ISTRAZIVANJE AGENCIJE "SCAN" (1)

U odnosu na prethodne izbore, najveci gubitak svojih biraca dozivela je koalicija SPS-JUL-ND, gubljenje sopstvenih preferenata u "Zajedno", a svoj rejting popravila je "Vojvodna". Popularnost raste - radikalima

Milka Puzigaca

Poslednjeg vikenda maja i prvih dana juna, u novosadskoj agenciji "SCAN", obavljeno je redovno istrazivanje vojvodjanskog javnog mnjenja. Istrazivanjem je obuhvaceno 1.162 punoletna stanovnika 39 naselja, na podrucju 18 opstina Vojvodine. Uzorak su cinili 49 odsto zena i 51 odsto muskaraca, iz svih starosnih grupa, rasporedjenih na sledeci nacin: anketirano je 18,9 procenata ispitanika starosne dobi izmedju 18-25 godina. Zatim 22,4 odsto onih koji imaju izmedju 26 i 35 godina; 21,4 odsto od 36-45 godina; 15 odsto iz populacije od 46 do 55 godina, i 22,2 odsto najstarijih - onih koji danas imaju vise od 55 godina. Po obrazovanju, u uzorku je bilo zastupljeno 22,1 odsto bez osnovne skole i sa najvise zavrsenom osnovnom skolom, 60,2 odsto sa zanatom i zavrsenom srednjom skolom i 17,6 odsto nosilaca diplome vise skole ili fakulteta. Od ukupnog broja anketiranih Srba je bilo 64 procenata, Jugoslovena 12,8 odsto, Madjara 8,2 odsto, Slovaka pet procenata, Crnogoraca 3,4 odsto, Hrvata 1,6 odsto, Rumuna i Rusina po 0,4, i cetiri odsto pripadnika svih ostalih naroda i onih koji nisu zeleli da se nacionalno izjasne (njih je najvise).

Istrazivanjem je obuhvaceno nekoliko tema i citacoma "Nase Borbe" bice ekskluzivno prezentovani rezultati koji se odnose na stranacke i politicke preferencije, ljudska prava i gradjansku svest, poverenje u institucije sistema, probleme od kojih Vojvodjani najvise strahuju i stavove o pitanjima nadleznosti Vojvodine.

Pred nama se nalaze izbori za republicki parlament i izbori za predsednika Srbije pa smo odabrali da, u prvom tekstu serijala, predstavimo rezultate koji se odnose na izbore i stranacke preferencije.

Da bismo mogli da pratimo dinamiku birackog tela, interesantno je pogledati za koga su ispitanici, po sopstvenoj izjavi, glasali na proslim izborima za savezni i pokrajinski parlament kao i za lokalna predstavnistva. Za ovu priliku nije bilo bitno za sta su se i kako izjasnjavali (bilo je kombinovanja), vec je bila bitna prva reakcija koja, u stvari, moze da govori o njihovoj tadasnjoj pravoj preferenciji.

U uzorku smo imali 27,2 odsto onih koji kazu da su na proslim izborima glasali za Socijalisticku partiju Srbije, Jugoslovensku udruzenu levicu i Novu demokratiju; 21,6 odsto za koaliciju "Zajedno; 15,6 odsto za Srpsku radikalnu stranku; 7,7 odsto za koaliciju "Vojvodina"; 1,7 odsto za Demokratsku zajednicu vojvodjanskih Madjara ili Savez vojvodjanskih Madjara i 26,9 odsto onih koji kazu da nisu izlazili na izbore, ili nisu glasali ni za jednu stranku, a bilo je i onih koji se "ne secaju" za koga su glasali.

Da su danas izbori, najvise glasova (19,1 odsto) dobila bi Srpska radikalna stranka, druga bi bila koalicija SPS-JUL-ND sa 15,8 odsto, a za trecu i cetvrtu poziciju borile bi se koalicija "Zajedno" (14,67) i koalicija "Vojvodina" (14 odsto). Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara i Savez vojvodjanskih Madjara, ako bi izasle na izbore u koaliciji dobile bi 2,4 odsto biraca, druge stranke bi dobile 3,4, dok 17,2 odsto kaze da ne zna za koga bi glasao, a 13,4 odsto ne bi glasao ni za koga.

Ovo je znacajna promena u odnosu na prethodne izbore. Najveci gubitak svojih biraca dozivela je koalicija SPS-JUL-ND (11,4 odsto). Gubljenje sopstvenih preferenata, u odnosu na jesenje izbore, zadesio je i koaliciju "Zajedno" (sedam procenata). Koalicija "Vojvodina" je, u ovom periodu, popravila svoj rejting za sedam odsto, ali joj to nije bilo dovoljno da stigne radikale koji bi, sa povecanjem popularnosti od 4,5 procenata danas osvojili prvo mesto, na nekim (pretpostavimo) vecinskim izborima na kojima bi Vojvodina bila jedna izborna jedinica.

Ako bi, kojim slucajem sve stranke samostalno izasle na izbore, SRS bi tada imala jos vise preferenata - 19,6 odsto. SPS bi izgubila samo 0,7 odsto biraca (15,3 odsto), sto znaci da im leva Koalicija sa njihovim partnerima ne donosi, u Vojvodini, znacajniji broj glasova. Na trecem mestu bi bila Liga socijaldemokrata Vojvodine sa 6,6 odsto, cetvrta je Demokratska stranka sa 6,4 odsto, zatim slede SPO sa 5,5, DSS sa 3,4, Reformisti 2,6 odsto itd. U ovakvoj varijanti, povecava se broj onih koji ne znaju za koga bi glasali, ali i onih koji ne bi glasali ni za koga (ukupno 34,3 procenata).

Kao sto je vec poznato, za SPS najvise glasaju najstariji biraci (49 odsto onih koji glasaju za ovu stranku imaju preko 56 godina). Za koaliciju "Zajedno" najvise glasaju populacije od 18 do 35 godina. Radikali su se ravnomerno rasporedili u sve starosne grupe, a najvise kod najmladjih (18-25 godina). Biraca koalicije "Vojvodina", kao i radikala, ima ravnomerno u svim starosnim grupama, ali nesto manje kod najstarijih.

Ako posmatramo nacionalnu strukturu biraca pojedinih stranaka i koalicija, zapaza se da su biraci SPS ravnomerno zastupljeni kod pripadnika svih naroda. Za radikale glasaju Srbi, Jugosloveni i Crnogorci. Za "Zajedno" glasaju pripadnici svih naroda, ali se Crnogorci cesce od drugih opredeljuju za ovu politicku opciju, a najmanje Slovaci. Koalicija "Vojvodina" ima pristalica kod svih naroda, i za nju se cesce od drugih opredeljuju Slovaci, Jugosloveni, neizjasnjeni, Rusini i Rumuni (mada polovinu od ukupnog broja njihovih biraca cine Srbi).

Jasno da je izbor stranke znacajno opredeljen socio- demografskim obelezjima, medjutim, takodje je visoka korelacija izmedju stranackih preferencija i dnevnih novina koje se citaju, ali i sa TV stanicom koja se najradije gleda.

Vojvodjani koji glasaju za SPS, kada citaju dnevne novine, najcesce citaju "Politiku" (33,3 odsto), "Vecernje novosti" (27,3 odsto) ili "Dnevnik" (15,2 odsto). Biraci koalicije "Zajedno" citaju "Blic" (35,3 odsto), "Nasu Borbu" (23,5 odsto) ili Dnevnik (10,3 odsto). Simpatizeri Srpske radikalne stranke, kada citaju najcesce citaju "Vecernje novosti" (32,9 odsto), "Blic" (24,7 odsto) i "Politiku" (12,3 odsto). Istovremeno, oni koji glasaju za koaliciju "Vojvodina", kao i biraci koalicije "Zajedno", kada citaju najcesce se opredeljuju za "Blic" (37,5 odsto), zatim "Politiku" (15,1 odsto) i "Nasu Borbu" (12,5 odsto).

Izbor TV stanice koja se najradije gleda izvesno zavisi od stranackih preferencija birackog tela. Tako biraci SPS najradije gledaju RTS 1 i drugi kanal (48,9 odsto), zatim TV Pink (19,3 odsto) ili Treci kanal (10,1 odsto). Preferenti koalicije "Zajedno" najradije gledaju BK Telekom (33,7 odsto), Pink (24,7 odsto) ili 3K (10,2 odsto). Radikali najradije gledaju TV Pink (35 odsto), BK Telekom (19,2 odsto) i RTS 1 i 2 (15,9 odsto). Biraci koalicije "Vojvodina" najradije gledaju BK Telekom (34,9 odsto), Pink (15,1 odsto) i 3K (8,6 odsto).

Ako bi danas bili izbori za predsednika Srbije, kako bi Vojvodjani tu podelili svoje glasove?

Anketirani su imali priliku dva puta da se u ovom istrazivanju opredeljuju za potencijalne kandidate za predsednika Srbije. Prva ponudjena lista je bila, izmedju ostalih, sa Slobodanom Milosevicem i Dragoslavom Avramovicem, a na drugoj listi nije bilo Milosevica (umesto njega na listi su bili Milorad Vucelic i Zoran Lilic), i bez Dragoslava Avramovica. Na prvoj listi (sa Milosevicem i Avramovicem), najvise glasova dobio bi Vojislav Seselj (20 odsto). Drugi bi bio Slobodan Milosevic (16,9 odsto), a treci Dragoslav Avramovic (10,1 odsto). Iza Avramovica plasirali bi se Milan Panic (8,1 odsto), Zoran Djindjic (4,4 odsto), Bogoljub Karic (4,3 odsto), Vuk Draskovic (3,9 odsto), Nenad Canak (3,7 odsto), Vesna Pesic (0,9 odsto) i Ljubisa Ristic (0,5 odsto). Za nekog drugog bi glasalo 4,5 procenata anketiranih. Ukupno onih koji ne znaju za koga bi glasali ili ne bi glasali ni za koga bilo je 22,7 odsto anketiranih.

Znaci, u varijanti kada bi se na listi za izbor predsednika Srbije nasli zajedno lideri stranaka, za koje bi Vojvodjani glasali, i neki vec najavljeni kandidati, najvise glasova bi dobio Vojislav Seselj. On bi iz ove trke, u Vojvodini danas, izasao kao pobednik.

Ako bi danas bili izbori za predsednika Republike, a Slobodan Milosevic i Dragoslav Avramovic se ne bi kandidovali, ko bi u tom slucaju dobio njihove glasove? Umesto Milosevica, kako je napred receno, na listi su pored ostalih, bili Vucelic i Lilic.

Kao i na prethodnoj listi, postojala je mogucnost da ispitanici sami ubeleze ime, ako imaju svog kandidata kojeg nema na listi. Sve takve odgovore svrstali smo u jedan modalitet koji smo nazvali "neko drugi". Na prvoj listi bilo je ukupno 4,5 procenata onih koji su pisali imena njihovih eventualnih kandidata. Na drugoj listi procenat ovog odgovora se povecao na 7,4 odsto, jer je 3,9 odsto ispitanika upisivalo ponovo Milosevica i Avramovica. Istovremeno, povecao se i broj onih koji ne bi izasli na izbore za dva procenta tako da ih je, u ovom slucaju 10,7 odsto. Odgovor "ne znam" povecao se sa 14 na 19,9 odsto. To znaci da je 10 procenata Milosevicevih i Avramovicevih glasova ostalo nerasporedjeno. Kako je podeljeno ostalih 16 odsto?

Glasove Slobodana Milosevica podelili bi Zoran Lilic (4,9 odsto), Vojislav Seselj (4 odsto), Milorad Vucelic (2,1 odsto) i Ljubisa Ristic (0,4 odsto). Avramovicevi glasovi koji nisu otisli u apstinenciju (5,9 odsto) rasporedili su se skoro ravnomerno svima ostalima sa liste.

Sa tako nerasporedjenim glasovima najvise bi dobio ponovo Vojislav Seselj (24,6 odsto). Najvise posle njega imao bi Milan Panic (10 odsto), zatim Bogoljub Karic (5,4 odsto), Zoran Djindjic (5,1 odsto), Zoran Lilic (4,9 odsto), Vuk Draskovic (4,3 odsto), Nenad Canak (4,2 odsto), Milorad Vucelic (2,1 odsto), Vesna Pesic (jedan) i na kraju Ljubisa Ristic (0,9 odsto).

U odnosu na istrazivanje iz avgusta i septembra prosle godine, raspolozenje birackog tela se, u ovom smislu, znacajno promenilo. Da su tada bili izbori za predsednika, najvise glasova dobio bi Dragoslav Avramovic 55,4 odsto. Iza njega je bio Slobodan Milosevic sa 21,7 odsto. U to vreme, prepoznali smo tendenciju pada birackog tela SPS i povecanje pristalica koalicija "Zajedno" i "Vojvodina". U jednom drugom istrazivanju, koje je u ovoj agenciji sprovedeno pre nesto vise od godinu dana, zabelezili smo znacajno smanjenje broja onih koji bi glasali za SPS. U to vreme SRS je imala stabilno biracko telo i nije bilo prepoznatljivih pokazatelja tendencije njihovog rasta. Demokratska strtanka je tada, zajedno sa SPO i nekom drugom opozicijom, hvatala zalet za povecanje broja svojih biraca, sto se i desilo na izborima koji su usledili. Na ovim prostorima je, u to vreme, bilo evidentno raspolozenje za promene, sto se i oslikalo na lokalnim izborima.

Medjutim, rezervisanost prema tom nekom novom, biraci su pokazali svojim glasanjem za savezni parlament. Logika - "njih znam i necu ih u lokalnoj skupstini - ove ne znam, zato neka ih u lokalnom, ali ne i u saveznom parlamentu. Pa da vidimo". Trenutno je na sceni znacajan obrt situacije, u kojoj su radikali tamo gde je prosle godine u ovo doba bio neko drugi. Na delu je vrlo primetna dinamika birackog tela, koje vise kao da nema ni vremena, ni strpljenja.

Sta je dovelo do ovakvog obrta, delom prepoznajemo i u istrazivanju (o tome u narednim brojevima). Ali kakav ce biti rezultat i sta su moguce posledice ovakve dinamike? Odgovor na to pitanje, uz ovakva ubrzanja koja podsecaju na sile akcije i reakcije, izvesno brzo stize.

(Nastavlja se)