Srbija u prasini

Jelica Putnikovic

U prasini. S kartonima ili starim musemama ispred sebe. Na plus 30. S toalet papirom, samponima, turskim majicama, rumunskim vesom i madjarskim igrackama ispred sebe prodavci, prognani s beogradskog buvljaka, jos pre prvih petlova grabe svoje parce radnog prostora i svrstvaju se rame uz rame u prasini, ispod nadvoznjaka na ovih dana toliko aktuelnoj Covicevoj ledini.

Srbija danas. Ne ona medju sljivama. Srbija posle Dejtona - u prasini. Oni koji egzistenciju obezbedjuju rame uz rame sa sitnim trgovcima igala, praska za pecivo i otrova za bubasvabe. Oni koji se u praskozorje guraju s Rumunima iz izguzvanih auitobusa, preskacu bale zavesa (direktno pristiglih iz becke fabrike), gaze nemilice po tudjim poderanim carsavima da bi rasprostrli svoje. Da na njima danas zarade bar toliko da imaju za hleb.

Medju njima u grcu setaju predstavnici tog istog iskoriscenog naroda. Sve u nadi da ce naci ono sto traze. Jeftinije pampers pelene, originalne farmerice iz Novog Pazara, italijansku kozmetiku, belu tehniku...

Pod firmom sprecavanja sive ekonomije drzava im je uzela i to malo preostalog dostojanstva. Racije zdruzenih snaga carine, finansijske i trzisne inspekcije, pod budnim okom narodne milicije, prvo su oduzimale robu, a potom i zakatancile buvljak. Bez obzira sto su pre toga vadili sve trazene papire, koje je trazila Pijacna uprava za legalno izdavanje tezgi i kocki na buvljaku prodavci su tretirani kao ljudi drugog reda. To sto je, naplacujuci im izlaznu taksu, carinu, razne papire i vesto smisljene rekete, a mnogima od njih i porez, ta ista drzava ubirala poprilican kes - sad se zaboravlja. Niko da prizna da su te pare trosene na placanje one narodne milicije iz kordona, za plate u fabrikama koje ne rade, finansiranje sluzbenih putovanja raznoraznih delegacija po belosvetskim prijateljskim prestonicama...

Danas, u prasini, oni jedino mogu da cekaju da se vlast dogovori o novim propisima. Dekretom ih, doduse, mogu ukinuti. Ali nece moci izbrisati njihove gorke ljudske sudbine, gladnu decu, neispunjene zivotne ambicije... Jasno je, oni su nepozeljni. Neprimereni nebeskom narodu. Kvare imidz Srbije posle Dejtona, koja se saginjati nece.