VASINGTONSKA REAGOVANJA NA ODLUKU RUKOVODSTVA SA PALA DA SE PRIHVATI "POCETNI PAKET" DEJTONSKIH EKONOMSKIH MERA ZA BOSNU I HERCEGOVINU

Novac ce biti na raspolaganju kada sve strane u BiH ispune trazene uslove. U Vasingtonu ocekuju da bi donatorska konferencija mogla biti odrzana za dve-tri nedelje

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Ovo je veliki korak napred" - culo se preko vikenda od predstavnika za stampu Svetske banke Patrise Difor, povodom (iznudjene) spremnosti rukovodstva sa Pala da se najzad prihvate obaveze sadrzane u takozvanom "pocetnom paketu" ekonomskih mera, kojim se u federalnoj Bosni i Hercegovini uspostavljaju zajednicke tarife, centralna banka, kao i ostale institucije predvidjene mirovnim ugovorom iz Dejtona.

Paljanski Srbi (kako se tim povodom konstatuje u Vasingtonu) pristali su na taj ustupak pod zestokim medjunarodnim pritiskom koji je bio upadljivo pojacan u poslednjih nedelju dana, gotovo identicnim upozorenjima koja su na tu temu dosla kako sa samita Evropske unije u Amsterdamu, tako i od strane Kongresa i administracije SAD.

"Docekali smo da su Srbi pristali da se nastavi sa uspostavljanjem zajednickih ekonomskih institucija, kao i da ucine i ostalo sto ce im omoguciti ekonomsku pomoc" - rekao je tim povodom predsednik Klinton na konferenciji za stampu posle zavrsetka "samita osmorice" u Denveru. "Za pomoc je obecan veliki novac, ali te pare bice oslobodjene tek kad strane (u Bosni) ucine ono sto je potrebno da ucine. A, to ce biti, uveren sam, stalna trka sa vremenom, trka protiv mrznje i ogranicenja, sa ciljem da se tim ljudim omoguci da osete i sagledaju koristi od mira i zajednickog zivota".

U Vasingtonu se, inace, sad ocekuje da bi nedavno otkazana medjunarodna donatorska konferencija o BiH mogla uskoro ipak da se odrzi u Briselu, negde u roku od sledece dve do tri nedelje. Prema izjavi predstavnika Svetske banke, na ovoj donatorskoj konferenciji ocekuje se da ce za ekonomsku izgradnju i obnovu dejtonske Bosne i Hercegovine biti prikupljeno mozda i citavih milijardu i po dolara, od cega bi Republika Srpska mogla da racuna na 30 odsto tog fonda - sto ce reci, na pomoc u vrednosti od mozda i 400 miliona dolara.

Pristup ostalim transfuzijama te vrste uslovljen je rukovodstvu sa Pala ispunjavanjem poznatih uslova koji su vezani za ispunjavanje glavnih dejtonskih obaveza kao sto su nesmetan povratak izbeglica, sloboda kretanja i slanje u Hag optuzenih za ratne zlocine.

"Signal o promeni svog stava bosanski Srbi poslali su na proslonedeljnoj sednici zajednicke skupstine u Sarajevu, kad su teska srca glasali za zakon o formiranju zajednickih institucija" - komentarise vasingtonski "Post" odluku paljanskog rukovodstva, uz zakljucak da je tim iznudjenim potezom rukovdstvo sa Pala omogucilo "skoro potpuno bankrotiranoj Republici Srpskoj" da dodje na listu primalaca znacajne medjunarodne pomoci, "koja je dosad odlagana zbog njihovog suprotstavljanja ovoj vaznoj odredbi dejtonskog ugovora". "I taj ustupak, medjutim, imao je svoju cenu. U pregovorima, pre glasanja, bosanski Srbi uspeli su u nastojanju da centralnu banku BiH svedu na instituciju bez zajednicke jedinstvene monete. Umesto toga, banka ce do daljeg tolerisati kao sredstvo placanja u Republici Srpskoj i Bosanskoj Federaciji kombinaciju hrvatske kune, nekonvertbilnog jugoslovenskog dinara i kupona iz srpske republike koji je poduprt nemackom markom".

Od dosadasnje realizovane pomoci za obnovu i izgradnju dejtonske BiH, Republici Srpskoj - prema informaciji Svetske banke - pripalo je (iz poznatih politickih razloga) simbolicnih 2-3 odsto.