Utorak, 24. jun 1997.

STA JE DONEO SAMIT LIDERA NAJRAZVIJENIJIH ZEMALJA SVETA U DENVERU

Saglasnost o nesaglasnosti, opet

Na kraju su, kako se i pretpostavljalo, najzadovoljniji Amerikanci - i dalje neprikosnoveni medju zapadnim silama, te Rusi - koji se polako ali sigurno primicu zeljenom partnerskom statusu

Vladan Marjanovic
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Denvera

Sefovi drzava ili vlada najrazvijenijih zemalja sveta okupljeni na redovnom godisnjem zasedanju u Denveru, u americkoj saveznoj drzavi Kolordo, zavrsili su sastanak - u noci izmedju nedelje i ponedeljka po jugoslovenskom vremenu - ne ostvarivsi znacajniji napredak ni po jednom od spornih politickih, ekonomskih i ekoloskih pitanja.

Domacin skupa, americki predsednik Bil Klinton je, na zavrsnoj konferenciji za smapu, najvecim dostignucem novoimenovanog Samita Osmorice proglasio podizanje pitanja privrednog rada na globalni nivo. Po mnogima, medjutim, najvaznijom bi mogla da se smatra cinjenica da je Rusija (ovde, uz jedan manji izuzetak, po prvi put prisutna na svim sesijama trodnevnog skupa) definitivno izborila pravo punog ucesca na buducim zasedanjima dosadasnje Grupe Sedam, kao i prikljucenje Pariskom klubu kreditora - a time, na duzi rok, osigurala i punu reintegraciju u svetsku privredu.

Time su ispunjena predvidjanja da na Samitu nece biti prevazidjene razlike u gledistima koje izmedju zapadnih partnera postoje po mnogim osnovama, odnosno da bi Moskva - uprkos svim politickim nadmudrivanjima i retorickim smicalicama oko toga da li je G-7 postala G-8, ili Samit Osmorice zapravo okuplja G-7 i Rusiju - na kraju, uz u svakom pogledu dominantne Amerikance, mogla biti najzadovoljnija ishodom skupa.

Ostalo je neslaganje oko toga koliko bi zemlja istocne i centralne Evrope na samitu NATO narednog meseca u Madridu trebalo primiti u clanstvo u prvoj turi prosirenja ove organizacije, jer je Amerika - uz podrsku Velike Britanije - ostala gluva za francusku podrsku Rumuniji, te italijansko zalaganje za Sloveniju.

Protiv zakona fizike

Po starom obicaju, na samom zavrsetku medjunarodnih skupova ove vrste dotad nedostupni sefovi drzava ili vlada naprasno se odlucuju da zakazu konferencije za stampu. To bi, samo po sebi, bilo odlicno, samo kad to ne bi cinili tako da se svi "izredjaju" u ciglo 45 minuta, maksimum sat vremena, jer to onda - po zakonu fizike koji kaze da se ne mozete u isto vreme nalaziti na dva razlicita mesta - znaci da se novinari, na osnovu preceg interesa ili slobodnog afiniteta, moraju da odluce kog lidera bi, i zbog cega, hteli da cuju.

Istini za volju, taj problem nemaju toliko novinari iz zemalja ucesnica doticnog skupa - buduci da se oni spontano rukovode patriotskom obavezom da najpre izveste o tome sta je njihov predsednik ili premijer izjavio - koliko oni iz "trecih" zemalja, koji bi da, po mogucstvu, cuju sto vise razlicitih gledista. Suocen sa takvom dilemom, izvestac "Nase Borbe" se izmedju Helmuta Kola, Zaka Siraka, Ramona Prodija, Zana Kretjena, Rjutara Hosimota, Vima Kika i Zaka Santera - u nedelju popodne u Denveru odlucio za Tonija Blera i, naravno, Bila Klintona.

Vodece evropske sile - opet sa izuzetkom Britanaca - i dalje odbijaju da kao resenje za postojece privredne teskoce, uzrokovane zeljom da se ispostuju kriterijumi za uvodjenje jedinstvene evropske valute, prihvate za evropska shvatanja drasticni, neoliberalisticki model koji se u Sjedinjenim Drzavama pokazao izuzetno uspesnim.

Suprotna gledista ostala su i na planu takozvanih globalnih pitanja, prvenstveno onih koja se ticu zastite zivotne sredine - posto su SAD odbile evropsku inicijativu da se do 2010. godine za 15 odsto smanji "proizvodnja" otrovnih gasova zasluznih za poguban efekat "staklene baste", odnosno globalno zagrevanje; a spisak se tu nikako ne zavrsava.

No, to su, manje-vise, teme i pitanja koja se nas trenutno ili ne doticu - ili nam (kao u potonjem primeru) deluju isuvise apstraktno u situaciji kad nas jos muce neki mnogo prizemniji problemi. Iz tog ugla gledano - da nije bilo onog saopstenja kojim se zahteva neodlozna primena Dejtonskog sporazuma, te nekoliko komentara predsednika Klintona na pomenutoj konferenciji za stampu - gotovo da bi se moglo reci da se za nas Denver nije ni dogodio...

O krizama izmedju redova

Sto se tice samog zavrsnog dokumenta, on se, u celini gledano, sustinski ne razlikuje od dan ranije obelodanjenog nacrta - o cijoj sadrzini je "Nasa Borba" vec pisala.

Ono sto ipak jeste razlicito, to je segment posvecen pitanjima borbe protiv medjunarodnog organizovanog kriminala, cemu se u definitivnoj verziji kominikea daje znatno vise prostora - iz cega se moze zakljuciti da je zabrinutost svetskih lidera globalnim kretanjima na ovom planu zaista velika. U sredistu paznje u narednih godinu dana ce se, kako se navodi, naci narocito istrazni postupci, sudsko gonjenje i kaznjavanje kriminalaca koji operisu visokom tehnologijom, te stvaranje tehnicke i pravne osnove koja bi vladama svakoj od zemalja omogucila uspesno suprotstavljanje toj vrsti kriminalnih delatnosti.

Sa stanovista "ciste politike", u komunikeu je zanimljivije nesto drugo: od veceg broja zemalja koje su u nacrtu pominjane kao svetska krizna zarista, u zavrsnom tekstu ostali su samo Albanija, Kipar, Hongkong i podrucje Bliskog Istoka. Odnosno, iz nacrta su ispali Kongo, Hald, Iran, Irak i Libija (ove tri drzave u zajednickom paketu), Avganistan, Kambodza, Burma, Korejsko poluostrvo I, konacno, Bosna i Hercegovina - koja je, doduse, opet zasluzila posebno saopstenje.

Oni koji se razumeju u to kako se sastavljaju ovakvi akti kazu da je preskakanje nekog prethodno pomenutog problema pouzdan znak da se partneri u svim tim pojedinacnim slucajevima nisu slozili oko formulacija, tj. da o tim pitanjima i dalje imaju razlicite stavove.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /