NEOFOLK KULTURA NEKAD I SAD

Pre dve godine, kada je "stosta" u ovoj zemlji bilo na vrhuncu, pojavila se knjiga dr Milene Dragicevici-Sesic "Neofolk kultura", kao prva ozbiljna i opsezna naucna analiza fenomena novokomponovane Srbije. Ni do danas se nisu pojavila jednako relevantna izdanja o istoj problematici posto su nefolk, turbo-folk itd. pojave o kojima svi misle da mogu imati "neko" misljenje, makar ih i ne upoznali dovoljno. Nije nuzno narocito obrazlagati da je materija koja je onomad ponukala Milenu Dragicevic-Sesic na istrazivanje i sada izuzetno inspirativna i da je u medjuvremenu doticni fenomen prosao kroz mnoge zanimljive mutacije.

Stoga je u Kulturnom centru Beograda nedavno uprilicena tribina "Neofolk kultura - dve godine posle". Knjiga o kojoj je rec ugledala je svetlo dana u trenutku kada se, kako kaze njen autor, neofolk transformisao u turbo-folk. Ona objasnjava da je bitna karakteristika starije pojave, koja je intrigantnu masovnost i sveprisutnost pocela da stice jos 80-ih, bila posebna vrsta kica sa elementima nacionalne kulture, naravno, izmenjenim i izvitoperenim. Devedesete donose novi "duh", stasava dizel generacija, apsolutno posvecena kultu snage, oruzja, grubosti, vulgarnosti. Umesto sentimentalnih balada iz 80-ih, dobijamo Ivana koji peva "Dvesta na sat".

- Ovaj fenomen je imao ogromnu potporu iz svih sfera drustvenog zivota - tvrdi Milena Dragicevic-Sesic. - Primera radi, za docek 1993. godine folk je vladao na sva tri kanala drzavne televizije. Naredne godine s kampanjom "Lepse je s kulturom" neofolk dozivljava jednu vrstu osude, ali i dalje nastavlja da zivi.

Drzavna osuda mogla je da bude samo krajnje licemerna, jer je patriotski kic kao znacajno obelezje neofolka nesumnjivo stavljan u politicku funkciju. Medju famoznim telegramima podrske upucivanim predsedniku poslednjih godina raznim prigodama bio je i jedan u kojem su neki mestani nekog mesta bodrili vodju stihovima velikog hita Mitra Mirica "Ne moze nam niko nista / jaci smo od sudbine / mogu samo da nas mrze / oni sto nas ne vole..."

Na stav dr Sesic kako je danas primetna istrosenost patriotskog kica reagovao je Ivan Colovic: - Patriotski kic nije samo stvar jednog kulturnog modela - neofolka. Svojstven je i dogmatsko-prosvetiteljskom i elitnom konceptu nase kulture. On je sada stabilizovan na vrlo visokom nivou.

Po Mirjani Bobic-Mojsilovic turbo-folk izrasta iz opste kriminalizacije drustva i opsesije bogatstvom. - Cetiri "p" su simbol moderne Srbije: pejdzer, pistolj, pajero i plavusa. Skola i obrazovanje se odbacuju kao nesto primereno samo budalama. Dzej, jedna od najvecih zvezda ove zemlje, pobrao je ogromne simpatije kada je izjavio kako u zivotu nije procitao nijednu knjigu. Mirjana Bobic-Mojsilovic kaze da je pre vise od deset godina Lepu Brenu nazvala prvom ministarkom radosti a sada, kako kaze, imamo sve same ministre zaborava i tako sagledava ulogu turbo-folka u "zaveri i specijalnom ratu protiv Srba". Cinjenica da je to danas pretezno urbani fenomen takodje moze da se objasni i kao logicna posledica "nestajanja" onog srpskog sela o kojem je pevao, na primer, Baja Mali Knindza.

- Mada nema harmonike, ipak je to folk - rekla je Milena Dragicevic-Sesic, govoreci o aktuelnom bujanju srpske dens produkcije. - To je nesto umiveniji oblik kica, nova faza za one koji su odrasli u neofolku, ali bi hteli da postanu deo sveta, mutacija svetskog densa i neofolka.

Dakle, povorci fenomena poniklih iz novokomponovanog narodnjastva sigurno se jos ne nazire kraj.

R. Kupres