblasti zivotnog standarda.

Kupovna snaga prosecne plate od 881 dinara i prosecne penzije od 789 dinara u decembru 1996. godine, sto predstavlja najvisi dostignuti nivo u periodu od 1992. godine do danas, ne obezbedjuje pokrice troskova hrane, odece i stanovanja prema normama medjunarodnih konvencija, ciji je potpisnik SR Jugoslavija.

Sta se dogodilo sa zivotnim standardom i kupovnom snagom realnih plata i penzija u periodu od 1989. godine do danas najbolje ilustruju sledeci indeksi:

Godina      realne plate    realne penzije  troskovi zivota
            bazni indeks    bazni indeks    lancani indeks
1989            100              100          1.360
1990            77,8            78,4            680
1990.           72,2            73,2            222
1992.           36,7            36,1          9.026
1993.           5,7              5,5   222.092 x 10
1994.           17,4            13,9            104
1995.           19,7            16,5            179
1996.           22,1            17,4            192
1997. januar    25,9            28,6            102

Uporedna analiza kretanja kupovne snage realnih plata i penzija ukazuju na postojanje jake medjuzavisnosti, sto uprvo inicira zakljucak da su penzije zavisne od kretanja plata, iako se radi o dve posebne ekonomske kategorije. Jer plate predstavljaju vrednost utrosenog zivog rada, cija cena zavisi od poslovnih rezultata svake privredne organzacije, a penzije predstavljaju vrednost minulog rada ostvarenog u proteklom vremenu kada su penzioneri radili i uplacivali deo svoga licnog dohotka u penzioni fond.

Vezivanje penzija za kretanje plata je ekonomski nelogican i neodrziv metod uskladjivanja, jer je poznato da se u svim zemljama sa trzisnom ekonomijom uzima indeks troskova zivota kao korektivni faktor, koji stiti nivo zivotnog standarda od inflacije cena na domacem trzistu. Opredeljenje za uskladjivanje penzija s platama i stavljanje penzionog fonda pod upravu Vlade Srbije proistice iz ideoloskih koncepcija socijalnog obezbedjenja gradjana utvrdjenih programom SK, SPS i JUL. Vlada Srbije je grubo krseci ljudska prava penzionera sebi dala pravo da koristi raspoloziva sredstava penzionog fonda i raspodeljuje ih velikom broju privrednih, neprivrednih i drusvenih organizacija bez obaveze vracanja i placanja kamata.

Ideja o vezivanju penzija za kretanje plata obrazlozena je svojevremeno izmisljenom teorijom da su penzije deo plata za neki "produzeni rad", sto predstavlja totalnu neistinu koju mogu da smisle ideoloski kreatori socijalistickog penzionog sistema. Posto je cena rada stalno rasla sa privrednim razvojem zemlje pojavio se problem uskladjivanja starih sa novim penzijama, koji nisu znali pametnije da rese nego tretiranjem penzija kao naknadu za produzeni rad. Medjutim, odstupanje od primene indeksa troskova zivota, kao korektivnog faktora penzija, predstavljalo je kardinalnu gresku koja je dovela penzionere da primaju veoma niske penzije u periodu od 1992. godine do danas.

I umesto da krivci budu odstranjeni iz penzionog fonda, oni danas u Savezu penzionera Srbije odlucuju u ime penzionera i dogovaraju se s Vladom Srbije o isplati penzija. U svojim izjavama isticu da penzioneri moraju biti zadovoljni sa onim sto primaju, jer je moglo biti i gore (misli se na stanje iz 1993. godine). Pored toga penzije su sa promenjenom metodologijom od prosecne plate postale nize za 20 odsto. Iznosenjem raznih statistickih lazi pokusava se da se ubede penzioneri da odustanu od svojih zahteva koje su usvojili na protestnom skupu odrzanom 29. maja na Trgu Nikole Pasica i koje su dostavili Vladi. Na odgovor jos cekaju.

Penzioneri isticu u svojim zahtevima da penzije ne mogu biti teret privredi, jer su za svoje penzije ranije uplatili sredstava u penzioni fond i da ne mogu trpeti dalje bedu, siromastvo i gladovanje, zbog veoma niskih penzija koje se ne isplacuju redovno i u propisanom roku.

Izlaz iz postojecg stanja socijalne bede penzionera jeste radikalna reforma penzionog sistema na principima trzisne ekonomije, vracanje duga penzionom fondu u revalorizovanoj vrednosti uvecanoj za kamatnu stopu od osam odsto na ime naknade za koriscena sredstva, koja su (prema izjavama krivaca za ovo stanje) korisno ulozena, dobijanje statusa samostalne organizacije i pod upravom ulagaca sredstava. Posto se ne zna suvlasnicki deo koji pripada penzionom fondu nuzno se namece potreba da se u Zakonu o svojinskoj transformaciji uvrsti pravo penzionog fonda da ravnopravno ucestvuje u raspodeli prihoda ostvarenog prodajom drzavne i drustvene svojine.

Ukoliko Vlada Srbije ozbiljno ne svati zahteve penzionera, suocice se sa cestim protestnim skupovima penzionera, sa obracanjem medjunarodnim organizacijama cije su konvencije o ljudskim pravima i socijalnom minimumu zastite ljudske egzistencije obavezujuce i za Srbiju, kao i pravom glasa koje ce penzioneri u narednim izborima za republicku Skupstinu i predsednika Republike dati onome ko se obaveze da isputni njihove zahteve. Penzioneri nece vise nasedati raznim obecanjima da ce se isplata penzija azurirati kao sto se to dogodilo na izborima za odbornike skupstina opstina i gradova.

(Autor je predsednik Izvrsnog odbora Nezavisnog udruzenja penzionera).