DA LI CE PRITISCI NA BOGOLJUBA KARICA BITI NASTAVLJENI DOVODJENJEM U PITANJE UGOVORA O MOBILNOJ TELEFONIJI

Pozivajuci se na primere iz Evropske unije, od "Mobtela" bi moglo biti zatrazeno da plati licencu za mobilnu telefoniju da bi se "po statusu na trzistu" izjednacio sa drugim operatorom Telekomom Srbije, s obzirom da su OTE i STET za odobrenje Vlade Srbije platili 125 miliona DEM. Slavica Sretenovic, predsednik Upravnog odbora "Mobtela": "Strani partneri su zasticeni od retroaktivnog dejstva novih zakona"

Tanja Jakobi

Politicki pritisci na Bogoljuba Karica mogli bi biti nastavljeni zahtevom da "Mobtel", zajednicko preduzece BK Trejd i PTT Srbija, plati licencu za mobilnu telefoniju. "Presing" na Karica bio je najavljen pismom PTT u kome se tvrdilo da je drzavni partner "nezadovoljan nacinom i tempom isporuke opreme", a sada bi kao argument za dalju marginalizaciju "Mobtela" (posto je Vlada dala licencu OTE i STET za drugog operatora u mobilnoj telefoniji), trebalo da posluzi cinjenica da je Vlada Srbije Izmenama i dopunama zakona o sistemima veza uvela odredbu po kojoj je za operatora u mobilnoj telefoniji neophodno da poseduje "potpis" Vlade.

Dalja argumentacija glasi da "Mobtel" ima samo privremeno dodeljene frekvencije i za mobilnu telefoniju i za pejdzing sistem i da po kvalitetu usluga ne zadovoljava one norme koje su propisane u ugovoru koji je vlada Srbije sklopila sa OTE i STET.

- Ugovorom o osnivanju mesovitog preduzeca za uvodjenje javne mobilne telefonije izmedju JPTTS "Srbija" i BK Trejda kao vecinskog osnivaca "Mobtelu" kao zajednickom preduzecu preneto je iskljucivo i neprenosivo pravo, tj. licenca u trajanju od 20 godina, kaze Slavica Sretenovic, predsednik Upravnog odbora "Mobtela". - Na ovaj ugovor je Vlada Republike Srbije dala svoju saglasnost 13.aprila 1994, uz prethodno pribavljena pozitivna misljenja republickog Ministarstva za saobracaj i veze, Sekretarijata za pravosudje i Ministarstva pravde, s obzirom da se radi o JP PTT kao javnom preduzecu iza koga stoji drzava.

Frekvencije (ne)sporne

U izvorima bliskim PTT Srbija tvrdi se da su "Mobtelu" privremeno date frekvencije koje je Vojska Jugoslavije dala PTT, i da on do sada nije placao ni dinara za koriscenje tih frekvencija. Da bi dobio stalne frekvencije, "Mobtel" bi navodno, po ovom tumacenju morao da podnese molbu Saveznom ministarstvu za veze koje bi zvanicno "Mobtelu" odredilo odgovarajuci frekventni opseg, i naplacivalo odgovarajucu nadoknadu.

Drugi deo argumentacije oslanja se na dva presedana u Evropskoj uniji, u Spaniji i Italiji kada je naknadno (retroaktivno) vec postojecim operatorima u mobilnoj telefoniji trazeno da plate licencu, koja u vreme potpisivanja ugovora nije postojala. U obe zemlje propis o placanju licence pojavio se kao obaveza tek kod uvodjenja drugog operatora, kakva do tada nije bila trazena od postojeceg GMS operatora (koji je takodje bio preduzece u okviru drzavnog operatora za fiksnu telefoniju).

Ustupci vlada

Komisija je zatrazila od italijanske vlade da oba operatora stavi u jednak polozaj, bilo time sto ce od TIM zatraziti da plati licencu u istom iznosu, ili drugim ekonomskim merama dovede dva operatora u jednak polozaj. Medju tim predlozenim merama bilo je smanjenje takse koju Omnitel treba da plati za ulaz zu fiksnu mrezu Telekoma Italija i da TIM ima obavezu da Omnitelu ustupi deo GSM infrastrukture. Italijanska vlada slozila se da Omnitelu smanji taksu za koriscenje fiksne mreze (u Italiji su te takse i dalje duplo vece nego u ostalim zemljama EU i uprkos najavljenom smanjivanju na jesen, ostace znatno vise nego u drugim clanicama Evropske unije) i dâ dozvolu za drugu vrstu mobilne telefonije DCS -1800. Istovremeno medjutim, i TIM i italijanska vlada osporile su nalaz Komisije pred Evropskim sudom pravde i taj slucaj jos nije resen.

U spanskom slucaju (po odluci Komisije iz decembra prosle godine) Komisija je zauzela stav da ispravljanje neravnopravnog polozaja izmedju prvog operatora Movistara (koga je osnovala Telefonika) i drugog Airtel Movila, ne moze biti reseno time sto bi prvi operator platio licencu jer nije postojao nacin da se jasno knjigovodstveno utvrdi da li bi taj trosak platila Telefonika ili Movistar. Zato je komisija spanskoj vladi nalozila da ili drugom operatoru vrati novac uzet za licencu, ili donese druge korektivne mere kojima bi oba operatora bila dovedena u ravnopravan polozaj.

Prvi operatori u Spaniji i Italiji su bili u znacajno boljem polozaju u odnosu na nove operatore samim tim sto su ih osnovali nacionalni telekomi, a uvodjenje licence samo je dodatno pogorsalo polozaj drugog operatora. Suprotno tome, Telekom Srbija i "Mobtel" mogli bi tvrditi da imaju isti polozaj, s obzirom na svoju povezanost sa JP PTTS "Srbija", ali u kontekstu davanja licenci, smatra izvor iz PTT Srbija, to jos uvek ne bi moralo znaciti da srpska vlada ne bi mogla da iskoristi argumentaciju Evropske komisije u slucaju "Mobtela".

Tim pre, smatra ovaj izvor, jer je u ugovoru precizirano da su OTE i STET prihvatili da plate licencu za mobilnu telefoniju u visini od 125 miliona DEM.

Balkanska pogodba

Uprkos takvom "visoko strucnom" obrazlozenju novog pritiska na Bogoljuba Karica, cinjenica je da je strucna javnost mnogo puta trazila (i nije dobila) odgovor na pitanje kako je uopste mogao biti sklopljen ugovor sa BK Trejdom, ako uvodjenju operatora za mobilnu telefoniju nije prethodio nikakav tender, konkurs ili nesto tome slicno. Drugo, domaci propisi u bilo kojoj oblasti nemaju nimalo veze sa kriterijumima koje propisuje Evropska unija, a srpska vlada koja svojim ad hok uredbama ukida bilo kakvo trziste i ravnopravnu konkurenciju, tesko moze tvrditi da ima moralno i bilo koje drugo pravo da bas u oblasti telekomunikacija "sledi standarde EU".

Drugim recima, Bogoljubu Karicu bice verovatno ponudjena balkanska nagodba u kojoj su na jednoj strani argumenti BK Trejda (koji proizilaze iz ugovora potpisanog sa JP PTTS "Srbija") u kojem se kaze da "Mobtel" ima ekskluzivno pravo za koriscenje fiksne mreze za potrebe mobilne telefonije i drugo da se PTT obavezao da nece ulaziti u stvaranje konkurentskih firmi "Mobtelu". S druge strane je (samo)volja drzave koja moze da "Mobtelu" ospori frekvencije, da dovede u pitanje (ili potvrdi) vrednost opreme koja je instalirana, i pokusa Karica da natera da plati licencu jer - s obzirom da je ta investicija postala iznenada veoma rizicna i problematicna - nema drugog nacina da izvuce makar deo svojih para.

Ukoliko bi se sledila tako hvaljena "linija razmisljanja Evropske komisije", onda bi bilo logicno da "Mobtel" ipak ne plati licencu i nema osobitih problema sa frekvencijama ukoliko izadje u susret drugoj strani tamo gde je ona tanka, a to znaci da zaboravi da je ekskluzivni korisnik fiksne mreze za potrebe mobilne telefonije i, kao u gore navedenom italijanskom slucaju, dopusti konkurentu da mu "udje u posed". Strani partneri koji su sa Vladom Srbije sklopili ugovor vec su se obezbedili od bilo kakvog ishoda ovog spora - svu eventualnu stetu koju bi pretrpeli, morala bi da nadoknadi srpska strana.