ZORAN LUTOVAC, ISTRAZIVAC U INSTITUTU DRUSTVENIH NAUKA, O MOGUCNOSTIMA RESAVANJA KOSOVSKOG PROBLEMA

Pokusaj resavanja problema Kosova svakako bi obuhvatio vracanje Albanaca u politicki zivot Jugoslavije sto, kao mogucu posledicu za vladajucu stranku, donosi gubljenje gotovo sigurnih dvadesetak poslanickih mandata

Razgovori doprinose jacanju poverenja: Zoran Lutovac

Uprkos sve cescim, sto naucnim, sto politickim razgovorima o Kosovu i Metohiji, pocetak stvarnog resavanja kosovskog problema moze se ocekivati tek nakon izbora - ocenjuje u razgovoru za "Nasu Borbu" Zoran Lutovac, istrazivac u Institutu drustvenih nauka Filozofskog fakulteta u Beogradu, i dodaje da ipak "nije iskljuceno da neko proceni da je zgodno da se pred same izbore krene sa nekim delom resavanja problema, kao sto je to prosle godine ucinjeno sa sporazumom Milosevic-Rugova o obrazovanju".

Iako je albanska pregovaracka pozicija oslabljena posle dogadjaja u njihovoj zemlji matici, sto moze biti povoljna okolnost za otpocinjanje dijaloga o kosovskom problemu, procena vladajuce stranke u Srbiji, prema njegovom misljenju, jeste da im "patriotska cvrsta linija" kojoj se ponovo vracaju, moze doneti veci broj glasova.

- Pokusaj resavanja problema Kosova svakako bi obuhvatio vracanje Albanaca u politicki zivot Jugoslavije sto, kao mogucu posledicu za vladajucu stranku, donosi gubljenje gotovo sigurnih dvadesetak poslanickih mandata - dodaje Lutovac. Istovremeno, nas sagovornik upozorava da bi "vladajuca stranka trebalo da iskoristi trenutno raspolozenje medjunarodne zajednice, koje ne mora biti vecno, a to je da se Kosovo posmatra u neizmenjenim granicama, u cijem se okviru trazi model autonomije koji ce funkcionisati".

- Jos uvek se ne sugerise kakva treba da bude ta autonomija ni nacin na koji ce doci do toga, ali se sugerise da bi trebalo da se krene u stvarno resavanje. Znaci, ne postavlja se kao uslov resenje problema, nego da se krene u njegovo resavanje, sto bi vec bilo dovoljno za uklanjanje sankcija - kaze Zoran Lutovac.

Ovaj istrazivac je precizno prebrojao, kako kaze, "12 predloga i jedan nepozeljni scenario za resavanje statusa Kosova, koji imaju razlicitu javnu ili politicku podrsku, zvanicni su ili nezvanicni, ili samo naznaceni kao mogucnost, ali svi skupa govore o tezini problema i silnim preprekama koje stoje na putu opsteprihvatljivom i mirnom prilazu resavanju kosovskih problema".

Dvanaest mogucnosti

Druga mogucnost bila bi refederalizacija SRJ, i to na dva nacina: da uz Srbiju i Crnu Goru i Kosovo dobije status zasebne federalne jedinice - republike, koja bi se u perspektivi pretvorila u nezavisnu drzavu po ugledu na bivse republike SFRJ (zahtev za koji su se kosovski Albanci zalagali na demonstracijama 1981, a danas ga smatraju prevazidjenim). Drugi vid refederalizacije ("asimetricna federacija") podrazumevao bi manji stepen samostalnosti Kosova u odnosu na Srbiju i Crnu Goru, cime bi se osiguralo od eventualne secesije federalnih jedinica nastanjenih pretezno manjinskom populacijom.

Kao trecu mogucnost, ovaj istrazivac identifikuje konfederalizaciju, odnosno predlog Adema Demacija, predsednika Parlamentarne partije Kosova, koji se odnosi na savez "tri slobodne, sekularne i suverene drzave - Kosovo, Srbiju i Crnu Goru", popularno nazvan "Balkanija". Svaka drzava, prema tom predlogu, imala bi pravo istupanja iz Balkanije i sacuvala bi svoje mesto u medjunarodnim organizacijama.

Regionalizacija SRJ je cetvrta mogucnost sa ovog spiska, ilustrovana konceptom akademika Miodraga Jovicica, na osnovu koga bi SRJ bila podeljena na 13 regiona. Kosovo i Metohija bi, prema tom predlogu, bila dva posebna regiona, objasnjava Lutovac i kao najveci problem koncepta navodi svodjenje Crne Gore na region, sto ne bi bilo prihvatljivo za tamosnje javno mnjenje.

Kao petu mogucnost, Lutovac navodi pretvaranje SRJ u klasicnu unitarnu drzavu i dodaje da je to predlog koji dolazi iz redova Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja i koji nema siru javnu i politicku podrsku.

Pod brojem sest, Lutovac je evidentirao "status quo u ustavno pravnom pogledu" - resenje za koje se zalazu Socijalisticka partija Srbije i Jugoslovenska levica. Zalaganje za tu opciju, precizira on, pociva na stavu da vec postoje sva zagarantovana prava i reseno statusno stanje Kosova "po najvisim medjunarodnim standardima", ali da ih kosovski Albanci ne koriste.

Stvaranje nezavisnog Kosova bilo bi sedma opcija, zbog cinjenice da je neprihvatljiva za srpsku stranu, moguca jedino uz sukobe.

Pripajanje Kosova Albaniji bila bi osma varijanta koja je, nakon krize u Albaniji, potpuno otisla u drugi plan.

Deveta varijanta je takodje jedan visokorizican scenario, a to je podela Kosova po etnickom, ekonomskom i/ili kulturnoistorijskom kriterijumu. Ideju o podeli Kosova (koja se obicno vezuje za akademika Dobricu Cosica), odbacile su i vladajuca i srpske opozicione stranke, dok su je albanski politicki lideri ocenili pozitivno, poistovetivsi je sa otcepljenjem Kosova u sadasnjim administrativnim granicama, uz mogucnost manjih prekrajanja po principu "deo kosovske za deo juznosrpske teritorije".

Kao deseti scenario Lutovac pominje medjunarodni protektorat za Kosovo, neku vrstu prelaznog resenja koje bi omogucilo bezbolnije integrisanje, ili razdvajanje, ili neko drugo trajnije resenje, i precizira da je rec o opciji koju zagovaraju uglavnom kosovski Albanci.

Jedanaesti scenario potice od teoreticara gradjanske demokratske orijentacije, a to je konsocijacija - model koji se uspesno primenjuje u Holandiji i Austriji.

Dvanaesti na Lutovcevom spisku predloga je ujedno i najnoviji (potice iz aprila ove godine), a to je eklekticko kombinovanje decentralizacije, regionalizacije i konsocijacije, koje predlaze profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Dragoljub Popovic.

Nepozeljan scenario

- Da je politicka mudrost pre ideal nego stvarnost na ovim prostorima, pokazali su mnogobrojni dosadasnji istorijski primeri. Stoga ne bi trebalo odbaciti ni mogucnost oruzanog sukoba - kaze Lutovac i precizira:

- Moguc je sukob ogranicen samo na Kosovo (sto je malo verovatno) i to u dve podvarijante: u vidu "sprzene zemlje" ili u vidu gerilskog otpora ili terorizma Albanaca. Oruzani sukob mogao bi biti prosiren i na siri region Balkana, uglavnom nastanjen albanskim stanovnistvom, sto je najverovatnija mogucnost ili sukob sirih razmera, sto je malo verovatno - navodi Zoran Lutovac.

V. Didanovic